Holivud i filmovi: Novo gledanje „Vodenog sveta“, najvećeg filmskog promašaja

Objavljeno 17/12/2020

Kada je Vodeni svet zapljusnuo američke bioskope u julu 1995. godine, talas koji je proizveo se rasturio u paramparčad. Sa naglaskom na – paramparčad.

Do trenutka kada je, dve nedelje kasnije, Vodeni svet stigao u Veliku Britaniju, njegov status tada najskupljeg filma u istoriji, sa problemima koji su pratili produkciju, prosečnim i negativnim kritikama i slabim rezultatima na bioskopskim blagajnama, doveli su do toga da i od preostalih komadića ne ostane ništa.

Ali 25 godina kasnije, Vodeni svet zaslužuje novi osvrt s obzirom na nasleđe i uticaj koji je ostvario.

Originalni scenarista filma, Piter Rejder, koji je stvorio ovu post-apokaliptičnu akcionu avanturu u kojoj su se polarne kape istopile, a voda prekrila planetu, kaže za BBC da je Vodeni svet u stvari „jedan od najuspešnijih filmova“ u ogromnom Univerzalovom katalogu.

I to sa razlogom, jer je Vodeni svet: Spektakularni rat na vodi uživo ključni sastojak Univerzalovih tematskih parkova još od debija koji je stigao samo nekoliko nedelja pošto što se film pojavio u bioskopima.

Ova atrakcija, koja je jedna od najpopularnijih vožnji i na lokacijama u Singapuru i Japanu, do sada je, prema Rejderu, zaradila milijarde dolara za studio.

„Stotine miliona ljudi je bilo izloženo ideji Vodenog sveta.

„Postoji zona Parka iz doba jure. Hari Poter zona. Zona Transformera. I sve su to bile franšize sa puno nastavaka. Imale su najmanje tri, u nekim slučajevima i po sedam filmova. Vodeni svet je samo jedan film. I šta nam to govori o samom konceptu? On priziva pravi iskonski doživljaj“.

Čak i kao film, Vodeni svet „nije tako užasan kao što su neki kritičari tvrdili“, kaže Dr Sorka Ni Flejn, vanredni profesor sa Odseka za filmske i američke studije Metropoliten Univerziteta u Mančesteru.

„Ima tu nekih uzbudljivih scenografskih rešenja i važnih gledišta koja se tiču ekologije, fosilnih goriva i čovekove sredine u 1990-im godinama“.

Vodeni svet je doživeo i kritičko preispitivanje poslednjih godina kada ga je Gardijan opisao kao „kultni film u nastajanju“, a Forbs tvrdio da je to po gubicima „najveća katastrofa koja se nikada nije desila“.

Rejder, kojeg je kao scenaristu zamenio Dejvid Tvuji kada su se projektu priključili zvezda Kevin Kostner i reditelj Kevin Rejnolds, priznaje da je na kraju bio razočaran opštim tonom Vodenog sveta.

Ali dodaje da je takođe bilo mnogo stvari koje obožava u krajnjoj verziji filma.

Naročito onu nemu uvodnu scenu u kojoj se do detalja vidi kako Kostnerov lik Mariner destiliše sopstveni urin i koja se smatra sjajnim primerom vizuelnog pripovedanja koje se, kako Rejder kaže, izučava u čuvenoj filmskoj školi Univerziteta Južne Kalifornije.

Preveliki da bi uspeo

Ali ako ljubitelji filma danas ipak počinju da cene Vodeni svet, zašto je u vreme kada je on originalno stigao u bioskope bio tako hitro odbačen i razapet?

Prema Janisu Ciumakisu sa Džon Murs Univerziteta u Liverpulu, prava oluja različitih primedbi je pogodila njegovo prikazivanje.

Pre svega, postojao je „ogroman priliv onoga što se naziva info-zabavom“ – kombinacijom zabavnih podataka i vesti iz sveta filmske industrije.

Izraz naročito pokriva „podatke sa bioskopskih blagajni i detalje iz filmske produkcije, posebno ako film ima probleme sa budžetom“.

Višestruko uvećanje budžeta, uragan koji je uništio više miliona vredan scenografski rad i Kostnerova kreativna bitka sa Rejnoldsom koja je rezultirala rediteljevim napuštanjem produkcije pre nego što je montaža filma okončana, vrlo brzo su postali idealan sadržaj različitih šou programa.

Povrh svega, neverovatan niz Kostnerovih filmova koji je započet 1987. godine filmovima Bez izlaza i Nesalomivi, a zatim nastavljen delima kao što su Bul Daram, Polje snova, Ples sa vukovima, Robin Hud: Kralj lopova, JFK, Telohranitelj i Savršeni svet, već je stigao do prelomne tačke 1994. godine.

Vajat Erp i Rat su bili pravi finansijski promašaji jer nijedan od ovih filmova nije zaradio ni polovinu od uloženog novca.

Negde u to vreme, Poslednji akcioni heroj i Ostrvo boje krvi su takođe propali na blagajnama.

Ovi blokbasteri sa ogromnim budžetima su bili antiteza holivudskom talasu nezavisnih filmova iz 1990-ih, kaže Ni Flejn, naročito sa „pojavom novih reditelja kao što je to bio Kventin Tarantino“ i talasom „komercijalno uspešnih i kritički hvaljenih filmova“.

Ali ako je Vodeni svet možda i bio zabavniji nego što ga takvim pamtimo, postoje i gledišta koja ga zaista čine zastarelim.

Nedostatak raznolikosti je bio zastrašujući, jer su gotovo kompletnu glumačku postavu činili beli muškarci.

Rejder priznaje da je ovaj aspekt Vodenog sveta naročito „snažan“ u ovo „vreme i doba“.

Ni način na koji je Vodeni svet tretirao ženske likove nije bio ništa bolji. Ni Flejn ističe kako film neprestano pokazuje „ograničeno poznavanje ženske kompleksnosti“.

Grupa „Pušači“ je u potrazi za devojkom koja na leđima ima istetoviranu mapu kopna; Fejn kaže kako su devojke – Enola (Tina Madžorino), i njena zaštitnica Helen (Džin Triplhorn) – tretirane kao „roba koja se čuva ili kojom se trguje“ i čije se akcije svode samo na „isticanje Marinerove dominacije zapletom“.

Kostnerov protagonista često koristi Helen kao mamac za plačkaše.

Iako Vodeni svet ističe skorašnju belu i mušku prošlost Holivuda, makar je njegov uticaj na današnju opštu raspravu o klimatskim promenama pozitivan.

Čak je i tada, sredinom 1980-ih, kada je počeo da piše scenario, Rejder znao da topljenje polarnih kapa može da dovede do rasta morskog nivoa za nekih 10 metara, ali je ipak ovaj svet smestio nekoliko kilometara ispod površine mora.

U suprotnom, sve bi rezultiralo mnogo suvljim i manje uticajnim filmom, a Rejder kaže kako su on i Rejnolds bili odlučni u želji da naprave „nešto što će biti vesnik momentalne brige za sudbinom planete, prerušene u bioskoski hit“.

Da bi to postigli, oni su zatrpali film nizom referenci koje su se odnosile na zaštitu čovekove okoline, uključujući i to da je glavni štab negativaca „Pušača“ u stvari tanker nafte Ekson Valdez, koji je imao havariju na obalama Aljaske i prolio stotine milione tona nafte u okean.

Vodeni svet je originalno imao još više referenci na uticaj ljudi po sudbinu planete – poput otkrića da je Suvo tlo, poslednje mesto na Zemlji koje nije pokriveno vodom, u stvari vrh Mont Everesta.

Originalni plan je bio da se na njemu otkrije i ploča koja je označavala da su se Ser Edmund Hilari i Tenzing Norgej popeli na sam vrh.

Rejder kaže da mu je Rejnolds rekao da je to „trenutak koji ga je učvrstio u želji da zaista napravi ovaj film“, poredeći ga sa „scenom u Planeti majmuna u kojoj nam se ukazuje Kip slobode“.

Nažalost, kada je Kostner praktično preuzeo montažu Vodenog sveta, ta završna scena je uklonjena, kako tvrdi Rejder i to je, po njemu, jedna od „propuštenih šansi“ ovog filma.

Iako Vodeni svet eksplicitno ne pominje globalno zagrevanje, Merčant kaže da bi to bez sumnje potaklo gledaoce da se zainteresuju i ,,potraže pouzdane izvore koji bi im pomogli da razumeju“ sve to.

Doktor Piter Glejk, svetski poznati ekspert za vodu i klimatska pitanja, reagujući na takav stav, kaže da je Vodeni svet, kao primer klimatske fikcije ,,danas čak i relevantniji i aktuelniji nego što je bio kada je prvi put prikazan“.

„Ovakvi filmovi nam nude male prozore u budućnost. Bez obzira na to da li su oni realistični ili ne, oni nam nude mogućnost da razmislimo o tome šta bi trebalo uraditi da zaustavimo loše stvari koje se sada dešavaju“.

Rejderov rad na Vodenom svetu ima i šire posledice koje nadilaze sam veliki bioskopski ekran.

U aprilu 2019. godine on je bio pozvan da bude deo prvog okruglog stola na temu „održivih plutajućih gradova“ u centrali Ujednijenih nacija u Njujorku, zajedno sa timom stručnjaka.

Rejder nije mogao da poveruje svojim očima kada je video da su oni „izgledali baš kao i njegovi Atoli iz Vodenog sveta“.

„Bilo mi je neizmerno zadovoljstvo da budem na mestu na kojem se raspravlja o konceptu sa kojim sam ja izašao pre skoro 30 godina i da bi to moglo da nam zaista pomogne“.

Postoji još primera o uticaju na očuvanje sredine koje je doneo Vodeni svet.

Kostner je bio toliko inspirisan vremenom koje je proveo sa ovim filmom da je na kraju i kupio Oušn Terapi Solušn, kompaniju koja je specijalizovana za razdvajanje nafte od vode – proces koji se koristi za saniranje naftnih mrlja – a onda je prodao tu tehnologiju BP-u nakon Dipvoter Horajzon industrijske katastrofe iz 2010. godine.

Sada se predviđa da bi led iz Arktičkog mora, koje ima vitalnu ulogu u kontroli svetske klime, mogao da potpuno nestane već 2035. godine – tako da kada neko sledeći put Vodeni svet nazove katastrofom, recite mu da će nam on jednoga dana možda pomoći da sačuvamo planetu.

Pogledajte video o Ratovima zvezda