Doček Nove godine, Srbija i region: Od koncerata, preko performansa i zabrana, do lutrije – koje su mere na snazi

Tekst je ažuriran 29. decembra

Kuvano vino, novogodišnja rasveta, muzika, vatromet, đuskanje, dobro raspoloženje – Jovani Pantović iz Beograda to su sve asocijacije na čekanje prvog dana Nove godine na otvorenom.

„Svaki put mi bude kul kad odem tamo“, kaže Pantović za BBC na srpskom.

„Najveća poenta dočeka na trgu je atmosfera – baš se oseti praznik, ljudi budu nasmejani, raspoloženi, vino, kolačići… Slatko je to sve“, navodi.

Ne bude, kaže, ni mnogo hladno, iako se temperatura uglavnom vrti oko nule.

„Nije strašno kad si u gužvi, posebno ako đuskaš, kupiš kuvano vino… Lako se zagreješ i ne bude problem da par sati budeš napolju“, navodi Pantović.

Međutim, ta gužva koja širi toplinu tokom dočeka 2022. godine mogla bi da širi još nešto – korona virus, a posebno omikron soj, sve učestaliji u svetu i koji je registrovan i u Srbiji.

Dok mnogi gradovi širom Evrope i regiona otkazuju javne novogodišnje proslave, poput Londona i Edinburga, pripreme za masovne dočeke u Beogradu i drugim mestima u Srbiji uveliko su u toku.

Ali pojedini gradovi su, kao i prošle godine, odlučili da novac za doček i koncerte, preusmere u humanitarne svrhe.

• Korona virus i Nova godina: Kako biti sam tokom praznika (i uživati)
• Od „Sam u kući“ do „Umri muški“: Sve tajne prazničnih filmova (i zašto ih volimo)
• Kovid propusnice i digitalni sertifikati – odgovori na vaša pitanja

Dok su pojedini epidemiolozi, među kojima i oni iz vladinog Kriznog štaba, izrazili protivljenje organizovanim, masovnim okupljanjima na organizovanim dočecima Nove godine, to vladino telo u Srbiji odlučilo je 28. decembra da sve ide kako je planirano.

Dakle, biće organizovanih dočeka na trgovima, a na snazi će ostati postojeće mere.

Te mere su:

• kovid propusnice za ulazak u ugostiteljske objekte od 20 časova
• Okupljanje do 500 ljudi na masovnim događajima
• Nošenje maski u zatvorenim mestima (bioskopi, prodavnice, tržni centri, škole), u vozilima gradskog prevoza i na mestima na otvorenom gde nije moguće držati fizičku distancu – u redovima ispred banki, apoteka, bolnica..
• Maske moraju da nose i deca starija od četiri godine
• U slučaju zaražavanja i blažih simptoma kućna izolacija traje 14 dana
• Strani državljani ulaze u Srbiju sa PCR testom ne starijim od 48 sati

Načelnik beogradske Komunalne milicije Ivan Divac apelovao je na sve da se ne zloupotrebi to što je Beograd „jedina prestonica u Evropi koja može da organizuje doček Nove godine“.

„Na terenu će biti oko 30 patrola Komunalne milicije. Šta ćemo zateći ne znam, ali znam da ćemo se ponašati u skladu sa merama koje važe.

„Nećemo ući u svaki lokal, ali ćemo kontrolisati veliku većinu. Tamo gde bude rigorozno kršenje mera ispraznićemo lokal, gde bude manje kršenje mera sankcionisaćemo pojedince“, kaže Divac za RTS.

Odgovarajući na pitanje novinara o rizicima održavanja organizovanih dočeka Nove godine, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da su za pojedini mediji licemerni jer su im neka okupljanja dobrodošla i nemaju nikakav rizik, a neka druga imaju ogroman rizik i nisu dobrodošla.

„Je l’ nema rizika kada su protesti politički protiv vlasti, a ogroman je rizik kada je doček Nove godine ili vam samo nije palo na pamet da tada pitate da li ste svesni zdravstvenog rizika blokade saobraćajnica i okupljanja ljudi?“, rekla je Brnabić, aludirajući na ekološke proteste u Srbiji prethodnih nedelja.

Gradski zvaničnici uglavnom navode da će biti poštovane epidemiološke mere.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je za Televiziju Pink izjavio da će doček Nove godine u Beogradu biti organizovan „uz poštovanje svih mera“.

Grad je obezbedio „50.000 maski i dva punkta za brzo antigensko testiranje“ za one koji bi da prisustvuju koncertima na otvorenom, rekao je.

„Možda još nije vreme za neku masovnu proslavu, ne gajimo uverenje da će trg biti prepun, ali smo pripremili skromniju proslavu za one koji hoće da se prošetaju to veče“, kaže za BBC na srpskom Miloš Colić, zamenik gradonačelnika Pirota.

Deo sredstava će, navodi, biti preusmeren u humanitarne svrhe, a iz istog razloga Novi Pazar i Užice odlučili su da javnog dočeka uopšte ne bude.

„Nije jeftino to sve organizovati, pevači su veoma skupi, mnogo je bolje da sredstva preusmerimo deci bez roditeljskog staranja“, kaže za BBC Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara.

„Ipak je to novac građana“, dodaje.

Koliko koštaju dočeci na trgovima?

Pa, mnogo.

Najveći deo sredstava odlazi na honorare pevača i pevačica, koji tokom novogodišnje noći zarade velike sume.

Mediji prenose da se honorari kreću od nekoliko desetina, pa sve do 100.000 evra, koliko su prethodnih godina zarađivale najveće estradne zvezde.

Međutim, Kovid-19 je sve promenio, pa i to.

„Ne vidim ništa naročito u tome da neka muzička zvezda dođe za Novu godinu“, kaže Miloš Colić iz gradske uprave Pirota.

„Tada su svi izvođači mnogo skuplji, a i Nova godina je sama po sebi svečani trenutak i ljudi su svakako radosni, nije potrebno neko preskupo i prepoznato ime“, navodi.

Zbog toga, korona virusa, ali i humanitarne pomoći, Pirot se odlučio da ovogodišnji doček bude „skromniji kada je reč o izdacima“.

„Nastupiće kultni pirotski bend Vesko i kuriri, izašli su nam u susret“, kaže.

„Pitao sam i ljude da li ima ima čari u vatrometu i svi su mi rekli da ima, pa smo ga naručili, iako nije baš jeftin – ljudi su navikli na njega i treba pokušati da dočaramo atmosferu kakvu zaslužuju u periodu praznika“, dodaje.

• Ko danas šalje čestitke za Novu godinu
• Koliko je efikasna treća doza vakcine protiv korona virusa
• Obavezna vakcinacija: Tri razloga za i protiv

Način i percepciju organizovanja novogodišnjih proslava delom je promenila i inicijativa „Da slavimo život dece“ sa dočeka 2021. godine.

Tada je 11 gradova širom Srbije novac za doček preusmerilo u humanitarne svrhe, pa je prikupljeno 20 miliona dinara, saopštilo je tada Udruženje građana „Kreni promeni“.

„U momentima kada zbog sve većeg broja zaraženih korona virusom postoji zabrana okupljanja, kao i teža materijalna situacija velikog broja građana prouzrokovana ovom krizom, smatramo da je potpuno besmisleno bacati novac građana Srbije na organizaciju proslave Nove godine“, naveli su iz tada inicijative „Da slavimo život dece“.

Vesić: „Pevaju besplatno“; Karleuša: „Kao na Tajms skveru“

U Beogradu će biti organizovana dva novogodišnja koncerta i to na razdaljini od kilometar.

U centru grada nastupiće pevačice Jelena Karleuša, Marija Šerifović i Sara Jovanović, poznata kao Sara Jo, ali sve besplatno, tvrde gradski zvaničnici.

„Ugovor koji smo upravo potpisali predviđa da sve tri nastupe bez honorara“, izjavio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Na konferenciji za novinare, Karleuša je izjavila da joj je čast da peva u rodnom gradu i da bi „bilo apsurdno naplatiti nešto što treba da bude ponos svakog umetnika i izvođača“.

Ipak, njen nastup će koštati, jer je tražila da joj se obezbede najbolji mogući uslovi.

„Nema honorara, ali će se grad potruditi da ja u teničkom smislu dobijem ono što želim, da mogu da izvedem koncert koji će izgledati kao koncert na njujojrškom Tajms skveru.

„Mislim da sa pravom treba da očekujete možda i nešto najbolje u mojoj karijeri“, rekla je Karleuša.

Na promenadi kod novog naselja Beograd na vodi, nastupiće muzičar Goran Bregović, jedan od pevača nekadašnje grupe Bijelo dugme Mladen Vojčić Tifa, kao i Saša Kovačević, Angelina i Cobi.

Vesić nije rekao da li su se i oni odrekli honorara, ali je najavio i vatromet i laserski šou.

Na niškom Trgu Kralja Milana nastupiće pevači Alen Ademović i Zorica Brunclik, a gradonačelnica Dragana Sotirovski kaže da će to platiti „prijatelji“.

„Ono što je najvažnije to grad neće koštati ništa, jer su se javili ljudi koji žele maksimalno da pomognu gradu – dakle, platiće sve to što je potrebno“, izjavila je.

Gradonačelnica Niša kaže da su donatori – čime identitet nije objavila – zaslužni i za veliku jelku koja će u centru grada biti postavljena za pravoslavnu novu godinu.

U Kragujevac 31. decembra stiže grupa Kerber, za šta je izdvojeno 10.000 evra, prenosi Danas, a veoma živo će tokom praznika biti na Zlatiboru.

Tamo će u novogodišnjoj noći nastupiti folk pevačica Vesna Zmijanac, jedan od pevača Bijelog dugmeta Alen Islamović i trubači Dejana Jevđića, za reprizu, 1. januara Senida, a 2. januara hrvatska pop-rok grupa Parni Valjak.

Iz Opštine Čajetina do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom koliko je novca za to izdvojeno.

Poseban doček očekuje i Novi Sad, koji će u 2022. biti evropska prestonica kulture, pa će u Novu godinu ući sa predstavom, svetlosnim performansima i brojnim muzičkim nastupima.

Iz Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, koja organizuje doček, navode da je sve finansirano iz budžeta predviđenog u okviru tog projekta.

O dočecima

Jovana Pantović je do sada tri puta Novu godinu dočekala na ulici – poslednji put 2018.

„Od svih drugih opcija sam odustala, a kada se to dogodi i nemaš gde, uvek bude ‘ma ok, ići ćemo na trg'“, navodi.

„Posle smo potpuno nasumice upali u neki kafić – mrzim kad moraš da rezervišeš mesecima unapred – i bilo je baš super“, dodaje.

Ne seća se, kaže koje sve nastupao tog dana na trgu, što nije ni bitno.

„Najveća poenta takvih dočeka je atmosfera – baš se oseti praznik zbog raspoloženja ljudi, novogodišnje rasvete i muzike“, navodi.

„Mnogo više nego u restoranima ili bilo kakvim okupljanjima zatvorenog tipa“, dodaje.

Jedina mana su, kaže, petarde, ali vatromet popravi utisak.

„On je neizostavni detalj svakog dočeka, uvek volim da ga vidim, iako je uvek bolji kod Hrama Svetog Save za Srpsku novu godinu“, kaže.

Na trgu je Novu godinu nekoliko puta planirala da dočeka i Žana Petušević, takođe iz Beograda.

„Prijatelji iz drugih gradova i zemalja kada su mi dolazili za Novu godinu, obično su želeli da idemo na trg“, kaže Petušević.

„Valjda su doček gledali na televiziji, pa im je izgledao posebno čaroban“, dodaje.

Međutim, ponoć nikada nije zaista dočekala na trgu – taj plan se uvek izjalovio u poslednjem trenutku.

„Verovatno bi naši drugari shvatili da je previše hladno da budemo celu noć napolju ili bismo jednostavno našli na neku zanimljivu žurku“, navodi.

„A nekoliko puta mi se desilo i obrnuto – da budem na žurci u centru grada i malo kasnije izađem na trg“.

Kako navodi, uvek je imala osećaj da je doček na trgu „malo prenaduvana stvar“.

„Nikad nema puno ljudi kao što se čini preko televiziji, uglavnom je najčešće gužva baš ispred bine, a već nekoliko desetina metara dalje nema nikoga“.

Dočeci i korona virus

Iako je situacija u Srbiji sve stabilnija, lekari upozoravaju da se ne treba opuštati.

Epidemiolog Predrag Kon da se situacija lako može promeniti zbog omikron soja koji je stigao i u Srbiju.

„U drugoj polovini januara neminovno nas čeka skok broja novozaraženih“, rekao je Kon za RTS.

On zbog toga strahuje od novogodišnjih dočeka na trgovima.

„Sigurno neće biti nijednog epidemiologa, bar u Kriznom štabu, koji će podržati takve događaje“, naveo je Kon.

Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) takođe pozivaju ljude na otkazivanje prazničnih planova kako bi se sprečilo širenje virusa.

„Otkazani događaj je bolji od otkazanog života“, rekao je Tedros Gebrejesus, šef SZO.

• Kako da znam da li sam zaražen omikron sojem korona virusa
• Šta do sada znamo o novom soju korona virusa omikron
• Počela sezona gripa, stručnjaci u Srbiji savetuju vakcinaciju

Zdravstveni zvaničnici zabrinuti su zbog širenja omikron soja, koji je tokom novembra potvrđen prvo u Južnoj Africi, a potom se raširio po svetu.

Omikron se, navode, brže i lakše širi, a trenutno je dominantan soj u Engleskoj i Americi, zbog čega je i i doček na čuvenom njujorškom Tajms skveru još pod znakom pitanja.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, ističe da će sva dešavanja 31. biti na otvorenom, kao i da će biti poštovanje sve epidemiološke mere koje u tom trenutku budu na snazi.

Isto za BBC navode i iz Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022″.

Colić iz gradske uprave Pirota ukazuje na značaj vakcinacije i navodi da će tokom dočeka u njegovom gradu sredstva za dezifinkovanje ruku biti „na sve strane“, uz poštovanje distance.

„Posle dve godine izolacije ljudi su željni pre svega koncerata na otvorenom, željni su da dočekaju Novu godinu onako kako su navikli, da izađu na trg sa prijateljima ili decom“, kaže.

„Mislim da ima nekih čari u svemu tome i možemo da, uz poštovanje svih epidemioloških propisa, probamo da se vratimo u neka normalna vremena“, dodaje.

Predstava, tombola i Nova godina bez dočeka

Pored standardnog novogodišnjeg repertoara, doček u nekoliko gradova ove godine izlazi iz kalupa.

• Novi Pazar i Užice – bez dočeka u humanitarne svrhe

Novi Pazar, grad od oko 12.000 stanovnika, već pet godina nije imao gradski doček.

„Od 2016. godine, kada je počeo moj prvi mandat, novac preusmeravamo za one kojima je potrebniji“, navodi za BBC gradonačelnik Nihat Biševac.

„Uglavnom je išao za decu bez roditeljskog staranja, ali smo ponekad menjali“, dodaje.

Jedne godine je, kaže, od sredstava namenjenih za doček kulturnom centru kupljen klavir, jedne godine su novac dobili samohrani roditelji, a jedne deca ometena u razvoju.

„Ove godine će to takođe biti deca bez roditeljskog staranja, kojih ima oko stotinu, kao i deca obolela od retkih i malignih oboljenja – njih 44″, kaže Biševac.

„Za njih će biti izdvojeno 3.840.000 dinara“, dodaje.

Isto su najavile i gradske vlasti u Užicu – 3.000.000 dinara namenjenih za doček i nove ukrase preusmereno je za lečenje dece, javlja Tanjug.

Kako se navodi, komisija koja procenjuje kome je neophodna pomoć, na osnovu medicinske dokumentacije i materijalnog stanja porodice, do sada odobrila 11 zahteva.

Najviši iznos koji je dodeljen iznosi 370.000, a najniži 50.000 dinara, piše Tanjug.

• Novi Sad – doček značajne godine za grad

Svaka novogodišnja noć je posebna, ali će se doček 2022. posebno pamtiti u Novom Sadu – uskoro evropskoj prestonici kulture.

Na sajtu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2020″ se navodi da će program 31. decembra biti inspirisan likom i delom Nikole Tesle.

Takođe, dodaje se, tokom dočeka u Novom Sadu nastupiće više od 400 umetnika iz Srbije i čitave Evrope.

• Deda Mraz u Srbiji – od opaklije i praporaca do crvenog kaputa
• Da li više čuvamo prirodu ako kupimo plastičnu ili prirodnu prazničnu jelku
• Ko danas šalje čestitke za Novu godinu

Kod mosta Duga, u simboličnih 20:22 časa, biće premijerno izveden deo predstave „Tesla, izumetnik“, u režiji Nebojše Bradića, a u izvedbi Srpskog narodnog pozorišta.

Reč je o predstavi koja uključuje i publiku, formirajući povorku preko mosta, do Podgrađa Petrovaradinske tvrđave.

Tamo će biti otvorena multimedijalna Teslina svetlosna galerija, u čemu će učestvovati brojni umetnici.

Kada je reč o muzičkom delu, u novogodišnjoj noći, između ostalog, nastupiće Nipplepeople, austrijski trio Elektro Guzzi, beogradski sastav Kanda, Kodža i Nebojša, novosadski di-džej sastav Noise Destruction, kao i Đorđe Miljenović.

Ceo program 31. decembra je besplatan.

Međutim, tu nije kraj kada je reč o Novom Sadu – ceremonija otvaranja godine Evropske prestonice kulture biće održana 13. januara, za Srpsku novu godinu.

„Doček proslavlja dve Nove godine, dva datuma, dva računanja vremena kroz vizuelnu i izvođačku umetnost i na taj način slavi interkulturalnost karakterističnu za Novi Sad“, ističu.

Tada će naviše od 40 lokacija nastupiti brojni muzičari među kojima su Bojana Vunturišević, Josipa Lisac, Morcheeba, Nouvelle Vague, Carminho i drugi.

Za taj doček karte su u prodaji, a organizatori navode da su ulazak i prisustvo događajima mogući samo uz kovid sertifikat.

• Leskovac – tombola

A u Leskovcu će u centru pažnje biti besplatna novogodišnja lutrija, najavio je gradonačelnik Goran Cvetanović, prenose Južne vesti.

Kako navodi, iz gradskog budžeta biće izdvojeno 600.000 dinara za kupovinu bele tehnike i televizora, koji će biti dodeljeni Leskovčanima.

Na novogodišnjoj lutriji, dodaje, biće moguće osvojiti i vikend vaučere, koji su poklon turističkih organizacija iz cele Srbije, a biće i torti i pečenih prasića.

„Novac koji estradne zvezde traže za doček su ponekad i pet puta veće od realnih“, izjavio je Cvetanović.

„Mi ćemo, siguran sam ove godine, biti jedini grad koji će 2022. godinu dočekati uz lutriju, gde će veliki broj naših sugrađana biti nagrađen“, dodao je.

Cvetanović ipak najavljuje da će u novogodišnjoj noći biti i muzičkog programa, ali da lokalni bendovi „neće mnogo koštati“.

Južne vesti podsećaju da je u Leskovcu lutrije bilo i tokom dočeka 2020. godine, ali da su tada dodeljene samo četiri nagrade.

Kakva je situacija u regionu?

U Sarajevu neće biti javnog dočeka zbog mogućeg pogoršanja epidemiološke situacije, odlučilo je Gradsko veće.

Novac planiran za organizaciju – 50.000 konvertibilnih maraka, što je oko 3.000.000 dinara – biće preusmeren na lečenje bolesne dece, prenosi Oslobođenje.

Polovina novca biće raspoređena za decu obolelu od raka, dok će drugi deo dobiti deca obolela od dijabetesa, navedeno je.

U Banjaluci će proslave biti – 31. decembra nastupaće hrvatski pevač Petar Grašo i pevačica iz starije garde Neda Ukraden, a 1. januara folk pevačica Ana Bekuta.

Sve to će koštati 50.000 konvertibilnih maraka (oko 25.000 evra), ali nije poznato koji deo te sume ide iz budžeta.

„Zahvaljujemo se privrednicima i kompanijama koji su nas podržali. Nadam se da će sredstva za izdvajanje iz budžeta grada biti što manja“, izjavila je Milada Šukalo, savetnica gradonačelnika za društvene delatnosti.

Kada je reč o Hrvatskoj, situacija je prilično konfuzna.

Javne dočeke otkazali su Pula i Split, ali će ih biti u Dubrovniku i glavnom gradu Zagrebu, mada se još ništa ne zna sa sigurnošću.

Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba, izjavio je da se planira doček na otvorenom i to verovatno na Trgu bana Jelačića.

Međutim, kako kaže, taj plan je podložan promenama zbog korona virusa.

Deset dana pre dočeka nije poznato ni ko će nastupati, ali jedno jeste – za doček će biti potrebni kovid sertifikati, prenosi zagrebački Indeks.

U Crnoj Gori je zato još u novembru doneta odluka o zabrani novogodišnjih koncerata i proslava na trgovima.

Mere su nedavno ublažene, što znači da je ukinuta zabrana održavanja veselja, svadbi, rođendana i drugih proslava u zatvorenim prostorima, ali organizovanog dočeka na otvorenom po svemu sudeći neće biti.

Slovenija je zabranila masovne dočeke Nove godine na otvorenom, ali je dozvolila rad ugostiteljima do ranih jutarnjih sati uz obavezne kovid potvrde i negativne testove za sve, bez obzira na kovid status.

Vlada je objavila epidemiološki okvir, koji će biti na snazi tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a koji je znatno blaži od prošlogodišnjeg kada je gotovo sve bilo zatvoreno.

Za razliku od prošle godine, ponoćne službe će se održavati u crkvama, ali će moći da prisustvuju samo vakcinisani, oni koji su preboleli Kovid-19 ili imaju negativan test.

Gde za Novu?

Standarno prednovogodišnje pitanje, koje kod mnogih izaziva nervozu, uveliko je aktuelno.

Jovana i dalje ne zna gde će dočekati 2022. godinu.

„Uvek odlučim tek 30. decembra, ali išla bih nekad ponovo na trg, zašto da ne“, kaže.

Ima to, ponavlja, nekih čari.

„Možda sve vezujem za detinjstvo, kada su nas roditelji jedne godine, dok smo još bili klinci, vodili ne baš na sam doček, ali u centar grada nekoliko sati pre toga“, navodi.

„Verovatno mi je u glavi ostala ta atmosfera i taj doživljaj“, dodaje.

Colić kaže da program u Pirotu počinje negde oko 22 časa i da će trajati sve do jedan ujutru.

„Potrudili smo se da bendu obezbedimo i grejalice, kako bi opstali na bini ako temperatura bude u minusu“, navodi uz osmeh.

Ostale, ističe, čekaju kuvano vino i rakija.

„Da pokušamo da se polako vratimo u normalu, naravno uz poštovanje svih propisa.

„Dosta je bilo“, kaže kratko.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk