Avio-saobraćaj i korona virus: Pandemija kovida će promeniti putovanja avionom na duže staze

Australijska državna avio-kompanija Kvantas ušla je nedavno u istoriju vozeći putnike non-stop između Južne Amerike i Australije.

Avion – boing 787 „drimlajner“ – uzleteo je iz Buenos Airosa nedugo posle podneva po lokalnom vremenu.

Nekih 14,973 kilometara i 17 sati kasnije, QF 14 je sleteo u Darvin.

Učinivši to, kompanija je postavila dva interna rekorda: najveću pređenu razdaljinu i najduže vreme provedeno u vazduhu jednog putničkog leta.

„Kvantas je oduvek prihvatao izazove, naročito kad su u pitanju putovanja na duge staze, a ovaj let je odličan primer sposobnosti i posvećenosti detaljima našeg tima za planiranje leta“, rekao je kasnije Aleks Paserini, kapetan, koji je upravljao avionom.

Suprotno opšteprihvaćenom verovanju, letenje toliko mnogo sati nije ništa novo.

• Šta će biti sa našim putovanjima u doba pandemije
• Pet najbezbednijih svetskih gradova za život posle izbijanja pandemije
• Leto 2022. i kovid mere: Kako na more

Tridesetih godina prošlog veka, avioni Pan Ama su redovno preletali Pacifik.

Putnici u Honolulu kliperu mogli su da očekuju letove duge 20 sati dok su se vozili između Havaja i kopnenih Sjedinjenih Američkih Država.

Kvantas je pošao njegovim stopama deceniju kasnije.

„Leteći kengur“ je 1943. godine pokrenuo letove između Cejlona (danas Šri Lanka) i Australije, dok su njihovim letelicama bila potrebna i do 33 sata da dovrše putovanje.

Putnici kojima je to pošlo za rukom kasnije su primljeni u Retki i tajni red dvostrukog izlaska sunca, nazvan tako zbog dva izlaska sunca kojima su prisustvovali tokom putovanja.

U 21. veku, trend putovanja na duge staze bez prekida samo se nastavlja.

Singapur erlajns je 2004. završio u vestima kad je pokrenuo letove između Njujorka i Singapura; putovanje dugo 15.289 kilometara može da potraje – u zavisnosti od dominantnih vetrova – i do 19 sati.

Manje naporan (mada ne mnogo) jeste let Katar ervejza iz Dohe za Okland, na Novom Zelandu, koji prelazi 14.484 kilometara.

Putnici boinga 777 prelaze 10 vremenskih zona i bukvalno čitavu dužinu Indijskog okeana, kopnene Australije i Tasmananovog mora, pre nego što stignu u Grad jedara.

Vreme putovanja je 18 sati.

Slični letački podvizi očekuje se kasnije ove godine kad Junajted i Ameriken erlajnz pokrenu letove između SAD i Indije.

Sve je to veoma zabavno, ako zanemarimo generalne neprijatnosti putovanja avionom, naravno.

Pod jedan, nema ničeg privlačnog u tome kad ste zatvoreni u dugoj metalnoj cevi.

Ako to budete radili sve duže vremenske periode, vrlo je verovatno da ćete na kraju postati mrzovoljni.

Kad su putnici mrzovoljni, letenje postaje manje zabavno; a ako nešto nije zabavno, zašto to uopšte raditi?

Jutarnji letači imali su više sreće.

Visoka cena karata ograničavala je ko može da leti, što je za posledicu imalo da izabrana manjima satima uživa u luksuznoj usluzi.

Današnji putnici žele da putuje dalje a brže, sa stilom, i sve to za manje novca.

Udovoljavanje tim zahtevima traži inovativno razmišljanje i avio kompanije sve više ulažu u proizvode koji će činiti putnike na duge staze srećnim.

Evo njih tri.

Tehnologija motora

Avionima treba gorivo i to mnogo goriva.

Boing 747 – ikona ere putovanja na duge staze -troši mlazno gorivo neverovatnom brzinom od 4,54 litara po sekundi.

Shodno tome, da bi mlazni avioni poput ovih mogli da lete satima, moraju da imaju veliki rezervoar za gorivo.

Avioni kao što je boing 747 nose i do 259.127 litara goriva (rekorder je Antonov An-225 koji može da ponose skoro 454.000 litara).

Poređenja radi, prosečni sedan sa četvora vrata može da ponese oko 62,2 litre goriva.

Veći rezervoar može da vas odnese dalje, ali očekujte da vaši troškovi za gorivo budu pozamašniji.

Prema aktuelnim cenama goriva, napuniti prosečan sedan do vrha košta vas 50 dolara; boing 747, i preko 140.000 dolara.

Takvi pozamašni troškovi obijaju se o glavu putnika, čiji veći deo gotovine odlazi na plaćanje troškova goriva za avio kompaniju.

Sve dodatno pogoršava nestabilnost energetskog tržišta koje može da dovede do masivnih fluktuacija u cenama goriva.

Na primer, promena u ceni goriva od jednog centa može za avio kompanije da proizvede dobit ili (gubitak) od 40 miliona dolara.

Ali pomoć je na putu.

• Najduži let bez zaustavljanja
• Da li nova crnogorska krila donose i jeftinije karte za letove iz Srbije
• Zašto novi 5G telefon može da poremeti avionske letove

Proizvođači motora proučavaju kako da naprave svoje proizvode efikasnijim – i uspevaju u tome.

Efikasniji motor može da vam pomogne da potrošite manje goriva, a manje potrošenog goriva smanjuje troškove avio kompanija i (u idealnom slučaju) cenu avionskih karata.

Agnes Joher, profesorka održive buduće mobilnosti na Tehničkom univerzitetu u Minhenu, kaže da su poboljšanja u tzv. „odnosu dvoprotočnosti“ ključna za manju potrošnju goriva.

Ovaj odnos meri koliko vazduha protiče oko motora a koliko kroz njega.

„Generalno gledano, što je taj odnos viši, to je motor efikasniji, a što je motor efikasniji, manja je njegova potrošnja goriva“, kaže Joher.

Današnji mlazni avioni troše u proseku 60 odsto manje goriva od prve generacije putničkih aviona, zahvaljujući u najvećoj meri poboljšanjima u odnosu dvoprotočnosti.

Joher očekuje da će se ovaj trend nastaviti, jer avio kompanije željne da putuju non-stop na duge staze istražuju načine kako da smanje troškove.

Kad je u pitanju štednja goriva, ističe ona, „ključni su viši odnosi dvoprotočnosti“.

Gubitak kilograma

Efikasni motor može da vam pomogne da trošite manje goriva.

Ali isto može da se desi i ako smanjite težinu aviona.

Razlog za to svodi se na prostu fiziku – na pokretanje veće mase troši se više energije.

Teži avion će – ako je sve ostalo isto – trošiti više mlaznog goriva od lakšeg aviona.

Lakši avion takođe može da leti brže, uštedevši dragocene minute leta.

To je dobro po avio kompaniju (željnu da poveća produktivnost aviona), baš kao i po putnike (željne da stignu na odredište ranije).

Jedan od načina da se smanji težina aviona je smanjenje žica i kablova.

Ti uređaji služe kao vezivno tkivo za mlazne avione, stvarajući ključne veze između kokpita i avionskih sistema kao što su oprema za sletanje, senzori vrata i spasilački sistemi.

Problem?

Oni su svi teški.

Prema jednoj proceni, žice, prekidači i utičnice mogu da dodaju 7,2 tone putničkom avionu širokog trupa, a veća težina znači veću potrošnju goriva.

Rešenje?

Sistemi „bežičnog leta“, laka elektronska tehnologija koja spaja kokpit i ključne avionske kontrolne sisteme putem radio talasa.

Kvantas je nedavno primenio kreativniji pristup rešavanju težine.

Ova avio kompanija je, naime, anagažovala industrijskog dizajnera Dejvida Kaona da napravi novu liniju pribora za jelo i posuđa koji se koriste tokom leta.

Ključni zahtev?

Dijapazon tanjira, posuđa i escajga koji moraju da budu lakši od njihovih prethodnika.

Postizanje ovog podviga bilo je – u najmanju ruku – izazov.

Kaon kaže da on i njegov tim „nisu uspeli da smanje debljinu posuđa jer bi to uticalo na njegovu trajnost“.

Umesto toga, tim je redizajnirao svaki komad kako bi „smanjio njegov profil, minimizovao delove i koristio sveukupno manje materijala“.

Kaon opisuje njihove napore kao delikatnu tačku balansiranja da bi se sačuvala „funkcionalnost, trajnost i težina“.

Ti napori su se na kraju isplatili.

Pribor za jelo – koji je debitovao na Kvantasovom 17 sati dugom letu Pert-London – bio je 11 odsto lakši od prethodnika, stvorivši „ogromnu korist od uštede goriva“.

Novi pribor za jelo bio je toliko popularan da ga je Kvantas na kraju uvrstio u čitavu mrežu.

Prefinjenija hrana

Avioni su – uprkos najboljim mehaničkim inovacijama – skučene, bučne leteće metalne kante.

I uprkos suštinskom čudu letenja, ako ste ikada leteli satima, znate koliko dosadno letenje avionom ume da bude.

Avio kompanije su odgovorile na to pojačavši pogodnosti na letu (uključujući tuš kabine), zabavu (zamislite da možete da birate između 4.500 televizijskih i audio kanala) i, najznačajnije od svega, unapredivši kuhinju.

Na primer, neki putnici na sedamnaestočasovnom letu između Los Anđelesa i Singapura bili su počašćeni kulinarskim spektaklom, koji može da se meri sa najboljim restoranima sa Mišlenovim zvezdicama.

Salata od cvekle dinstane na narandži sa endivijom, čeri paradajzom i pinjolom?

Možda losos u limunovom soku poslužen sa sosom od bundeve, basmati pirinčem i pročišćenim puterom sa peršunom?

Začinjena pita od jabuka za kraj?

To je daleko od neprepoznatljivih, podgrejanih obroka iz prošlosti.

Ali samo zato što hrana zvuči dobro, ne znači da će i ukus biti takav.

Kad letite daleko iznad oblaka, izgubite vaše normalno čulo ukusa.

Često se za to okrivljuju pad pritiska (na velikim visinama ima manje vazduha) i pad vlažnosti (vazduh u kabini je obično suvlji nego u Sahari).

Prema jednoj proceni, kombinacija niskog pritiska i suvog vazduha umrtvljuje naše čulo ukusa za oko 30 odsto.

Međutim, postoji i jedan razlog za smanjenje osetljivosti našeg nepca o kom se manje govori.

Jedna skorašnja studija pokazala je da velika buka može da izazove povećanje pikantnog a smanjenje slatkog ukusa.

Autori studije smatraju da je suzbijanje jačine ukusa izazvano bukom odgovorno za „promenu percepcije hrane koju jedemo“.

Njihov predlog kako to rešiti?

Reorganizacija jelovnika tako da odgovara preferencijama čula ukusa na velikim visinama kako bi putnici mogli – uprkos stalnom zujanju mlaznih motora – bolje da okuse svoju hranu.

Imajući u vidu milijarde koje avio kompanije ulažu u putovanja na duge staze, trošenje još malo na „poboljšanje jelovnika“ moglo bi da bude od ključnog značaja.

Pandemija kovida-19 razumljivo je smanjila potražnju za putovanjem avionom.

Zatvorene granice i stalna promena zahteva za putovanja nisu baš bili podsticajni za bilo kog putnika.

Ali kako ograničenja na granicama popuštaju, a potražnja za putovanjima raste, možete da očekujete novi porast interesovanja za putovanja na duge staze.

Kvantas – osetivši želju putnika da stignu ranije pre nego kasnije – već je obnovio svoj rad na „Projektu izlaska sunca“ , ambicioznom pokušaju letenja non-stop od Sidneja do vrlo traženih destinacija kao što su London, Njujork ili Pariz.

I pošto će rivali sigurno krenuti njihovim stopama, inovacije će biti te koje će odneti prevagu koje kompanije će u tome uspeti a koje ne.

Možda vam ova priča bude zanimljiva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk