Prethodni članak
Na Radio Beogradu zabranjena kritika vlasti, satira državni neprijatelj
Objavljeno 01/12/2017
Radio Beograd, najstarija radio-stanica u Beogradu, do skoro je bio jedan od retkih medija u kome se mogla čuti kritika na račun vlasti.
Od pre par nedelja, to više nije moguće. Dolaskom novog direktora prozaičnog imena Milan Nedić, kao i posle serije sastanaka i kolegijuma s uredničkim timom Radio Beograda, direktiva je pala: nema više politike u ovoj kući, čak ni u naznakama.
Dosetke, aforizmi i političke pošalice koje se emituju na ovom radiju, kako otkriva izvor Espresa, pod udarom su žestoke cenzure.
– Naređeno je da se poltičke teme ne načinju. Više ne sme da se pominje niko od političara iz vlasti. Satira se više ne shvata kao satira, nego kao kritika vlasti, i kao takvoj joj nije mesto u programu – kaže naš sagovornik upućen u dešavanja u Radio Beogradu.
Na udaru su svi: od informativne redakcije, preko „Karavana“, „Kamenčića u cipeli“ i ostalih emisija u kojima je mogla da se čuje po koja reč koja se ne bi dopala vlastodršcima.
I ne samo to. Više nema ni uključenja gledalaca, „jer je i to znalo da se otrgne kontroli“. Do pre nekoliko nedelja gnevan narod imao je priliku da kaže šta mu to smeta i da jasno i glasno imenuje, po njihovom mišljenju, krivce za to.
Sad je to postalo nemoguće. Vox populi je stavljen na „mute“.
O cenzuri na Radio Beogradu pisao je i Peščanik.
I, šta kažu na sve to u Radio Beogradu?
Ćute.
Milan Nedić, v.d. direktora, kaže da sve dok je v.d. neće davati komentar ni na ovu, kao ni na druge teme.
V.d. urednicu Gordanu Gligorić-Gagović nismo uspeli da kontaktiramo u toku dana.
Espreso
Totalitarna svest vlastodrzaca se manifestuje upravo ovakvim i slicnim potezima. Pod plastom „reformi“ i „bolje buducnosti“, o kojoj se kod nas prica jod od 50-tih godina, svaka opravdana i argumentovana kritika, makar i u formi aforizma ili dosetke se gasi, zabranjuje, jer se tumaci kao namerno ometanje napretka u „reformi“. Dok realnost demantuje, sama po sebi, sva pisanja, po diktatu ili ne, novinara, analiticara, koji svaki potez vlasti uzdizu na nivo nobelovskih visina, istovremeno potrebno je suzbiti i tragove slobode govora u onim medijima koji imaju veliku slusanost ili gledanost. U ovih nekoliko proteklih dana samo su pomenute pojedine teme, poput afera sa tom famoznom parcelom u Kragujevcu ili afera oko vrtica, da ne pominjem razaranje domace privrede i pljackaske privatizacije koje se kod nas sprovode vec godinama unazad. O svemu tome je napisao knjigu Sasa Varinac ( detaljno prikazao pljackaski sistem, po njegovoj proceni nekoliko milijardi eura svake godine se „prelije“ u dzepove „odabranih“), koji je i bio u komisiji za zastitu prava u postupcima javnih nabavki i po sopstvenom priznanju je podneo ostavku zbog strahovitih pritisaka. Svakog dana ispliva po neka afera, ili oko auto-puita ili oko Bora ili oko EPS-a ili oko ko zna vec cega, a svaka od tih afera se meri milionima ili milijardama Dinara. Antonicevi brilijantni analiticki tekstovi razaraju i obesmisljavaju „reformsku“ politiku koja se svela na brutalno-totalitarni pokusaj promene svesti jednog naroda, uz istovremenu pljacku i otimacinu, a sve zaogrnuto pod plast „reformi“, „bolje buducnosti“. Ne postoji argument koji moze odbraniti srbocidnu politiku koja je kod nas dominantna poslednjih nekoliko decenija, pocev od prve Jugoslavije do danasnjih dana. Svesno ili ne, sve vlasti kod nas rade protivu sopstvenog naroda, u ime, nekada Internacionale i Kominterne, danas u ime „raja na zemlji, Evropske Unije“. Totalitarnost svih tih tvorevina je, sama po sebi, vidljiva svakome dobronamernom i ideoloski neostrascenom coveku. Danas, preko noci, postase nam prijatelji oni koji su nam vekovni neprijatelji, cak im i spomenike podizemo ( podunavske Svabe ), da ne pominjem Sredera i Blera ( savetnika danasnjih vlastodrzaca ), monstrume koji su u 20. veku bombardovali jedan narod, jednu suverenu zemlju zbog jednog coveka, osudjujuci nas sve na posasti „milosrdnog andjela“ zacinjenog uranijumom. I da ne duzim, ovo nase sizofreno stanje je opisano onom kome zakon lezi u topuzu, tragovi mu smrde necovjestvom.