Dojče vele: Srbija napred u devedesete

Žal za ratnim zločincima, povratak Šainovića u vrh SPS, renesansa medijskih ratnih huškača… deluje da u Srbiji neće proći još dugo dok peti oktobar ne bude proglašen danom žalosti, prenosi Dojče vele (DW).

Kako se meri povratak u devedesete?

Ako se pita Njujork tajms, koji je nedavno ocenio da se Srbija vraća u devedesete, fenomen se vidi uglavnom kroz odnose Srbije prema Briselu i Rusiji i famoznom sedenju na dve stolice. A tu je i ocena istog lista o odnosu Srbije prema ratnim zločinima devedesetih i slavljenju ratnih zločinaca.

Da li je povratak u devedesete vraćanje u novinarstvo nekih od najozloglašenijih pera Miloševićevog režima? Ili je povratak u devedesete vest da je Milivoje Pavlović, nezaboravni Miloševićev ministar informisanja – sada predsednik Programskog saveta RTS – tražio hitan izveštaj o emisiji povodom poslednjih presuda Haškog tribunala? 

„Emisija je izazvala uznemirenje javnosti“, veli Pavlović.

Možda je povratak u devedesete i odluka vrha Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Nikola Šainović, haški osuđenik, koji je odmah nakon povratka iz Haga vraćen u Glavni odbor partije, predloži u Predsedništvo stranke?

Povratak ozloglašenih brkova

Pomenuti primeri su samo delić svega što bi se moglo okarakterisati kao povratak u devedesete. Najsvežiju vest – povratak Šainovića u vrh SPS – šef socijalista Ivica Dačić prokomentarisao je rečima da je Šainović to zaslužio jer je branio Srbiju dostojno u Hagu.

„To objašnjenje je čista blasfemija“, kaže za DW književnik Filip David. „Umesto da progovori nešto o zločinima za koje je osuđen Šainović, zapravo se na ovaj način poništavaju haške presude na dosta perfidan način. A sa druge strane u vrhu politike se sada nalaze oni koji bi iz politike trebalo da budu lustrirani. Neka se bave nekim drugim poslom, ali da se bave politikom u kojoj su već pokazali šta znaju i umeju, i zbog čega im je na kraju i suđeno u Hagu – to je nedopustivo sa moralnog aspekta“.

Nikola Šainović je bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije. Pred Haškim sudom je osuđen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1999 godine. 

„Postavlja se logično pitanje: da li se Socijalistička partija Srbije sprema da rešava regionalne probleme kao što su oni rešavani 1998. i 1999. godine?“, kaže za DW politikolog Jovan Komšić.

„Tu čak ne vidim ni problem u samom gospodinu Šainoviću. Problem vidim u poruci koja se na ovaj način šalje. Da li je to poruka da naša politička elita nije sposobna da nauči minimalne lekcije iz naših nacionalnih poraza i sunovrata koje smo doživeli tokom devedesetih?“, pita se Komšić.

Svetska zavera – večni hit

Filip David smatra da se povratak duha devedesetih najslikovitije vidi na naslovnim stranicama tabloida koji su pod kontrolom naprednjaka i predsednika Vučića. 

„Svakog dana na tim naslovnicama imate slavljenje osuđenih ratnih zločinaca kao heroja. Mislim da je jedna od poenti svega toga teranje određenog inata međunarodnoj zajednici. A druga stvar je zapravo nepriznavanje onoga što se dogodilo. Na taj način se sve ono što se događalo tumači kao neka vrsta nečije zavere kako bi se kompromitovali Srbija i srpska politika.“

Pročitajte još: Tuđman i Milošević – braća u zločinu

Kao znak probuđenog samopouzdanja, koje je naročito ojačalo nakon presude hrvatskoj šestorci, šef srpske diplomatije Ivica Dačić sve oštrije i agresivnije nastupa kako na srpskoj tako i na međunarodnoj sceni. A tog držanja lekcija Evropi i Americi smo se nagledali i naslušali baš tokom devedesetih.

Jovan Komšić ocenjuje da to može doneti samo kratkotrajnu političku korist. Ne može se ništa dobiti tom svađalačkom politikom – možda samo mogu poslužiti kao instrumenti nekim drugim velikim igračima kojima odgovora pravljenje novog nereda na Balkanu.

Suzdržani naprednjaci

Ako se ipak pažljivije analiziraju potezi vrha vlasti, taj duh devedesetih je mnogo prisutniji u javnim nastupima i izjavama čelnika socijalista i njihovih koalicionih partnera. Vođstvo Srpske napredne stranke (SNS) je nešto uzdržanije i njihova retorika u vezi sa ratnim zločinima i ratovima na prostoru bivše Jugoslavije je znatno opreznija.

Tu se može uvrstiti i izjava predsednika Aleksandra Vučića nakon presude Mladiću, data u stilu: 

„Hajde da gledamo u budućnost“. Veličanje Mladića ostavljeno je nižim aparatčicima naprednjaka. Slično, nedavno je veličanje generala Lazarevića ostavljeno ministru Aleksandru Vulinu – koji zvanično, ipak, nije član SNS, a generalu je nudio da predaje na Vojnoj akademiji.

„Mislim da se ljudi u vrhu naprednjaka s teškom mukom suzdržavaju da kažu šta zaista misle o tome“, primećuje Filip David. „Probije se ipak tu i tamo neka izjava koja govori da vuk dlaku menja ali ćud nikako. A SPS je naslednica stranke Slobodana Miloševića i oni sada sve više govore ono što su pričali i devedesetih. I to je ono što najviše zabrinjava – prošlo je 17 godina a ništa se nije promenilo u suštinskom odnosu prema politici i onome što se dogodilo“.

Trula politika – truli mediji

Otvorena i tiha rehabilitacija osuđenih ratnih zločinaca, kuda sve to vodi? Naravno da ne vodi nikuda, kaže Filip David. „A sve to nije bezazleno kako se čini. Imamo tapkanje u mestu jer se izbegava suočavanje sa istinom. To nije fraza. Često se relativizuje činjenica da je srpska politika postala jedan veliki rijaliti program, a onda imamo apsurdnu situaciju da voditeljka jednog rijalitija postaje član Saveta za spoljnu politiku, međunarodne odnose i regionalnu saradnju SPS-a. Sve to govori o truloj medijskoj i političkoj atmosferi.“

Ako se sa druge strane zapitamo da li je sve što se dešava samo prolazno koketiranje sa tamnom stranom bliske prošlosti ili definitivni povratak u devedesete, Jovan Komšić smatra da se to i dalje može posmatrati kao prolazno koketiranje, ali jeste i neka vrsta signala.

„To znači da, ukoliko ne uspemo u pregovorima sa Evropom, mi možemo da se vratimo i na staro lice, za koje ne postoje velike simpatije u klubu u koji želimo da uđemo. Ali, ne verujem da to može biti manevar koji će naterati sagovornike u Evropskoj uniji da nas prihvate ukoliko ne doživimo temeljnu transformaciju srpskog društva.“