Dnevnik lekara o korona virusu: Kako je Kovid-19 promenio naše navike u spavanju

Objavljeno 05/05/2021

Poremećaji spavanja uobičajena su reakcija na sve prirodne katastrofe – od poplava do epidemija, piše Džon Rajt iz Bredfordske kraljevske ambulante, a pandemija Kovida-19 nije izuzetak.

Kada sam započeo ovaj dnevnik, pre nešto više od godinu dana, virus nas je napadao hrleći sa udaljenih obala, a moje kolege kliničari su se budile usred noći, brinući se zbog oluje.

Kada je u bolnice počelo da pristiže sve više akutno bolesnih ljudi, nesanica je proizašla iz briga oko pojedinih pacijenata i mentalnih kontrolnih lista za dan pred nama.

S početkom lokadauna, ova nesanica se brzo proširila na ostatak stanovništva.

U nacionalnim istraživanjima u Velikoj Britaniji i Italiji, većina ljudi je prijavila probleme sa spavanjem.

Svet je ležao budan zureći u plafon.

Izolacija i ograničenja zbog zaključavanja, kriza naših uobičajenih rutina, strepnje zbog zaraze infekcijom i stres zbog posla i ekonomske nesigurnosti doprinose našem noćnom nemiru.

Ljudi sa problemima spavanja pre pandemije iskusili su pogoršanje simptoma, a oni koji su dobro spavali počeli su da doživljavaju nesanicu.

Lekari za spavanje su osmislili oznaku „Kovid-somnija“ ili „koronasomnija“ kako bi opisali raznolikost poremećaja spavanja, ne samo kod pacijenata već i kod celokupnog stanovništva.

Sam Khan with his children — Sem Kan (levo) pati od dugog kovida – i budi se u tri ujutru poslednjih nekoliko meseci

Mnoge virusne infekcije uzrokuju umor i pospanost, baš kao i kovid.

Ovo je virus koji očigledno utiče na naš nervni sistem – od mirisnih i facijalnih živaca, uzrokujući gubitak mirisa i ukusa, pa sve do dugih kovid simptoma glavobolja i moždane magle.

Sasvim je verovatno da ima dugotrajan uticaj na obrasce spavanja našeg mozga.

Još imam neke manje, dugotrajne simptome kovida: disgeuzija – neobični ukusi metala i sapuna kada jedem – i parozmija koja menja moj miris.

Možda sam malo zaboravniji, ali ovo je teško razdvojiti od normalnog starenja i prekomernog rada.

Što je najneugodnije, moj san je postao izrazito poremećen – konstantna buđenja sa trzanjem i okretanjem dok čekam da ponovo utonem u san.

Semu Kanu, kliničkom direktoru hitne pomoći u Bredfordskoj kraljevskoj bolnici, bilo je mnogo gore.

Kovid je dobio 24. marta 2020. godine, odmah na početku zaključavanja u Velikoj Britaniji, a zatim nije radio pet meseci zbog dugotrajnog kovida.

I dalje se oseća bez daha i umorno, a i dalje ne može da se usredsredi na stvari kako treba.

Nekada je bio dobar u analizi informacija i brzom donošenju odluka, kao što to lekari moraju da budu na užurbanom odeljenju, ali sada je to izazov.

Naročito je zanimljivo da se, otkako je Sem u decembru dobio vakcinu, njegov san pogoršao – iako nema dokaza o uzročnoj vezi.

„Na kraju prve nedelje, iznenada sam shvatio da se budim, bum, u 3 ujutru – ja inače čvrsto spavam, ali sve se promenilo.

„Sada odlazim u krevet u devet sati i budim se u tri sata ujutru, i idem u krevet u deset sati i probudim se u tri ujutru, a zatim bih pokušao da legnem u ponoć, ali bih se ipak probudio u 3 ujutru“, kaže on.

Tada mu treba sat i po da se ponovo uspava.

Počeo je da uzima antihistamin, blagi sedativ, pre spavanja.

„Ali ako zaboravim da uzmem antihistamin, onda ću bez greške, bum, da se probudim u tri sata ujutru. To je bizarno.“

Dnevnik iz prve linije

Profesor Džon Rajt, lekar i epidemiolog, šef je Bredfordskog instituta za zdravstvena istraživanja i veteran epidemije kolere, HIV-a i ebole u podsaharskoj Africi.

Ovaj dnevnik piše za BBC Njuz i snima sa bolničkih odeljenja za BBC Radio.

Tina Mori, medicinska sestra u jedinici za novorođenčad, kaže da se nekada osećala dobro sa pet do šest sati sna noću, ali kovid joj je razbio san „svuda unaokolo“.

Nedavno je, poput Sema, počela da spava još gore.

„Sinoć sam imala zaista tešku noć, nisam spavala, a očajnički sam želela“, kaže ona.

„Sada spavam vrlo kratko i borim se da se vratim u san i to je poput kontinuiranog ciklusa.“

Dr Pol Vitaker, koji vodi našu kliniku za dugotrajni kovid, kaže da pacijenti sa dugotrajnim simptomima mogu imati poteškoća sa spavanjem – ili sa druge strane mogu prekomerno spavati (i do sedamnaest sati dnevno) jer su toliko umorni.

Ili to može biti kombinacija oba problema – oni spavaju danju i zato imaju problema sa spavanjem noću.

Dr Amira Valli and Dr Paul Whitaker — : Dr Pol Vitaker (desno) sa dr Amirom Vali

Ponekad su problemi sa mentalnim zdravljem faktor koji ometa san, ili je to otežano disanje, ili – naročito u slučaju ljudi koji su bili na intenzivnoj nezi – noćne more.

Polovo iskustvo sugeriše da vakcina ponekad donosi poboljšanje ovih simptoma – čak i ako se u Semovom i Tininom slučaju činilo da se dogodilo upravo suprotno.

„Verovatno većina ljudi koje vidimo, ako imaju bilo kakav efekat od vakcine, čini se da je on pozitivan.

„Deo ljudi se oseća bolje posle vakcine – a to obično sve poboljšava“, kaže on.

U drugim slučajevima izgleda da telo na kraju zaceljuje samo od sebe.

„Razgovarao sam pre nedelju dana sa pacijentkinjom koja je bila prilično mlada – ovi dugotrajni pacijenti sa kovidom obeležavaju godišnjicu i prošla je godina za nju – i konačno, ona pravilno spava i moždana magla se podiže, tako da se oporavak dešava na vreme“, kaže Pol.

Neki se čitaoci ovog dnevnika možda sećaju Mohameda Azima, čiji se nivo kiseonika više puta smanjio do tačke koju je njegov savetnik opisao kao „nespojivo sa životom“ i koji je proveo četrdeset osam dana u komi u jedinici intenzivne nege.