Korona virus, bolnice i operacije: Ko su hirurzi koji operišu kovid pacijente u Srbiji

Objavljeno 20/12/2021

lekari u Srbiji — Tatjana Milačević iz Zaječara, Predrag Ivanović iz Leskovca i Nebojša Stojaković iz Valjeva

Tri hirurga u isto vreme navlače rukavice, vizire i skafandere.

Rade na tri različita kraja Srbije, ali svi svakodnevno odlaze u bolnička odeljenja označena crvenom bojom i natpisom: STOP, korona virus.

Tatjana Milačević iz Zaječara, Predrag Ivanović iz Leskovca i Nebojša Stojaković iz Valjeva već godinu i po dana u salama leče ljude koji su oboleli od korona virusa, a moraju na hitne intervencije.

„Za dve godine, u valjevskoj bolnici smo uradili 130 operacija pacijenata koji su imali kovid“, kaže za Stojaković, hirurg iz Valjeva.

Najteže mu pada kada posle operacije izgubi pacijenta, a ne može da uradi obdukciju jer je takva svetska praksa, odnosno nalog Svetske zdravstvene organizacije.

„Tada, ne možete da znate zašto je tačno pacijent preminuo, da li zbog naše greške, korona virusa ili nekog drugog uzroka“, dodaje on.

Svo troje su načelnici hirurgije u bolnicama u kojima rade.

Dodatni izazov su im hirurški zahvati teško obolelih ljudi, koje je pandemija ponekad i odgađala.

„Bilo je jako neprijatno, koliko god da objasnite ljudima da moraju da čekaju“, kaže za Milačević, hirurškinja iz Zaječara.

„U dubini duše, znate šta ćete možda videti za nekoliko meseci – mnogo veći tumor ili uklještenu kilu sa teškim komplikacijama“.

Svo troje se bave minimalno invanzivnom hirurškom metodom, laparaskopijom, kojom je broj otvorenih i komplikovanih operacija smanjen i za više od 80 odsto u pojedinim mestima.

Ovaj zahvat stručnjacima posebno pomaže u vreme pandemije, jer se pacijenti mnogo brže oporavljaju i kraće ostaju u bolnici.

Do 19. decembra, u Srbiji je od korona virusa preminulo više od 12.400 ljudi, a zaraženo je blizu milion i trista hiljada ljudi.

Priča prva: Valjevo – Iz obrenovačkih poplava u korona režim

Bolnica Valjevo — Nebojša Stojaković, načelnik hirurgije u Valjevu

Jutro, nešto pre osam časova. Opšta bolnica u Valjevu.

Apsolutna je tišina u operacionoj sali.

Načelnik hirurgije Nebojša Stojaković danas operiše pacijenta sa uznapredovalim karcinomom debelog creva.

U njegovoj sali se uvek zna – vlada sportska disciplina. Jer, Stojaković dolazi iz sporta.

Godinama je bio profesionalni vaterpolista, a i danas vodi jedan lokalni vaterpolo klub.

„Prvoligaš je“, napominje hirurg.

Novinarskoj ekipi dozvoljen je ulaz tek posle dva i po sata.

Dok skidamo svu odeću i oblačimo posebnu hiruršku, sestre me pitaju: ‘Da li se onesvešćujete?’.

U prvom trenutku mi nije jasno pitanje, ali onda shvatam – prvi put ću videti otvoren stomak.

Odgovaram: „Nisam do sada, ali ko zna“.

Ulazimo u salu i trudim se da ne gledam direktno u ranu pacijenta.

Fotoretorter već zna, bio je u sali, ali ja se osećam kao da sam u nekoj drugoj dimenziji, zaboravljam da treba da postavljam pitanja.

Medicinsko osoblje nam želi dobrodošlicu i govore: „Nasmejani smo, pogledajte nam osmeh u očima“.

Jer nose maske pa ne možemo da ga vidimo na usnama.

Atmosfera je prilično lagodna.

„Pustili smo vas kada je već sve gotovo“, objašnjava Stojaković.

Tokom zahvata je bitno da se hirurzi i osoblje čuje, da govori samo ko treba, dodaje on.

„Sada, kada se zašiva koža, onda je malo opuštenije“.

Kada čujem da je zapravo već sve skoro gotovo, odvažujem se da pogledam u pacijenta i ranu.

Mislila sam da će mi se pozliti, ali nije – rana izgleda slično kao i u filmovima.

Verovatno bi mi bilo gore da sam došla sat vremena ranije.

Pacijent koji je danas operisan testiran je na korona virus. Bio je negativan.

Stojakovićev tim je do sada morao da operiše više od 130 pacijenata sa drugačijim ishodom testa.

„Kada je počela pandemija, ja sam sa hirurškim timom opet nastupio sportski“, objašnjava Stojaković.

„Primenjivao sam tehniku bezbrojnog ponavljanja. Svakodnevno smo vežbali oblačenje opreme i to po desetinu hiljada puta“.

Jer, kaže on, „svaki pokret koji ponovite, sutra dočekujete spremniji i sa manje straha“.

Zbog nedostatka opreme, vežbali su, kaže, svi na jednoj opremi.

Najneizvesnija situacija sa kojom se pre korone susreo jesu poplave u Obrenovcu 2014. godine, kada je kao spasilac, lekar i dobrovoljac ulazio u vodu i spasavao ljude.

„Adrenalin koji postoji kod hirurga je valjda uvek tu“, kaže Stojaković.

Posle dve godine, za kovid operacije mu, kaže, treba samo nekoliko minuta da obuče specijalnu opremu.

„Na početku je to trajalo i po nekoliko desetina minuta“, kaže on.

‘Nema obdukcije – nema ni tačnog odgovora’

Pacijente koji su zaraženi korona virusom operišu u posebnom delu hirurškog bloka koji je razdvojen dvostrukim vratima.

„Ovaj prolaz zovemo sendvič“, objašnjava hirurg.

„Služi i da bi se bezbednije prenosili instrumenti do pacijenata zaraženih od korone“.

U kovid deo ne ulazimo, iako u njemu tog dana nema pacijenata.

Ipak, kada je pandemija korona virusa počela, veći deo bolnice je bio upravo crvena kovid zona.

Na stolu, kako hirurzi kažu, nisu izgubili nijednog kovid pacijenta.

Ali neki od njih su preminuli nakon što su operisani.

Mahom su to bile urgentne operacije koje nisu mogle da se odlože i da se sačeka da pacijent preleži korona virus.

„Svetska praksa je takva da se nad kovid pacijentima ne radi obdukcija“, objašnjava načelnik bolnice.

Hirurzima ova nepoznanica, dodaje on, posebno teško pada, jer ni porodicama preminulih ne mogu da daju tačan odgovor.

‘Surovo vreme za teške slučajeve’

Vreme kovida je, kaže Stojaković, „surovo i za pacijente koji nisu zaraženi“.

„U kratkim zanosima smo operisali samo hitne slučajeve“, kaže on.

„Ljudi masovno nisu ni odlazili kod lekara, čak i kada su osećali smetnje, pa sada imamo veliki broj pacijenata sa uznapredovalim bolestima“.

Poređenja radi, pre pandemije, u bolnici u Valjevu su hitni slučajevi u operacijama debelog creva, poput teških malignih tumora, zauzimali oko 20 odsto svih zahvata.

Sada se taj broj povećao na više od 50 odsto.

Pandemija je otežala posao i mladim hirurzima, kaže njihov načelnik.

„Pre korona virusa, radile su nam četiri sale, a sada je jedna otvorena za ne kovid pacijente“, kaže Stojaković.

„Gotovo svi mladi hirurzi su povučeni sa specijalizacija jer su morali da uskaču kao pomoć sa kovid pacijentima“.

Tehnike su često, dodaje, učili u slobodno vreme.

Priča druga: Zaječar – Gangrena u doba korone

Bolnica Zaječar — Načelnica hirurgije Tatjana Milačević živi u Knjaževcu, a svaki dan putuje za Zaječar, gde operiše

Hirurškinju Tatjanu Milačević tog jutra sačekala je informacija – pacijent kojem je zbog gangrene amputiran prst na nozi operisan je posle negativnog testa na korona virus.

Ipak, drugi test je stigao pozitivan.

„Zbog kovida je došlo do progresije bolesti i sada je potrebno uraditi amputaciju noge, a čovek je i dalje pozitivan na korona virus“, kaže Milačević za BBC na srpskom.

Dok hoda kroz hodnike bolnice u kojoj je načelnica operativnog bloka, telefonom se konsultuje sa kolegama – da li će pacijenta operisati u bolnici u Zaječaru ili ostati u Nišu, većem bolničkom centru, u koji je u međuvremenu prebačen.

„To je današnji slučaj, ali već imamo iskustva sa pacijentima sa gangrenom koji su imali kovid, pa ćemo videti kako se odvija situacija“, dodaje ona.

Na samom početku pandemije, kada se o korona virusu jako malo znalo, Milačević je operisala pacijente sa IGM pozitivnim antitelima.

„To znači da je virus bio aktivan“, objašnjava ona.

U početku su sve slučajeve radili pod punom opremom – skafander, vizir, duple rukavice.

„Sada, iako je pacijent životno ugrožen, a pozitivan je na korona virus, operacije ne radimo više pod punom opremom“, kaže ona.

Strah na duge staze

Milačević je danas dežurna, a to znači da će raditi i više od 32 sata, jer je zadužena i za hitne slučajeve koji dolaze iz Urgentnog centra.

Godišnje uradi oko 200 operacija, a danas na planu ima dve konsultacije, jednu intervenciju, dok je sutradan čekaju operacije karcinoma dojke i kile.

U Opštu bolnicu u Zaječaru uvela je novu tehnologiju – ultrazvučni nož, savremeni instrument koji koriste najveći centri u Srbiji, ali je za pojedine manje bolnice u zemlji godinama bio nedostižan.

Dok obilazi pacijente na prijemu, stiže nova infomacija – pacijent sa gangrenom će možda biti vraćen u Zaječar iz Niša.

„Strah od korone više ne postoji u istom obliku kao na početku“, kaže Milačević.

„Ali, to je zabrinutost na duge staze, jer mi kao hirurzi znamo da se možda nikada nećemo vratiti u punom obimu na posao koji smo ranije radili, a to neće biti dobro za pacijente“.

Poseban problem za istočnu Srbiju u vreme pandemije, dodaje hirurškinja, jeste razuđenost sela.

„Ljudima iz okolnih sela je često jako teško da dođu u grad u vreme pregleda ili operacije“, kaže hirurškinja.

„Zato, kada na jedvite jade stignu kod nas, teško ih je vratiti i reći ljudima – dođite drugi put, jer je pandemija u jeku“.

Osim opasnosti od razboljevanja, izloženost virusu za Milačević znači i dodatni rizik.

Njen sin zbog oštećenja vida ne sme da primi imunizaciju do kraja života i zato ne može da dobije vakcinu protiv korona virusa.

„Kao lekar i kao majka nisam znala kako da ga zaštitim“, kaže hirurškinja.

„A i on je mlada osoba koju je bilo teško zadržati u kući, a ja sam bila u bolnici stalno. To je neverovatno opterećenje“.

‘Biće operacije’

Spuštamo se na prijemno odeljenje, gde hirurškinja pregleda pacijente.

Određuje šta je hitno, koji zahvat može da sačeka. Pre svake operacije, pacijent se šalje na brzi antigenski i PCR test na korona virus.

Neke od ljudi po čekaonicama zamolila je da se ne približavaju jedni drugima.

„Mi smo nekako čudan narod – imate ljude kojima ne možete da dokažete da treba da stave maske i budu tihi u čekaonici, kako bi se izbegao kontakt“, objašnjava ona.

„Ali, ima i ljudi koji su u ozbiljnom strahu, sve zdravstvene probleme vezuju za kovid“.

Iako je polovina opreme u operacionom bloku poslednjih godina obnovljena, na šta je načelnica ponosna, pojedina oprema stara je i do 50 godina.

„Naša najstarija instrumentarka je počela da radi sa 18 godina, a neki instrumenti su se koristili još pre nego što je ona došla“, kaže hirurškinja.

„To su pincete, makaze. Sreća je da su kupovani nemački, kvalitetni instrumenti“.

Dok odlazimo iz Zaječara, stiže i vest – pacijent sa gangrenom noge biće vraćen u Zaječar i operisan istog dana, iako je pozitivan na korona virus.

Ako načelnica bude učestvovala u ovoj operaciji, dežurstvo će još dodatno potrajati.

Priča treća: Leskovac – kako reći pacijentu ‘sačekajte da prođe talas’

Bolnica Leskovac — Hirurg i načelnik operacionog bloka Predrag Ivanović

U bolnici u Leskovcu pre epidemije se godišnje radilo 2.000 operacija, ali je korona virus prepolovio ovaj broj.

Hirurg i načelnik operacionog bloka Predrag Ivanović učestvovao je u polovini svih operacija tokom 2020. godine.

„Taj broj je možda malo i preko mere“, priznaje Ivanović, koji je godinama na specijalnom režimu ishrane i vežbanja kako bi fizički izdržao ovaj zahtevan posao.

Ponosan je jer u Leskovcu ni jedan dan nisu prestali da operišu onkološke pacijente tokom pandemije.

„Nikada nije lako reći pacijentu sa malignim tumorom – sačekajte malo da prođe talas“, kaže on.

„Jer vi znate šta to za njih znači i psihološki i realno“.

Ivanović je dežurao juče, a trebalo bi i večeras.

„Imamo dosta dežurstava jer je jedan broj lekara u delu bolnice u kojem se leče pacijenti sa infekcijom“, objašnjava on.

Sa fotoreporterom i hirurgom odlazim do intenzivne nege, u kojoj su pacijenti koji se oporavljaju od operacije.

Cevčice su svuda, ljudi prozbore sa doktorom po nekoliko reči, ali više nemam osećaj kao da gledam film. Jer, vidim stvarne ljude i borbu u njihovim očima.

Bolnica je delom obnovljena 2016. godine, ali u narednim godinama je čeka kompletna rekonstrukcija – nove operacione sale, kao i dvokrevetne sobe sa kupatilom.

Sada živimo pravila iz hirurgije

Ivanović je od prvih hirurga koji su u Leskovcu u aprilu 2020. godine oboleli od korona virusa.

Nije primao kiseonik, ali je imao upalu pluća i kao pacijent završio je na svom radnom mestu – u bolnici.

„Vrlo je bilo neprijatno, najteža mi je bila distanca“, kaže on.

„Nisam mogao da prepoznam ljude u skafanderima, pa bi oni okrenuli leđa da pročitam ko je od kolega ispod opreme“.

Kada se razboleo, čuo je da mu je kolega, hirurg iz Niša, preminuo od korona virusa.

„Ti prvi slučajevi su bili za nas dramatični, bilo nam je jako teško kada to čujemo, nismo ni mi shvatali da će to biti toliko opasno“, kaže on.

„Ne možete da ostanete imuni na to, a morate da radite i da život teče dalje“.

Ono što su hirurzi ipak spremno doživeli jesu – maske.

„Mi smo u hirurgiji navikli na principe koje danas svi žive, zato nam ne pada dodatno teško“, dodaje.

Laparaskopija i korona virus: ‘Doktore, nisam ni prespavao u bolnici’

Sva tri hirurga operišu mahom debelo crevo, kao i hitne hirurške invervencije – kile, žučne kese, slepo crevo.

Kad god mogu, svo troje operišu laparaskopski, umesto otvorenim rezom.

Laparaskopija je minimalno invanzivan hirurški zahvat u kojem se umesto otvorenog reza na stomaku, pacijentu pravi samo nekoliko ubodnih rana.

Ova program proširio se u Srbiji od 2018. godine, kada je britanski hirurg Amdžad Parvajz započeo seriju obuka kolega iz Srbije.

Leskovčanin Predrag Ivanović objašnjava da se na ovaj način umnogome skraćuje vreme oporavka pacijenta i ostajanja u bolnici, što je posebno bitno zbog sprečavanja zaraze korona virusa u bolnicama.

„To nam pomaže jer možemo pacijente što pre da pustimo kući, a komplikacije su na nivou statističke greške“, kaže Ivanović.

„Kada kažem pacijentima da posle operacija mogu odmah uveče da idu kući, oduševe se“.

Pojedini, šali se hirurg, budu i iznenađeni, pa Ivanović mora da ih uveri da je to bezbedno.

„Neki kažu ‘doktore, nisam ni prespavao u bolnici, a već treba da idem’, a ja im kažem, ‘izvolite, slobodno prespavajte'“.

Ivanović je, kao jedan od rodonačelnika laparaskopije u Srbiji, pokrenuo Jutjub kanal, na kojem postavlja operacije kao svojevrsan vid pomoći mlađim kolegama.

Jer, kaže, hirurzi su se nekada radovali novoj knjizi ili časopisu, pa zna kako se osećaju mladi ljudi kada im informacija nije tako dostupna.

Pacijent doktora Stojakovića iz Valjeva se posle sedam dana vratio na posao, pošto mu je laparaskopski operisan tumor.

On će uskoro postati i prvi subspecijalista laparoskopske hirurgije u Srbiji.

Pogledajte video o novim sojevima korona virusa