Amerika, Mičigen i korona virus: Militanta grupa planirala otmicu guvernerke zbog mera izolacije

Iz američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) kažu da su uspeli da spreče zaveru o otmici i svrgavanju demokratske guvernerke Mičigena Grečen Vitmer.

Vitmer je bila meta skeptika koji se protive strogim merama izolacije zbog korona virusa koje je uvela.

Zvaničnici kažu da je u zaveri učestvovalo šest muškaraca koji su planirali da održe i „suđenje zbog izdaje“.

„Mržnji, zadrtosti i nasilju nije mesto“ u Mičigenu, rekla je Vitmer, opisujući optužene kao „izopačene“.

• Ko su Bugalu Bojs, Antifa i Praud Bojs
• Tramp: Antifa će biti proglašena „terorističkom organizacijom“
• Obični ljudi prave svet desničarskijim

Šta su navodno planirali?

Izvor FBI je prisustvovao sastanku u junu u Dablinu, državi Ohajo, gde je grupa militanata sa sedištem u Mičigenu razgovarala o rušenju vlada „za koje su verovali da krše ustav SAD“.

„Nekoliko članova je razgovaralo o ubistvima ‘tiranina’ ili ‘otimanju’ aktuelnog guvernera“, navodi se u optužnici.

U jednom video zapisu osumnjičeni je osudio ulogu države u odlučivanju kada će ponovo otvoriti teretane tokom izolacije zbog korona virusa.

Muškarci su se sastali u podrumu do kojeg se dolazi preko otvora skrivenog ispod tepiha, rekli su istražitelji. Njihovi telefoni su prikupljeni i smešteni u drugu sobu kako bi se izbegli tajni snimci, ali je tajni izvor FBI-a nosio zaseban uređaj za snimanje.

Istražitelji su uhapsili 13 ljudi.

Šest muškaraca – pet iz Mičigena i jedan iz Delavera – optuženi su pred saveznim sudom za planiranje otmice.

Navodno su planirali da održe „suđenje za izdaju“ za guvernerku Vitmer.

• Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
• Obični ljudi prave svet desničarskijim

Njih šestorica su imenovani kao Adam Foks, Beri Kroft, Kejleb Frenks, Daniel Heris, Brendon Kasert i Taj Garbin. Ostalih sedmorica se pred državnim sudom optuženi za terorizam i krivična dela povezana sa bandama u vezi sa navodnom zaverom za otmicu. Njihova imena su Pol Belar, Šon Fiks, Erik Molitor, Majkl Nul, Vilijam Nul, Pit Musiko i Džozef Morison.

Grupa je želela da okupi „oko 200 ljudi“ za juriš na zgradu vlade i uzimanje talaca, uključujući i guvernerku. Nadali su se da će sprovesti plan pre predsedničkih izbora u novembru. U slučaju da to propadne, planirali su otmicu guvernerke u njenoj kući, kažu zvaničnici.

Optuženi su „koordinirano nadgledali guvernerkinu vikendicu“, rekao je američki tužilac za zapadni okrug Mičigena, dodajući da su planirali i napade molotovljevim koktelima na policajce i udružili sredstva za kupovinu eksploziva i taktičke opreme.

Šta znamo o grupi?

Optuženi su držali obuku za rukovanje oružjem u nekoliko država i povremeno su pokušavali da naprave bombe, kažu iz FBI, dodajući da su snimali obuku.

Državna tužiteljka u Mičiganu Dana Nesel rekla je da će država, osim optužbi za otmicu, sedam pripadnika ove militante grupe optužiti i za pripadnost bandi i pružanje materijalne podrške teroristima.

Nesel je rekla da su se uhapšeni pripadnici policije nadali da će započeti građanski rat.

„Policija u Mičigenu je ujedinjena i posvećena iskorenjivanju terorizma u bilo kom obliku i reagovaćemo oštro na svaki pokušaj izazivanja nasilja ili štete našoj državi“, rekao je pukovnik Džo Gasper. direktor policije u državi Mičigen.

Analiza Džejmsa Klejtona, reportera iz Amerike

Govori se o tome da su optuženi imali veze sa grupom koja se zove Bugalo bojs. Ovo je pokret koji se širi na društvenim mrežama.

Zapravo je prilično teško opisati motive grupe – ona nije „desničarska“ u tradicionalnom smislu. Članovi pokreta žestoko se protive sprovođenju zakona – neki su uhapšeni zbog ubistva policajaca.

Uopšteno govoreći, oni su ekstremistički libertarijanci – ali sa oružjem.

Izraz „Bugalo“ obično se odnosi na građanski rat. Oni preziru državu – zbunjujuje i da su često naklonjeni Trampu, mada ne isključivo. Otuda je njihov bes često prebačen na državu, a ne na saveznu vladu.

Društvenim mrežama trebalo je dugo da uklone ovu organizaciju. Fejsbuk je u junu uklonio brojne grupe, uključujući i onu u kojoj su uhapšeni navodno bili. I na TikToku su tokom jula mogli da se vide video snimci ove grupe.

Čak i sada je vrlo lako pronaći video zapise na društvenim mrežama – heštegovi koje koriste često se menjaju, pa je teško pratiti ih.

Ova priča pokazuje koliko je važno nadgledati platforme društvenih mreža zbog ekstremističkog sadržaja – pre nego što to dovede do nasilja.

Šta je rekla guvernerka?

Na konferenciji za štampu u četvrtak, guvernerka je zaveru protiv nje povezala sa retorikom predsednika Donalda Trampa, za koga je rekla da je poslednjih nekoliko meseci „potpirivao nepoverenje, podstičcao bes i ohrabrujući onima koji šire strah, mržnju i podele“.

Tramp je u aprilu nagovestio podršku demonstrantima tvitujući „Oslobodite Mičigen“. Mesec dana kasnije, naoružani demonstranti koji se protive merama izolacije upali su u glavni grad države.

Državni tužilac u Mičigenu potvrdio je u četvrtak uveče da su među uhapšenima i dvojica muškaraca koji su fotografisani na tom protestu u maju.

• Koliko je rasprostranjena ekstremna desnica
• Fejsbuk proteruje ekstremnu desnicu sa mreže
• Kakva je uloga društvenih mreža u pucnjavi na Novom Zelandu

U četvrtak uveče, Tramp je pokušao sebi da pripiše zasluge saveznih istražitelja koji su eliminisali navodnu pretnju guvernerki.

„Umesto da kaže hvala, ona me naziva belim nadmoćnikom – dok Bajden i demokrate odbijaju da osude Antifu, anarhiste, pljačkaše i mafiju koji spaljuju gradove kojima upravljaju demokrate“, tvitovao je.

Država Mičigen mogla bi da bude ključna u ishodu američkih predsedničkih izbora narednog meseca.

Mere izolacije zbog korona virusa koje je uvela Vitmer privukle su hiljade demonstranata u glavni grad države, gde su je mnogi upoređivali sa nemačkim diktatorom Adolfom Hitlerom.

„Niko od nas se nije susreo sa izazovom kakav je Kovid-19″, rekla je Vitmer u četvrtak. „Mi nismo neprijatelji jedni drugima. Virus je naš neprijatelj, a taj neprijatelj je neumoran“.

Vrhovni sud je u petak presudio da Vitmer nije imala pravnog osnova da donese vanredne mere, već da je to bila odgovornost državnih zakonodavaca.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk