Korona virus: Da li je pranje ruku od 20 sekundi dovoljno da ubije Kovid-19

Pored izolacije, nošenja maski i socijalnog distanciranja, sapun i voda imaju važnu ulogu u borbi protiv Kovida-19 što se lako zaboravlja.

To je nešto što mnogi od nas rade instinktivno, gotovo kao pamćenje mišića, nekoliko puta dnevno. Retko je bilo toliko važno kao u poslednjih šest meseci.

Pored arsenala oružja protiv koronavirusa – maski, samoizolacije i socijalnog distanciranja, jedno je bilo posebno lako zanemariti: pranje ruku.

• Kako se virus korona širi svetom
• Kako maske za lice utiču na našu komunikaciju
• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Kada se koronavirus u februaru pojavio kao svetska zdravstvena kriza, zdravstvene agencije su se trudile da savetuju ljude kako da se zaštite od novog virusa.

Jedan od predloga koji se ponavljao dan za danom u vestima, oglasima i intervjuima stručnjaka bio je pranje ruku sapunom u toploj vodi najmanje 20 sekundi.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je grafikon koji se od tada često pamti i koji prikazuje pravilan način pranja ruku: uputstva poznata svima koji su ikada radili u kafiću ili restoranu.

Traži se maska više sa motivima umetnina Narodnog muzeja:

Šest meseci kasnije, zbunjujuća globalna slika zbog pikova i lokalizovanih zaključavanja, poput policijskog časa koji je nedavno uveden u Melburnu u Australiji, gurnula je savete za pranje ruku na marginu.

Usred sve veće reakcije u nekim krajevima protiv nošenja maski i pokrivača za lice, ovo drugo magično rešenje protiv infekcije koronavirusom izbačeno je iz centra pažnje.

Jedno etiopsko opservaciono istraživanje, koje još uvek nije recenzirano, pokazalo je da je manje od 1 odsto od više od 1.000 ljudi koji su posećivali bolnice pralo ruke na ispravan način.

Ali da li se savet promenio?

Nikako, kažu stručnjaci. Ako ništa, udvostručili su njegovu efikasnost.

Pogledajte i kako izgleda odlazak zubaru u vreme korone

Tomas Gilbert, vanredni profesor hemije i hemijske biologije na Univerzitetu Nortistern u Bostonu u Masačusetsu kaže da hemijsku pripremu koronavirusa ne može poremetiti ništa komplikovanije od jeftinog sapuna i tople vode.

„Ti virusi imaju membrane koje okružuju genetske čestice koje se nazivaju lipidne membrane, jer imaju uljanu, masnu strukturu“, kaže on.

„Takva je struktura pre nego što je sapun i voda neutrališu“.

Rastvaranjem ove spoljne „ovojnice“ virusna ćelija se raspada, a genetski materijal (RNK), koji otima ljudske ćelije da bi napravio kopije virusa, nestaje i uništava se.

„Još nisam čuo ni za šta što bi skratilo vreme pranja ruku“, kaže Gilbert.

„Ono što želite da uradite je kvašenje ruku, uzimanje sapuna i stvaranje odgovarajuće pene, a zatim trljanje ruku dobrih 20 sekundi i dodirivanje svake pore“.

Ovo daje dovoljno vremena, kaže Gilbert, da se hemijska reakcija odvija između lipidne membrane i sapuna.

„Postoje i druge prednosti koje takođe omogućavaju sapunu da dobro uradi svoj posao oslobađajući se materijala“.

Uz toplu vodu, dodaje Gilbert, sva ta borba protiv virusa „dešava se malo brže“.

Martin Mikaelis, profesor molekularnih nauka na Univerzitetu u Kentu u Velikoj Britaniji kaže da sama voda nije dovoljna da onesposobi virus.

„Kada imate maslinovo ulje na prstima dok kuvate, vrlo je teško rešiti ga se samo vodom“, kaže on.

„Potreban vam je sapun“.

Kada je reč o koronavirusu, sapun je potreban na isti način „da bi se uklonila ta lipidna ovojnica tako da se sav virus deaktivira“.

Učinkovitost pranja ruku donekle je zaobiđena zbog širokog usvajanja sredstava za dezinfekciju ruku, bilo malih bočica koje ljudi nose sa sobom iz kuća ili flašica postavljenih na ulazima u supermarkete ili kafiće.

„Nije loša ideja da tako nešto imate u svom automobilu ili blizu ulaznih vrata“, kaže Gilbert. „Te stvari su dobre kada nemate pristup umivaoniku i sapunu i vodi. Uvek bih više voleo sapun i vodu od sredstava za dezinfekciju ruku“.

Koliko često i dalje treba da peremo ruke?

Početkom pandemije, naučni savet Vlade Velike Britanije bio je da ljudi treba da peru ruke svakih nekoliko sati, uprkos činjenici da je većina stanovništva bila zatvorena u svoje domove.

Gilbert kaže da to zapravo nije neophodno onima koji uglavnom ostaju kod kuće tokom dana, mada bi, naravno, trebalo normalno da peru ruke nakon korišćenja toaleta, pre pripreme i pre nego što pojedu hranu.

Oni koji brinu o nekome je oboleo od Kovida-19, ali i mnogih drugih virusa, verovatno će želeti da češće peru ruke, posebno ako dolaze u kontakt sa predmetima ili površinama koje je zaraženi pacijent dodirnuo ili se iskašljao.

• Šest meseci kasnije i dalje bolesna od korona virusa
• Ruska vakcina: Od Putinove ćerke do nepoverenja u efikasnost prve vakcine protiv virusa korona
• Kako žive slepi u Srbiji tokom epidemije korona virusa

„Ako ste ceo dan kod kuće i kroz vašu kuću ne trči dvadeset stranaca, onda pranje ruku samo radi pranja nije potrebno“, kaže on.

Drugi rad, na kome je radio doktorski kandidat Ti Mui Fam sa Univerziteta u Utrehtu otkrio je da je neposredno pranje ruku nakon kontakta sa potencijalno zaraženom osobom ili površinom mnogo efikasnije od njihovog pranja u vremenskim intervalima.

Neki ljudi su se okrenuli antivirusnim sredstvima za pranje ruku, verujući da su efikasnija od uobičajenog sapuna, a to nije slučaj, kaže Mikaelis.

„Takve stvari vam uopšte nisu potrebne“, kaže on. „Većina antimikrobnih sredstava na tržištu su zapravo antibakterijska“.

Prekomerna upotreba ovih stvari mogla bi samo stvarati probleme i za budućnost, upozorava.

„Ako u otpadnoj vodi imate previše antibakterijskih materija [koje ne deluju na viruse], onda imate veće šanse za bakterijsku otpornost“, kaže on.

„Sva druga sredstva za dezinfekciju koja možete koristiti [osim sapuna] … mogu izazvati više zabrinutosti za životnu sredinu i izazvati više problema sa rezistentnim bakterijama“.

Pranje ruku je, naravno, mnogo lakše kada imate pri ruci pouzdano snabdevanje vodom.

• Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
• Prečice i „prljavi trikovi“ u trci da se bude prvi

U manje razvijenim delovima sveta, voda je nesigurniji resurs i na mnogim od tih mesta javni zdravstveni standardi i uslovi života često su manje od idealnih.

Zapravo, upravo ovog meseca Svetska zdravstvena organizacija izvestila je da su samo dve od pet škola širom sveta imale odgovarajuće objekte za pranje ruku pre nego što je svet zahvatila pandemija koronavirusa.

I Gilbert i Mikaelis slažu se da voda ne mora biti kvalitetna poput one za piće da bi bila oružje protiv koronavirusa.

„Sve dok imate sapun ili nešto slično, to je u redu. Možete da plivate u vodi koju ne možete da pijete zbog barijere vaše kože“, kaže Mikaelis.

Čini se da je pandemija koronavirusa imala snažnog efekta na sezonu gripa u prvoj polovini 2020. godine, sugerišu dokazi.

Bez normalnog ljudskog socijalnog kontakta u prvih nekoliko meseci godine, smatra se da su stope gripa naglo pale, a sa njima i smrtnost od gripa.

Na primer, južnoafrički Nacionalni institut za zarazne bolesti (NIZB) obično bi se borio sa oko 700 teških slučajeva gripa između kraja marta i avgusta; a ove godine prijavili su samo jedan.

Verovatno je zatvaranje klinika dovelo do neprijavljivanja određenog broja obolelih, ali slučajevi gripa takođe osvetljavaju možda i druge aspekte pandemije: češće pranje ruku može nam pomoći da se zaštitimo i od drugih bolesti.

Ako bi navika pranja ruku potrajala, rezultat bi mogao da bude i u vidu manje snažnih udara epidemije gripa u zimskim mesecima, što tradicionalno stvara veliko opterećenje na zdravstveni sistem.

„Ovo bi mogla biti zaista dobra promena na bolje“, kaže Mikaelis.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KUDA PUTOVATI: Koje granice su otvorene za građane Srbije
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk