Korona virus: Da li svet dobija bitku protiv pandemije

Prošlo je malo više od šest meseci otkako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pojavljivanje novog virusa globalnim vanrednim stanjem.

Toga dana, krajem januara, bilo je skoro 10.000 prijavljenih slučajeva korona virusa, a umrlo je više od 200 ljudi. Nijedan od tih slučajeva nije bio izvan Kine.

Od tada se svet, i naši životi, temeljno promenio. Kako onda stojimo u toj bici između ljudske rase i korona virusa?

Ukoliko uzmemo planetu u celini, slika ne izgleda dobro.

• Zašto su virusi potrebni da bi svet funkcionisao
• Korona virus i domaći turizam: Mogu li jezera, banje i bare da zamene more
• Palijativna nega obolelih od malignih bolesti u Srbiji u vreme pandemije Kovida-19

Do sada je bilo više od 19 miliona potvrđenih slučajeva i 700.000 smrti. Na početku pandemije trebalo je da prođu čitave nedelje da bi se stiglo do novih 100.000 zaraženih, a sada se postizanje tih pragova meri u satima.

Gulp… It took 67 days from the first reported case to reach the first 100,000 cases, 11 days for the second 100,000 cases and just four days for the third 100,000 cases @WHO #coronavirus

— James Gallagher (@JamesTGallagher) March 23, 2020

„I dalje se nalazimo usred ubrzanja, jedne žestoke i veoma ozbiljne pandemije“, kaže mi doktorka Margaret Haris iz SZO. „Ona je prisutna u svakoj zajednici na svetu.“

Iako je ovo jedna celovita pandemija, ona nije samo jedna priča. Uticaj Kovida-19 je različit širom sveta i lako je postati slep na realnost izvan vaše zemlje.

Ali jedna činjenica objedinjuje sve, bilo da živite u amazonskoj prašumi, neboderima Singapura ili na ulicama Velike Britanije tokom poznog leta: ovo je virus koji se hrani neposrednim ljudskim kontaktom.

Pogledajte video o tome kako turisti iz Srbije mogu na more

Što se više zbijamo, on se lakše širi. To je jednako istinito danas kao što je bilo kad se virus prvi put pojavio u Kini.

Ovo osnovno načelo objašnjava situaciju gde god da se nalazite u svetu i diktira kako će izgledati naša budućnost.

Ovo načelo stoji iza ogromnog broja slučajeva u Latinskoj Americi – aktuelnom epicentru epidemije – i skoka zaraze u Indiji.

Ono objašnjava zašto Hong Kong drži ljude u karantinskim ustanovama ili zašto južnokorejske vlasti nadziru bankovne račune i telefone ljudi.

Ono ilustruje zašto se Evropa i Australija muče da održe ravnotežu između ukidanja mera izolacije i zauzdavanja bolesti. I zašto se trudimo da pronađemo „novu normalnost“ umesto da povratimo staru.

„Ovo je virus koji kruži čitavom planetom. On utiče na svakog od nas. On skače sa čoveka na čoveka i ističe koliko smo svi povezani“, kaže doktorka Elizabeta Gropeli iz Sent Džordža, na Univerzitetu u Londonu.

„Suština nije samo u putovanjima, već i u razgovorima i provođenju vremena zajedno – to je ono što ljudi rade.“

• Kako da ne proključate od vrućine pod maskom
• Kad smrt postane statistika: Zašto su ljudi oguglali na tragedije
• Hoće li švedski sto preživeti pandemiju

Čak i običan čin grupnog pevanja može da raširi virus.

On se pokazao i kao izuzetno nezgodan za praćenje, budući da kod mnogih izaziva blage ili nikakve simptome, dok je za neke druge dovoljno smrtonosan da preoptereti bolnice.

„To je savršen pandemijski virus za ova naša vremena. Mi sada živimo u dobu korone“, kaže doktorka Haris.

Tamo gde je postignut nekakav uspeh, to je učinjeno onemogućavanjem virusa da se širi sa jedne osobe na drugu. Novi Zeland je privukao najviše pažnje u svetu.

Oni su reagovali rano, dok je još bilo malo slučajeva u zemlji: izolovali su se, zatvorili granice i sada jedva da imaju slučajeva. Život se uglavnom vratio u normalu.

Pokrivanje bazičnih mera pomoglo je i u siromašnijim zemljama. Mongolija ima najdužu zajedničku granicu sa Kinom, u kojoj je prvi put izbila pandemija.

Zemlja je mogla da bude gadno pogođena. Međutim, nije se desio nijedan jedini slučaj koji je zahtevao intenzivnu negu sve do jula. Do danas su imali svega 293 dijagnoza i nijednu smrt.

„Mongolija je uradila veoma dobar posao sa veoma ograničenim resursima. Uradili su ‘epidemiologiju tabananja’ izolujući slučajeve, identifikujući kontakte i izolujući ih“, rekao je profesor Dejvid Hejman iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.

Rapidno su zatvorili škole, ograničili međunarodna putovanja i bili rani promoteri maski za lice i pranja ruku.

S druge strane, profesor Hejman tvrdi da je „odsustvo političkog liderstva“ oštetilo mnoge zemlje u kojima su „lideri javnog zdravlja i politički lideri imali poteškoća u komunikaciji“. U takvoj klimi, virus je samo cvetao.

Američki predsednik Donald Tramp i glavni doktor za zarazne bolesti u zemlji Entoni Fauči tokom pandemije su očigledno bili na različitim talasnim dužinama ako ne i u različitim univerzumima.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro pridružio se mitinzima protiv izolacije, opisavši virus kao „slabiji grip“ i u martu izjavio da je pandemija skoro okončana.

U stvari, samo u Brazilu zarazilo se 2,8 miliona ljudi a umrlo je skoro 100.000.

• Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

Ali zemlje koji su uspele da ukrote virus – uglavnom putem bolnih izolacija koje su potpuno ukočile društvo – otkrile su da on nije otišao, da će se ponovo raširiti ukoliko spustimo gard i da je normalnost i dalje nedostižna budućnost.

„Oni otkrivaju da je teže izaći iz izolacije nego ući u nju“, rekla je doktorka Gropeli. „Nisu razmišljali o tome kako možemo da koegzistiramo sa virusom.“

Australija je zemlja koja pokušava da pronađe za sebe put iz izolacije, ali država Viktorija se trenutno nalazi u modalitetu „katastrofe“.

Melburn se vratio u izolaciju početkom jula, ali je – dok zaraza i dalje traje – u međuvremenu uveo još stroža pravila. Trenutno je noću u toku policijski čas a od ljudi se očekuje da se rekreiraju u radijusu od pet kilometara od svojih domova.

I Evropa se otvara, ali Španija, Francuska i Grčka su sve prijavile najveće brojeve slučajeve gledano nekoliko nedelja unazad. Nemačka je prijavila više od 1.000 slučajeva dnevno prvi put posle tri meseca.

Nošenje maske za lice, nekada egzotika, sada je postalo uobičajeno u Evropi, čak sa nekim letnjim odmaralištima koja insistiraju na tome.

I – kao upozorenje za sve nas – prošli uspesi nisu garancija za budućnost. Hong Kong je bio naširoko hvaljen zato što je uspeo da pruži otpor prvom talasu korona virusa – sada su barovi i teretane ponovo zatvoreni, dok je Diznilend uspeo da održi kapije otvorene manje od mesec dana.

„Izlazak iz izolacije ne znači povratak na staro. Ovo je sada nova normalnost. Ljudi uopšte nisu shvatili tu poruku“, kaže doktorka Haris.

• U fotografijama: Crno-beli život u karantinu
• Provera činjenica: Lažne tvrdnje i obmane u vezi sa vakcinama

Položaj Afrike u borbi protiv korona virusa ostaje otvoreno pitanje. Bilo je više od milion slučajeva; nakon uspešnog početka, Južna Afrika deluje kao da je trenutno u lošoj situaciji, sa najvećim brojem slučajeva na kontinentu.

Ali relativno malo testiranja znači da je teško doći do kristalno jasne slike.

A tu je i enigma izrazito niže stope smrtnosti u Africi u poređenju sa ostatkom sveta. Evo nekoliko predloga zašto je to tako:

• Ljudi su mnogo mlađi – prosečno godište u Africi je 19 a Kovid je smrtonosniji u starosti
• Drugi srodni korona virusi možda su tamo uobičajeniji i to je možda pružilo izvesnu zaštitu
• Zdravstveni problemi uobičajeni za bogatije zemlje, kao što su gojaznost i dijabetes tipa 2, koji povećavaju rizik od dobijanja Kovida, manje su uobičajeni za Afriku

Zemlje pribegavaju inovacijama u svojim reakcijama. Ruanda koristi dronove da isporuči zalihe bolnicama i emituje preko razglasa ograničenja u vezi sa korona virusom.

Čak se koriste i za hvatanje onih koji krše pravila, kao što je otkrio jedan pastor koji se uputio u crkvu.

Pogledajte video o bolnicama u Iraku

Ali kao i sa delovima Indije, jugoistočne Azije i šire, pristup pijaćoj vodi i sanitarnim uslovima onemogućavaju najprostije mere pranja ruku.

„Ima ljudi koji imaju vodu za pranje ruku i ima ljudi koji je nemaju“, kaže doktorka Gropeli.

„To je velika razlika, praktično možemo da podelimo svet po toj liniji. I postoji veliki znak pitanja kako će oni kontrolisati virus ukoliko ne bude bilo vakcine.“

Kad će, dakle, sve ovo da se završi?

Već postoji lečenje lekovima. Deksametazon – jeftini steroid – pokazalo se da može da spase neke od najbolesnijih pacijenata.

Ali to nije dovoljno da spreči umiranje svih pacijenata sa Kovidom-19 ili da ukine potrebu za svim merama ograničenja. Švedska će se pažljivo pratiti narednih meseci da bi se videlo da li se njihova strategija isplatila na duže staze.

Ona nije uvela izolaciju, ali je do sada imala značajnije višu stopu smrtnosti od svojih komšija, nakon što nije uspela da zaštiti ljude po gerontološkim centrima.

Generalno gledano, nade sveta da će se život vratiti u normalu sada se oslanjaju isključivo na vakcinu. Imunizacija ljudi prekida sposobnost virusa da se širi.

Šest vakcina trenutno ulazi u treću fazu kliničkih proba. To je kritična faza kad ćemo otkriti da li vakcine koje obećavaju zapravo funkcionišu.

Ta poslednja prepreka je i tačka u kojoj su se mnogi lekovi sapleli. Zdravstveni zvaničnici kažu da naglasak treba da ostane na formulaciji „ako“ dobijemo vakcinu, a ne „kada“.

Doktorka Margaret Haris iz SZO kaže: „Ljudi polažu tu holivudsku nadu u vakcinu; naučnici će sve to da dovedu u red. U dvosatnom filmu, kraj dođe prilično brzo, ali naučnici nisu Bred Pit koji ubrizga sebi vakcinu i kaže: ‘Svi ćemo biti spašeni’.“

Pratite Džejmsa na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk