Da li slepi miševi prenose korona virus

Slepi miševi prolaze kroz posebno težak period od izbijanja pandemije korona virusa.

Na to dodajte odranije postojeće zablude i sujeverja u vezi sa ovim sisarima i shvatićete zašto ovo nisu sjajna vremena da se bude slepi miš.

Ali oni koji proučavaju ova stvorenja i dive im se insistiraju na tome da bi trebalo da smo im više budemo zahvalni, zbog važne uloge koju imaju u prirodi.

Od same pomisli na slepe miševe, Iroro Tanši je ushićena od uzbuđenja. „Oni su remek-dela!“, kaže ona.

• Zašto slepim miševima lakiraju nokte
• Kako je mali slepi putnik stigao od Belgije do Britanije
• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude

Tanši, nigerijska doktorantkinja sa Teksaškog tehnološkog univerziteta u SAD, pripada velikoj grupi naučnika rešenoj da popravi negativni imidž slepih miševa – reputaciju dodatno pogoršanu sugestijom da su odigrali ključnu ulogu u pojavi pandemije korona virusa.

Izveštaji o masovnom ubijanju i proterivanju slepih miševa od Australije do Indonezije uzbunilo je konzervacioniste iz čitavog sveta.

Ali evo zašto okrivljavanje slepih miševa omogućava pravom krivcu da se izvuče nekažnjeno.

Zašto neki ljudi okrivljuju slepe miševe?

Ljudi okrivljuju slepe miševe zato što je virus Sars-Cov-2, koji izaziva Kovid-19, 96 odsto sličan jednom drugom virusu prethodno pronađenom kod divljih slepih miševa potkovičara, objašnjava Tanši.

To je pretvorilo sve slepe miševe u osumnjičene. Ali slepi miševi imaju naučni alibi.

„Nedavno evolutivno istraživanje pokazuje da se pre oko 40-70 godina virus Sars-Cov-2 otcepio od virusa pronađenog kod slepih miševa potkovičara“, kaže Tanši, „pružajući dodatne dokaze da slepi miševi možda nisu direktno preneli virus Sars-Cov-2 na ljude.“

Doktor Pol V. Vebala, viši predavač Biologije divljih životinja na Univerzitetu Masari Mara u Keniji, slaže se s tim.

„U evolutivnom pogledu, slepu miševi i ljudi su prilično udaljeni jedni od drugih i ako je zaista SARS-CoV-2 potekao od slepih miševa, možda je do njih stigao preko nekog domaćina posrednika.“

Što će reći, ako je virus stvarno prvobitno potekao od slepih miševa, oni i dalje nisu bili ti koji su ga preneli direktno na nas, ljude.

Sumnja je pala na pangoline kao potencijalne posrednike.

Ko je onda kriv?

Tanši i njene kolege naučnici izričito se slažu da su ljudi – a ne slepi miševi – ti koji su krivi za aktuelnu pandemiju i širenje virusa među ljudskom populacijom.

Doktor Vebala kaže da je ljudska aktivnost stvorila „savršenu oluju“ za dolazak do pandemije.

„Prodiranje u staništa divljih životinja i gubitak srodnih staništa, kao i ljudski prevoz, čuvanje i trgovina divljim životinjama – sve te aktivnosti stvaraju idealne uslove za prelazak patogena sa vrste na vrstu koje ranije nisu imale nikakvog dodira.“

„Nekoliko različitih dokaza ukazuju na to da se rizik od zoonotičnih zaraza – zaraza koje su potekle od životinja, ali su se prenele na ljude – povećava uništenjem životinjskih staništa“, kaže Tanši.

Ubijanje slepih miševa nas neće zaštititi od korona virusa.

Naprotiv, njihovo masovno uništavanje i rasterivanje sa njihovih staništa moglo bi samo da pogorša situaciju, ističu konzervacionisti.

Oko sedamdeset odsto više od 14.000 vrsta slepih miševa su insektojedi, što znači da se hrane isključivo insektima i drugim zglavkarima [tipom životinja koja nemaju kičmu, imaju tvrdi spoljni omotač, noge sa spojenim kostima i telo izdeljeno u različite segmente]“, kaže doktor Vebala.

„Mnogi od letećih i noćnih insekata kojima se hrane slepi miševi nosioci su patogena koji utiču na ljudsko zdravlje“, kaže on.

Drugim rečima, nose bolesti od kojih mogu da obole ljudi, uključujući denga groznicu i malariju.

Lov i proterivanje slepih miševa stoga će najverovatnije samo povećati broj epidemija.

Kakve koristi ljudi imaju od slepih miševa?

„Ukoliko nosite bilo šta pamučno na sebi, ukoliko pijete kafu ili čaj, ukoliko jedete hranu zasnovanu na kukuruzu, ili neku od mnogih hrana uzgojenih na farmi, možete da zahvalite slepim miševima“, kaže doktor Vebala.

Oni pružaju vitalne usluge ekosistema kao oprašivači, širioci semena i kontrolori štetočina.

Od hrane do kozmetike, nameštaja i lekova zahteva radnu snagu slepih miševa.

Bez slepih miševa, Indonezija ne bi imala uspešnu žetvu durijana, Madagaskar bi izgubio svoje prepoznatljivo drveće baobab, a plantaže makadamije bile bi uništene.

„Slepi miševi raspršuju dvaput više semenja od ptica“, kaže doktor Vebala, „omogućivši tako ključni protok gena i ponovno pošumljavanje rascepkanih šuma u tropima.“

Prema nekoliko studija, samo u SAD slepi miševi uspevaju da uštede farmerima milijarde dolara godišnje u pesticidima i smanjenju štete na usevima.

Šta još čini slepe miševe toliko posebnim?

„Slepi miševi su iznenađujuće uspešne životinje: mogu se naći na svim kontinentima sem na Antarktiku“, kaže Tanši.

„Kao istraživačica slepih miševa, proučavala sam pećine, šume, planine i savane.“

Slepi miševi su izvrsni u evolutivnom prilagođavanju, dodaje ona.

„Prsti kao krila, navigacija preko eho-lokacije i sjajan vid koji im je omogućio da prisvoje noćna neba za sebe. Da je biti sisar umetnost, slepi miševi bi bili remek-dela!“

Doktor Vebala deli ovo oduševljenje i iznosi pragmatične argumente za njihovo očuvanje.

„Tek sada polako postaje jasno da bi slepi miševi mogli da imaju sjajan imuni sistem koji je posebno prilagođen tolerisanju patogena i bolesti.“

„Ova fantastična otpornost… mogla bi potencijalno da iznedri neke nove terapije kojima bismo mogli da ojačamo ljudsku antiviralnu odbranu.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk