Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 19. decembra u prodaji novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Može biti da je članove Društva Čačani neko informisao kako čačkonačelnik Todorović, njegovi naprednjački eksperti i njihovi interesno povezani čankolizi ovih dana ruše i ruže neku kasabu u dalekoj Čečeniji. Samo pre će biti da su se društveni angažman i uloga Društva u međuvremenu sveli na izlete, prezentacije kulinarskih veština i kafanska druženja? Šta god da je u pitanju, posle vandalske seče borova u ulici koja, da ironija bude veća, nosi ime nekadašnjeg predsednika čačanske opštine koji je udario temelje modernog Čačka,  ćutanja povodom toga evidentno je da je i drčne Čačane ophrvao virus podaništva i čankolizanja.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Bor nas je tužno gledao i gledao dok su mu sasecali krila, krunu i telo a mi nismo mogli nista da učinimo, osim da ženski deo pusti suzu zbog onoga što se dogodilo. Za ovaj vandalizam neko debelo treba da odgovara, bez obzira ko to bio, bar je to naše mišljenje, ali obzirom da je ovo Srbija i partijskim drugovima je sve dozvoljeno, pa i ovakva zlodela  ne znamo protiv koga i kome podneti krivičnu prijavi i uručiti sudski poziv?

Pišu: Gnevni građani

Pozivanje na mišljenje “stručne” komisije kojoj gradonačelnik zasigurno ne bi poverio ne svoj voćnjak, već ni vrzinu oko njega, nije ništa drugo do ordinarni bezobrazluk kakav “krasi” funkcionere i aparatčike partije kojoj Todorović pripada i u čijem predsedništvu sedi. Očigledno da Milun Todorović smatra, ili su mu to sugerisali naprednjački stručnjaci opšte prakse, da će Čačak zasijati evropskim sjajem kada se unište nepun vek, kako neki tvrde, stara stabla borova kojima bi se ponosio svaki normalan grad i svaki odgovorni gradonačelnik. Da će Čačak postati, kako je najavio, otmena provincija kada  svaki njegov kutak okuje betonom i asfaltom.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Palma nije okamenjeni politički fosil, nego živ i radišan organizam koji mutira, reaguje i menja se u skladu sa promenama u okruženju. Ako je Lupus Maksimus mogao na mesto predsednika vlade da postavi jedni deklarisanu lezbejku, zašto i on ne bi mogao – a što je, priznaje, i učinio – zaposliti jednu istu takvu.

Piše: Tihomir Novak

_______________________________________________________