Izgaranje, mentalno zdravlje i deca: Nemačke banje za sagorele roditelje

Nemačka ima dugu tradiciju banja za izmučene roditelje. Da li one bilo šta pomažu?

Sebastijan Šverk je ležao noću budan, dok su mu misli vrtele u krug.

Otac mu je nedavno umro od leukemije.

Šverk ga je negovao mesecima, zajedno sa braćom i sestrama, starajući se istovremeno i o vlastitoj porodici.

A sada je i njegovoj majci bila potrebna nega.

Njegovo dvoje starije dece prolazilo je kroz pubertet.

I on se brinuo da uz sve što se dešava, njegov najmlađi sin ne dobija dovoljno pažnje.

„Sve te stvari su mi stvarale veliki stres“, priseća se Šverk, koji je kreativni direktor agencije za komunikaciju u Drezdenu, u Nemačkoj.

„A moja partnerka mi je rekla: ‘Ti si svestan da imaš prava na odlazak u banju, zar ne?'“

Nemačka je verovatno jedina zemlja na svetu u kojoj izmučeni roditelji imaju zakonsko pravo na „Kur“, boravak u banji u trajanju od oko tri nedelje, na svake četiri godine.

„Kur“ vam prepisuje lekar, a uglavnom ga pokriva vaše zdravstveno osiguranje.

Obuhvaćeni su obroci, čuvanje dece i terapije.

Najvažnije od svega, u banju može da se ode ne samo da bi se izlečio neki zdravstveni problem, već i kao preventivna mera kako bi se sprečilo da relativno blagi problemi prerastu u nešto gore.

• Da li ste „sagoreli“ na poslu
• Kako preživeti kao samohrana majka
• Pioniri modernih porodica – generacija koja je promenila roditeljstvo

Šverk se, na primer, odlučio da se prijavi za odlazak u banju koji mu pokriva njegovo osiguranje kao preventivnu meru i da bi izlečio nesanicu.

„Moja glavna potreba je da provodim što više vremena sa sinom, bez stresa, i da se vratim na zdraviji način života“, kaže on.

U januaru 2020. godine, on i njegov najmlađi sin proveli su tri nedelje u klinici na obali mora.

Šverk je išao na sesije terapije opuštanja mišića, meditaciju, nordijsko hodanje i jogu, od čega ništa nije isprobao ranije.

Odrekao se čak i nekih dragih navika: „Alkohol je potpuno zabranjen na tim klinikama, što ume da bude teško za Nemce. I zato sam rekao sebi: ‘Mnogo volim da popijem pivo posle posla, ali je zapravo dobra ideja preskočiti to na tri nedelje.'“

To možda zvuči kao odmor, ali istraživanje pokazuje da su banje iznenađujuće efikasne u sprečavanju mnogo gorih zdravstvenih problema.

Neki, međutim, tvrde da bi sve veća potražnja za njima trebalo da posluži i kao zvono za uzbunu, signal da sve više i više roditelja puca pod pritiscima svakodnevnog života.

Dugotrajne posledice pandemije kovida-19 i zabrana kretanja čini se da su samo pojačali taj pritisak.

„Klinike tvrde da su majke i očevi koji im dolaze veći bolesnici nego pre pademije“, kaže Ivon Boverman, direktorka Dojčes Mutergenesungsverka, neprofitne organizacije koja vodi 70 klinika koje nude banjsko lečenje u čitavoj Nemačkoj.

Većina pacijenata su majke.

„Ogromna većina naših banja su zamišljene da rade preventivno. Ali klinike kažu da veliki procenat žena, njih oko 30 odsto, već stiže u mnogo lošem stanju, kojima biste ponudili lečenje, a ne prevenciju.“

Najčešći problemi su psihološke prirode, kao što su anksioznost, nesanica ili simptomi depresije, koji sada pogađaju više od 90 odsto pacijenata koji dolaze u njihove banje, kaže Boverman – što je porast u odnosu na ranijih 80 odsto.

„Uz sve to, gotovo svi oni imaju fizičke probleme, kao što su bolovi u kolenu ili leđima. Ali razlog zbog kog odlaze u banje nije bol u kolenu, već ne znaju više kako da preguraju dan. Toliko su samleveni da im trebaju te tri nedelje pauze od svega, da im omoguće da počnu da razmišljaju: ‘Kako da se izvučem iz ove situacije?'“

Možda će vas zanimati ovaj video:

Poreklo ovih banja može da zvuči kao nespojivo sa brigama savremenog roditeljstva.

Posle Drugog svetskog rata, Eli Hes-Knap, političarka i supruga nemačkog predsednika, osnovala je Mutergenesungsverk kao podršku iscrpljenim majkama.

Među tim ranim polaznicima bile su majke koje su patile od posledica rata i neuhranjenosti, dok su negovale istraumiranu decu i muževe.

Danas u Nemačkoj i širom sveta pažnju skreće drugačija vrsta porodičnog stresa: roditeljsko izgaranje.

Svetska istraživanja pokazala su dalekosežne posledice roditeljskog izgaranja – definisanog kao stanje „naglašene iscrpljenosti u vezi sa nečijom roditeljskom ulogom, emocionalnim udaljavanjem od dece i osećajem roditeljske nesposobnosti“.

Pored toga što je uznemirujuće za roditelje, izgaranje povećava rizik od zapostavljanja deteta i nasilja nad decom.

Očaj roditelja može da utiče na njihovu decu i na druge načine.

Roditeljska depresija povećava verovatnoću da deca i sama obole od depresije, i povezana je sa bihevioralnim problemima.

Istraživanja mentalnog zdravlja pokazuju da se ovaj problem pogoršao tokom pandemije kovida-19 i zabrana kretanja, kada su mnogi staratelji morali da žongliraju posao i staranje o deci bez ikakve podrške.

Samohrane majke i očevi našli su se pod posebno velikim pritiskom tokom tog perioda.

Oni su obično izloženi većem zdravstvenom riziku, a trećina samohranih majki žali se na simptome depresije ili anksioznosti.

Samohrani roditelji imaju čak i kraći životni vek od roditelja sa partnerima.

„Staranje o deci ume da umara, naravno, ali ne treba da bude takvo da osećate toliki teret da ne znate kako da s njim izađete na kraj“, kaže Boverman.

„To ne bi trebalo tako da izgleda.“

• Zašto očevi u Srbiji provode samo 11 minuta dnevno sa decom
• Roditelji koji decu odgajaju na putovanjima
• Četiri saveta kako da razgovarate sa decom o ponašanju na internetu

U Nemačkoj, kaže Boverman, jedan od problema potiče iz duboko ukorenjenog očekivanja društva da jedan partner – tradicionalno majka – treba da ostane kod kuće sa decom.

Dok je zemlja bila podeljena, ovo očekivanje bilo posebno je naglašeno u Zapadnoj Nemačkoj.

U Istočnoj Nemačkoj, žene bi obično radile, a istraživanja pokazuju da je to izvršilo trajan, pozitivan uticaj na rodnu ravnopravnost u tom delu zemlje, čak i decenijama posle ponovnog ujedinjenja.

Sveukupno gledano, nemačke zaposlene majke i dalje se suočavaju sa odsustvom pouzdane usluge čuvanja dece i socijalne pomoći, u poređenju sa, na primer, Francuskom ili skandinavskim zemljama, tvrdi Boverman.

Očevi koji žele ravnopravno da učestvuju mogli bi da naiđu na vrlo malo razumevanja.

Mnogi roditelji se suočavaju sa dvostrukom odgovornošću staranja o deci i o vlastitim ostarelim roditeljima: „Bez obzira na vaš pol, ako se starate o deci i drugima kojima je pomoć potrebna, imate vrlo malo podrške u Nemačkoj. A to vrši ogroman pritisak i može da dovede do bolesti.“

Pogledajte i ovaj video:

Istraživanja pokazuju da iako tronedeljni boravak u banji ne može magično da reši ove probleme, on može da ima velikog uticaja na pojedine majke i očeve – i čak donese trajne koristi.

„Velika prednost prevencije je da izbegnete ozbiljnije oblike bolesti“, kaže Klaudija Kirš, šefica istraživačke jedinice u Hanoverskoj školi medicine koja procenjuje uticaj ovih banja na porodično zdravlje.

„U slučaju bola u leđima, to može da znači intervenciju pre nego što se to pretvori u snažan, hroničan bol. A ako roditelji počnu da pokazuju znake iscrpljenosti, možete da se postarate da se to ne pogorša i pretvori u roditeljsko izgaranje.“

Kad se roditelji prijave na kliniku, oni se pregledaju i dobiju plan skrojenih aktivnosti i terapija, kao što je govorna terapija, fizičke vežbe i sesije sa savetima za zdraviju rutinu.

Pruža se usluga čuvanja dece i podrške njihovim vlastitim potencijalnim zdravstvenim problemima, dok se za obroke i čišćenje stara osoblje.

Posle podne, roditelji i deca provode vreme zajedno.

„Mislim da ta kombinacija čini ove intervencije uspešnim“, kaže Kirš.

„Terapeutski pristup je ključan – bez toga, to ne bi funkcionisalo.“

Istraživanje je pokazalo da dolazi do poboljšanja fizičkih problema roditelja kao što su bol u leđima i do devet meseci posle boravka u banji, naročito ako su roditelji nastavljali sa vežbanjem u svakodnevnom životu.

Deca su takođe imala koristi kod širokog dijapazona stanja, kao što su problemi sa kožom, respiratornim problemima i bihevioralnim problemima, sa poboljšanjima evidentnim i šest meseci posle boravka u banji.

Druge ankete pacijenata takođe su pokazale da većina roditelja doživljava banje kao korisne i veruju da su im pomogle da se izbore sa problemima, kao i da nakon toga paze na vlastito zdravlje u svakodnevnom životu.

Budući da se smatra da korist od banje traje do godinu dana, Kirš preporučuje da se boravak ponovi svakih nekoliko godina ako se zdravstveni problemi vrate ili pogoršaju.

„Morate imati na umu da je to samo tri nedelje. Ali za te tri nedelje, roditelji dobijaju mnogo pomoći, saveta i prilike da isprobaju različita lečenja. I onda je, naravno, važno nadovezati se na to i, idealno, pružiti pomoć roditeljima da nastave to da koriste u svakodnevnim životima.“

Dokazi pokazuju da specijalizovane banje mogu da pomognu i najranjivijim roditeljima i njihovoj deci.

• „Ne znam odakle sam izvlačila snagu“ – kako su porodice dece sa invaliditetom prebolele kovid
• Zašto neke majke ne pričaju o deci na poslu
• Da li biste dopustili gladnom detetu da šest sati otvara konzervu hrane

Matijas Franc je specijalista sa psihosomatsku medicinu i psihoanalitičar je u Univerzitetskoj bolnici u Dizeldorfu koji proučava psihološke nedaće kod samohranih majki i njihove dece.

Samohrane majke, kaže on, suočavaju se sa rizikom od depresije koji je tri puta veći od majki koje su deo para.

Siromaštvo, koje neproporcionalno pogađa samohrane majke i njihovu decu, pogoršava ove psihološke probleme.

„Jako mnogo samohranih majki ne samo da moraju same da budu roditelji, već su napuštene i marginalizovane od društva, i često potpuno preopterećene“, kaže on.

Osećanja kao što su usamljenost, nisko samopouzdanje i krivica zbog obavljanja roditeljskog zadatka bez partnera česte su među samohranim majkama, koje čine ogromnu većinu samohranih roditelja, dodaje on.

Zajedno sa Fondacijom Valter Blukert, neprofitnom organizacijom, Franc i njegov tim razvili su program zvan Vir 2 („Mi2″) za samohrane roditelje sa problemima kao što su teška depresija.

On se usredsređuje na intenzivnu terapiju za majke, pomaže im da se izbore sa vlastitom depresijom i zbliže sa decom: „Suština je u uspostavljanju dubokog emocionalnog kontakta sa samim sobom i svojim detetom.“

• Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist
• Detinjstvo bez roditelja: „Prerano odrasteš, ali nekako prebrodiš taj gubitak“
• Kako poskupljenja utiču na mentalno zdravlje: „Anksiozna sam kad god uđem u prodavnicu“

U programu može da se učestvuje kao u vanbolničkom kursu ili u sklopu tronedeljnog ili šestonedeljnog boravka na specijalističkoj klinici.

„Majke uče da doživljavaju sebe kao vredne, slušaju stvari koje nisu čule godinama – ‘vi ste sjajna majka, izgledate lepo danas’. Često su dirnute do suza. I nakon četiri ili pet sesija, njihova osećanja počinju da im se vraćaju i one postaju emocionalno žive“, kaže Franc.

To im, zauzvrat, pomaže da razumeju svoju decu i reaguju na njih, dodaje on.

Istraživanje je pokazalo da je program izlečio simptome depresije kod majki i takođe smanjio bihevioralne probleme kod dece.

Efekti su i dalje bili primetni godinu dana kasnije.

I dok Franc ističe da više toga mora da se uradi da se pomogne samohranim roditeljima, on kaže da majke koje učestvuju u programu „zaista nauče nešto iz njih, i izleče sebe i svoju decu na mnogo opušteniji način“.

Za Šverka, oca koji je otišao u banju sa sinom, glavna korist bila je bolje upoznavanje sebe, zbližavanje sa sinom i sticanje nove perspektive o izlaženju na kraj sa porodičnim sukobima.

Tri godine kasnije, on kaže da mu to i dalje pomaže da primeni opušteniji pristup određenim situacijama.

Štaviše, sada kada je proveo dugi period intenzivno negujući majku, on veruje da je možda došlo vreme za još jedan odlazak u banju.

„Pre neki dan sam pričao sa svojom lekarkom i ona mi je rekla: ‘Mogao bi to da ponoviš sledeće godine’. Zato što mi je definitivno dalo neke zdrave podsticaje.“

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk