Hrvatska i korona virus: Priče iz Rijeke, Zagreba i Splita

Radnički hor izvodi „Bela ćao“ uz pratnju više desetina bubnjeva, gitara i pratećih zvukova: teške industrije, varilaca koji predano rade na skelama, karnevalskih maškara i vatrometa – ovako je izgledalo otvaranje manifestacije Evropska prestonica kulture u Rijeci.

Više hiljada građana tiskalo se u riječkoj luci po kiši 2. februara i gledalo Operu industriale, svojevrsnu kombinaciju muzičkog teatra i modernog performansa.

Stanovnici Rijeke, nekada slavnog industrijskog grada, s optimizmom su ušli u 2020. godinu.

Tri nedelje posle ovog spektakla, pojavili su se prvi slučajevi korona virusa u Hrvatskoj.

• Kako na more usred korona virusa
• Letovanje u Hrvatskoj: Da li je i dalje problem
• Intervju petkom: Liga izuzetnih žena

Održavanje mnogih programa EPK je otkazano ili premešteno u onlajn sferu.

„U prvom, dosta kratkom trenu, pomislio sam ‘Zašto baš sad?'“, kaže Ivan Šarar, sekretar za kulturu grada Rijeke, koji vodi ovaj projekat od podnošenja kandidature 2016. godine.

Dodaje da je proglašenje epidemije imalo otrežnjujući efekat.

„Nakon što su razmere pandemije postale jasne, skroz sam izašao iz nekog uskog ličnog filma. Živeli su ljudi i teže trenutke, idemo dalje“.

Zagreb: Zatvaranje, zemljotres i strah

Dok je epidemija buktala na severu nedaleke Italije tokom februara, žitelji Zagreba su očekivali da će ih virus korona zaobići.

Prvi slučaj u Zagrebu zabeležen je 26. februara, a život je tih dana polako počeo da se menja.

Dubravku Jagatiću, novinaru iz Zagreba, početak marta delovao je „nestvarno i nadrealno“.

„Kao da su nadležne institucije preterale u proceni situacije pa smo čekali svaki dan da se izvine i kažu da je opasnost prošla“, bio je njegov utisak nakon što je proglašena epidemija u Hrvatskoj 11. marta.

Međutim, pokazalo se da je situacija „veoma ozbiljna“: škole su zatvorene 16. marta i prešlo se na rad od kuće.

Šest dana kasnije, zemljotres jačine 5,5 jedinica Rihterove skale je isterao Zagrepčane iz kuća u sred noći.

Zemljotres u Zagrebu: „Potres u doba korone znači da nikog ne možete da utešite“

Nastradala je jedna osoba i načinjena je ozbiljna materijalna šteta.

Usledilo je blizu hiljadu manjih potresa, što je dodatno „pojačalo frustraciju i strah izazvane pojavom korona virusa“.

„Niti je bilo pametno sedeti u stanu i čekati novi potres, niti je bilo pametno izaći među ljude“, seća se Jagatić ovog događaja.

Leto je mnogim Zagrepčanima delovalo kao neophodni predah od priče o zaraznoj bolesti.

„Posle strepnje šta i kako dalje, došlo je leto i nova turistička sezona, pa su se svi opustili, a nacionalni stožer je pokušao da zadrži verodostojnost, ali i da pozove ljude na more uz prikladan oprez“.

Od 1. jula dozvoljeno je okupljanje 350 ljudi u zatvorenom prostoru i 1000 ljudi na otvorenom.

Restorani i klubovi rade uz pojačane mere higijene i distancu između stolova, koji su postavljeni i na plesnom podijumu, pošto je plesna aktivnost zabranjena.

Bioskopi su otvoreni sredinom maja, ali ne i veliki multipleksi, koji će početi sa radom 20. avgusta.

„Naizgled je sve okej, ali se oseća veliki strah od neizvesnosti, a još više zbog nejasnih podataka o Kovidu-19, kako u Hrvatskoj tako i u celom svetu,“ kaže Jagatić.

• Tri lica Oluje
• Sud u Hrvatskoj: Gej paru dozvoljeno da udomi nezbrinutu decu

Split: Kad horor film stigne na rivu

Jolanda Vitaljić je kuvarica i vlasnica prodavnica dizajnerskih proizvoda u Splitu i na Visu.

I van turističke sezone, ima toliko posla da nije stigla da mnogo prati vesti o virusu korona.

„Nismo znali šta je istina, pratili smo ono što se dešava u Italiji, delovalo je kao horor film“, kaže ona.

Prva dva slučaja obolelih od korona virusa u ovom gradu su zabeležena 18. marta, a u tom trenutku u Hrvatskoj je bilo ukupno 89 obolelih.

Posle zatvaranja restorana za goste, Jolanda je brzo morala da reogranizuje posao – kuvalo se samo za dostavu, a konobari su postali dostavljači.

Svi poslovi vezani za turizam su otkazani.

Na posao je išla biciklom, kontakte je održavala samo sa porodicom i ljudima sa kojima radi.

Blizina mora donekle je olakšala mere karantina.

„Redovno smo vozili bicikle i išli brodom u ribolov“, kaže ona.

Biser Jadrana: Hrvatska plaža kao umetničko platno

Grad sa trajektnom lukom odakle se prevoze turisti na popularna dalmatinska ostrva privukao je skoro četiri puta manje stranih gostiju u julu u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Turističke zajednice Splita.

„Ovo ne može da se poredi sa redovnom situacijom“, kaže Jolanda Vitaljić.

Dodaje da većina turista dolazi da uživa u moru i suncu i da troše u restoranu samo na najneophodniju prehranu.

Za usluge edukacije ili različitih degustacija, koje je godinama razvijala, trenutno nema zainteresovanih.

• Jugoslavije više neće biti na beogradskim ulicama

Kako se Hrvatska nosila sa prvim naletom virusa Kovid-19?

Vlada Hrvatske proglasila je opasnost od epidemije korona virusa i uvela nova mere sprečavanja zaraze 5. marta 2020.

Jedanaestog marta, na dan kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju, u Hrvatskoj je proglašena epidemija korona virusa.

Prvobitne stroge mere zaštite od virusa (prekid rada škola i vrtića, ukidanje javnog prevoza, zatvaranje radnji i restorana), koje nisu obuhvatale potpunu zabranu kretanja, popustile su početkom maja.

Međutim, krajem juna zbog porasta broja novozaraženih neke od mera su pooštrene – maske su obavezne u javnom prostoru, a u zatvorenom mora da se održava distanca.

Nacionalni stožer civilne zaštite (hrvatski krizni štab) predvodio je ministar zdravlja Vili Beroš, koji je svakodnevno obaveštavao javnost o broju obolelih i merama zaštite, čime je pokupio je simpatije stanovnika Hrvatske.

„Na početku je izgledalo da su mere apsolutno adekvatne i građani su ih se pridržavali u velikoj meri. Naročito zato što su nacionalni stožer civilne zaštite činili kompetentni ljudi kojima se počelo verovati dok je politika i politička pripadnost gurnuta potpuno u drugi plan“, kaže Dubravko Jagatić.

Međutim, politika je uticala na neke odluke, „naročito kada je crkvama dozvoljeno održavanje misa, dok su sve kulturne institucije bile zatvorene“.

• Hrvatska bira deseti parlament od nezavisnosti
• Zašto su parlamentarni izbori u Hrvatskoj „najneizvesniji do sad“
• HDZ u prednosti na izborima u Hrvatskoj, pokazuju izlazne ankete

Hrvatska je među zemljama u kojima su izbori održani tokom pandemije.

Pored sprovođenja mera zaštite na glasačkom mestu, omogućeno je i zaraženima da glasaju, „preko osobe od poverenja“.

Pobednik ovih izbora je bila Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), a njen predvodnik Andrej Plenković osvojio je drugi za redom premijerski mandat.

Rijeka: Kultura na distanci

U Primorsko-goranskoj županiji, čiji je centar Rijeka, do sada je zabeleženo 177 slučajeva obolelih od korona virusa.

Samo jedna osoba je preminula od posledica tog virusa u ovoj regiji.

Bez obzira na manji broj obolelih, privredne i kulturne aktivnosti su utihnule početkom marta, samim tim i programi Evropske prestonice kulture.

Pozorišta i konferencije su prešli u onlajn prostor, ali potpuni prelazak na internet nije dobro rešenje za kulturu, smatra Ivan Šarar.

„Ne mislim da je prebacivanje u onlajn svet rešenje za sve umetničke forme, ljudima nedostaje prvenstveno druženje i ritual, stvaran fizički svet, a ne sam sadržaj“, tvrdi on.

More i virus korona: Gde možemo na letovanje

Programi zamišljeni da traju tokom cele godine su skraćeni i reorganizovani, a sada se koristi prednost otvorenih pozornica.

Iako je dozvoljeno okupljanje do 1000 ljudi na otvorenom, ni jedna manifestacija nije osmišljena za više od 500 ljudi u publici.

Pored stanovnika Zagreba i Ljubljane, koji pored lokalaca čine većinu publike za programe EPK, bilo je i posetilaca iz Nemačke i Češke.

Od sredine jula, turista u Rijeci ima više nego u prethodnih nekoliko meseci.

Ipak, procenjuje se da je ukupan promet od turizma opao za 50 odsto, kaže Šarar.

Privreda u Hrvatskoj: Ogromni gubici u turizmu

Nekoliko dana posle proglašenja epidemije, hrvatska vlada je donela 66 mera za pomoć privredi.

Privrednicima je odloženo plaćanje poreza, a banke su ponudile moratorijum u otplati kredita.

Početkom jula, Konferencija UN o trgovini i razvoju procenila je da će hrvatska privreda biti jedna od tri najpogođenije na svetu, zbog pada turizma usled epidemije.

Procenjuje se da bi BDP ove zemlje mogao da opadne za osam odsto zbog gubitaka u ovoj privrednoj grani.

U narednih sedam godina Hrvatska će od Evropske unije dobiti 22 milijarde evra pomoći, što je dva puta više nego što je aktuelna vlada očekivala.

Očekivanja građana: Strah od privrednog sloma

Život „od danas do sutra“ brine sagovornike sa kojima je razgovarao BBC na srpskom.

Dubravko Jagatić očekuje ekonomski kolaps na jesen.

Kako je njegov posao vezan za praćenje muzičke scene i koncertnih aktivnosti, video je da je većina slobodnih umetnika preko noći ostala bez posla.

Jolandu Vitaljić brine da zbog loše privredne situacije društveni nemiri nisu isključeni.

„Ljudi osećaju da nemaju izlaz“, kaže ona.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk