Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji

Korona virus koji trenutno ugrožava svet malo je drugačiji od onog koji se prvo pojavio u Kini.

Sars-Kov-2, zvanično ime za virus koji izaziva bolest Kovid-19 i nastavlja stazom razaranja širom planete, mutira.

Ali, dok su naučnici zabeležili hiljade mutacija ili promena u genetskom materijalu virusa, do sada je izdvojen samo jedan koji bi mogao da promeni njegovo ponašanje.

Ključna pitanja u vezi s ovom mutacijom su: da li ona čini virus zaraznijim – ili smrtonosnijim – kod ljudi? I da li predstavlja pretnju po uspeh buduće vakcine?

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Korona virus: Saveti za lečenje uglavnom beskorisni, a mogu biti i štetni
• Korona virus: Saveti za ljude sa narušenim zdravljem

Ovaj korona virus zapravo se menja veoma sporo u odnosu na virus nalik gripu. Sa relativno niskim nivoom prirodnog imuniteta među populacijom, bez vakcine i efikasnim metodama lečenja, ne postoji pritisak po njega da se prilagođava. Do sada je radio dobar posao održavajući se u opticaju ovakav kakav jeste.

Pomenuta mutacija – nazvana D614G i smeštena u okvir proteina što čini „šiljak“ virusa kojim se on probija u naše ćelije – pojavila se malo posle prvobitnog izbijanja zaraze u Vuhanu, verovatno u Italiji. Trenutno može da se nađe u čak 97 odsto uzoraka širom sveta.

Evolutivna prednost

Pitanje je da li je ova mutacija virusu daje određenu prednost ili se do nje stiglo pukim slučajem.

Virusi nemaju širi plan. Oni mutiraju konstantno i dok će neke promene pomoći virusu da se razmnožava, neke će ga ometati u tome. Druge su prosto neutralne.

One su „nusproizvod umnožavanja virusa“, kaže doktorka Lusi Van Dorp, sa Univerzitetskog koledža u Londonu. One su „ustopirale vožnju“ na virusu ne menjajući usput njegovo ponašanje.

Mutacija koja se javila mogla je da postane široko rasprostranjena samo zato što se desila u ranoj fazi izbijanja i širenja zaraze – nešto što se zove „efekat pronalazača“.

To je ono što doktorka Van Dorp i njen tim smatraju da je verovatno objašnjenje za toliku učestalost ove mutacije. Ali ona postaje sve kontroverznija.

Sve veći broj – možda čak većina – virologa sada veruje, kako objašnjava doktor Tušan De Silva sa Univerziteta u Šefildu, da postoji dovoljno podataka da se ustvrdi kako ova verzija virusa ima „selektivnu prednost“ – evolutivnu nadmoć – nad ranijom verzijom.

Iako još uvek nema dovoljno dokaza da se kaže da se lakše prenosi među ljudima, kaže on, siguran je da mutacija „nije neutralna“.

Dok su ga proučavali u laboratorijskim uslovima, mutirani virus je lakše ulazio u ljudske ćelije od onog bez varijacije, kažu profesori Hjerjun Koi i Majkl Farzan sa Univerziteta Skrips u Floridi.

Zbog promena u proteinskom šiljku koji virus koristi da se prikači na ljudske ćelije on se „prilepi jače i funkcioniše efikasnije“.

Ali tu oni podvlače crtu.

Profesor Farzan je rekao da su proteinski šiljci ovih virusa bili drugačiji na način koji je „konzistentan sa jačom prenosivošću, ali je ne dokazuje.“

Laboratorijski dokaz

U Centru za genom na Njujorškom univerzitetu, profesor Nevil Sandžana, koji obično provodi vreme radeći na tehnologiji izmene gena po imenu Krispr, otišao je korak dalje.

Njegov tim je izmenio virus tako da poseduje ovu promenu u proteinskom šiljku i potom ga sučelio sa pravim virusom Sars-Kov-2 iz rane faze epidemije u Vuhanu, bez mutacije, u ljudskim ćelijama tkiva. Rezultati, smatra on, dokazuju da je mutirani virus prenosiviji od originalne verzije, makar u laboratorijskim uslovima.

Doktorka Van Dorp ističe da „nije jasno“ koliko su oni reprezentativni prilikom prenosa kod pravih pacijenata. Ali profesor Farzan kaže da su „istaknute biološke razlike“ bile „dovoljno značajne da donekle nagnu dokaze“ na stranu ideje da mutacija čini virus boljim u širenju.

Izvan Petrijeve posude, postoje neki posredni dokazi da ova mutacija čini korona virus prenosivijim kod ljudi. Dve studije su sugerisale da pacijenti s ovim mutiranim virusom imaju veće količine virusa u uzorcima iz brisa. To bi moglo da sugeriše da su zarazniji po druge.

Nisu, međutim, pronašli dokaze da su ti ljudi postali bolesniji ili da su ostali duže u bolnici.

Generalno gledano, kad je virus zarazniji to ne znači da je smrtonosniji – štaviše, često je upravo suprotan slučaj. Ne postoje dokazi da je ovaj korona virus mutirao tako da se pacijenti manje ili više razbole.

Ali čak i kad je u pitanju prenos virusa, viralno opterećenje je tek pokazatelj koliko se virus dobro širi u okviru jedne osobe. To ne objašnjava nužno koliko je dobar u tome da zarazi druge.

„Zlatni standard“ istraživanja – kontrolisana proba – još nije sproveden. To bi moglo da podrazumeva, na primer, da se zaraze životinje s obe varijante virusa kako bi se videlo koja ga širi više među populacijom.

Jedan od vodećih naučnika studije, profesorka Bet Korber, iz Nacionalne laboratorije Los Alamos u SAD, rekla je da oko toga ne postoji konsenzus, ali ideja da je mutacija povećala viralno opterećenje kod pacijenata postaje „sve manje kontroverzna kako se sakuplja više podataka“.

Mutacija jeste pandemija

Kad se populacija posmatra kao celina, teško je zaključiti da li virus postaje više (ili manje) zarazan. Njegova putanja je drastično promenjena intervencijama, uključujući mere izolacije.

Ali profesorka Korber kaže da činjenica da varijacija sada deluje dominantno svuda, uključujući i Kinu, ukazuje na to da je možda postao bolji u širenju među ljudima od prvobitne verzije. Kad god su dve verzije bile u opticaju istovremeno, nova varijacija je uzimala primat.

Štaviše, varijacija D614G je toliko dominantna, da ona trenutno čini pandemiju. I tako je već neko vreme – možda čak i od samog početka epidemije na mestima kao što su Velika Britanija i Istočna obala SAD-a.

Dok se dokazi da ova mutacija nije neutralna gomilaju, to ne menja nužno način na koji treba da razmišljamo o virusu i njegovom širenju.

U malo pozitivnijem duhu, većina vakcina na kojima se trenutno radi skoncentrisana je na drugu oblast šiljka tako da to ne bi trebalo da ima nikakvog uticaja na njihov nastanak. A postoje neki dokazi da je novi oblik jednako osetljiv na antitela, koja mogu da vas zaštite od infekcije ako ste je već jednom imali – ili ste vakcinisani protiv nje.

Ali budući da se nauka o Kovidu-19 toliko brzo kreće, to je nešto što će svi naučnici – šta god mislili o značenju aktuelnih mutacija – u budućnosti pratiti budnim okom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk