Korona virus i činjenice – u malim porcijama

Postoji toliko informacija o korona virusu da vas mogu zatrpati. Odlučili smo da sumiramo najvažnije i nadamo se da će ova kolekcija pomoći da se snađete.

Činjenica 1. Kovid-19 i SARS-KoV-2 nisu ista stvar. Kovid-19 je bolest („d“ označava „bolest“) uzrokovana novim korona virusom. SARS-KoV-2 je naziv samog virusa.

Činjenica 2. CoV je skraćenica za CoronaVirus – korona virus. To je naziv porodice virusa (ukupno ih je oko 40), koji podsećaju na krunu zbog šiljastih nastavaka.

Činjenica 3. Korona virusi su uljezi biologije. Vrh svakog šiljka „oponaša“ molekul korisne supstance, tako da ga ćelijski receptori rado uvlače u sebe. Zajedno sa šiljkom, u ćeliju ulazi virus. Tako dolazi do infekcije.

Činjenica 4. Izraz „novi korona virus“ (novel ili nCoV) znači da je virus nov ne samo za naučnike, nego i za naše ćelije.

Činjenica 5. Tokom dva miliona godina evolucije, naš imuni sistem je naučio da se nosi sa većinom poznatih infekcija, ali novi korona virus je pravo iznenađenje – zato je tako teško nositi se sa virusom, a tako lako zaraziti se.

• Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
• Kako korona virus uskraćuje dostojanstvo mrtvima
• Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa

Činjenica 6. Kada jednom uđe u ćeliju, virus „preuzima“ kontrolu nad njom i tera je da umesto uobičajenih proteina beskočano proizvodi sopstvene kopije. Tako počinje lančana reakcija. Na kraju ćelija umire, a nosilac infekcije postaje zarazan.

Činjenica 7. U početnoj fazi infekcije novi se korona virus se aktivno razmnožava u grlu i gornjim disajnim putevima. Infekcija se potom spušta i može doći do pluća i izazvati upalu.

Činjenica 8. Upravo zato je kašalj prvi simptom infekcije. Temperatura počinje da raste tek kasnije.

Činjenica 9. Ili ne počinje da raste – kod 30 odsto pacijenata u Vuhanu u trenutku dolaska u bolnicu temperatura nije bila povišena.

Činjenica 10. Mnogi ljudi koji se zaraze (18 odsto, tj. skoro svaki peti) nemaju čak ni kašalj. Bolest prolazi bez ikakvih simptoma – čovek može da ni ne posumnja da je bolestan.

Činjenica 11. Međutim, asimptomatski pacijenti i dalje su aktivni nosioci infekcije i mogu da zaraze druge.

Činjenica 12. Simptomi blažeg oblika Kovid-19 su vrlo slični običnom sezonskom gripu: suv kašalj, groznica, opšta slabost, ponekad bolovi u mišićima ili glavobolja.

Činjenica 13. Blaži oblik se leči na isti način kao i običan grip – kod kuće, u odnosu na simptome.

Činjenica 14. Jedan od najneobičnijih simptoma koronavirusa je gubitak čula ukusa i/ ili mirisa.

Činjenica 15. Ovaj simptom se ne sreće kod svih obolelih, ali može se javiti i kao jedini simptom infekcije.

Činjenica 16. Dakle, ako odjednom prestanete da osećate miris ili ukus, to je znak da treba da budete pažljivi i preduzmete mere.

Činjenica 17. Važno: nosilac novog korona virusa postaje opasan po druge odmah nakon infekcije – mnogo pre nego što se bolest razvije i pre nego što se pojave prvi simptomi.

Činjenica 18. Dobra vest: što je virus opasniji i smrtonosniji, to se teže širi. Kada ubije svog domaćina, virus više ne može da zarazi druge. Zbog toga virus retko mutira u smrtonosnije oblike – to mu nije u interesu.

Činjenica 19. Loše vesti: Ovo je SARS-KoV-2 – samo iz druge kategorije. Ovaj virus pretvara domaćina u nekoga ko širi infekciju, ali se ne pojavljuje odmah ili se ne pojavljuje uopšte. Tako nosilac uspeva da zarazi još nekoliko ljudi.

Činjenica 20. U proseku, svaki nosilac novog korona virusa uspe da zarazi 2 do 4 zdrave osobe. To je veći broj u odnosu na sezonski grip (1,3), ali manji neki kod malih boginja (12+).

Činjenica 21. Iako, kao i svaka infekcija, korona virus ima i takozvane super-kliconoše – prenosioce koji inficiraju neuporedivo više ljudi: stotine ili čak hiljade.

Činjenica 22. U Južnoj Koreji, virus je bio pod kontrolom sve dok broj slučajeva nije dostigao 30. Ali žena pod šifrom „Pacijent 31″, zarazila je oko 1.200 ljudi.

Činjenica 23. Ispostavilo se da je bila veoma religiozna i da je nastavila da ide u crkvu, uprkos kašlju i groznici, zanemarujući preporuke korejskih vlasti.

Činjenica 24. Za 10 dana, broj zaraženih u Južnoj Koreji porastao je sa 30 na 5.000.

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Solidarnost u doba korone: Kad građani Srbije misle jedni na druge
• Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača

Činjenica 25. Stopu smrtnosti od Kovid-19 još uvek je teško tačno izračunati, ali većina studija procenjuje je između jedan i tri odsto.

Činjenica 26. To je oko 20 puta više od sezonskog gripa, ali nije ni blizu visoka kao kod prethodnih korona virusa – SARS-a (10%) i MERS-a (25%).

Činjenica 27. Smrtnost od Kovid-19 u velikoj meri zavisi od ukupnog opterećenja zdravstvenog sistema i brzine pružanja pomoći: u Nemačkoj iznosi samo 0.3 odsto, a u Italiji je skoro 9 odsto.

Činjenica 28. Među starijima od 70 godina smrtnost prelazi 5 odsto, među starijima od 80 umire svaki deseti.

Činjenica 29. Zato je sada glavni zadatak vlasti širom sveta da prolongiraju epidemiju što je duže moguće, ne dozvoljavajući velikom broju ljudi da obole istovremeno.

Činjenica 30. Pandemija se ubrzano razvija: od prvog slučaja stiglo se do broja od 100 hiljada pacijenata za 67 dana, dok se sledećih 100 hiljada razbolelo za 11 dana, a trećih za četiri dana.

Činjenica 31. Svakog dana, broj zaraženih povećava za oko trećinu.

Činjenica 32. Pandemija se proširila i do najudaljenijih krajeva sveta, uključujući čuvena Uskršnja ostrva, gde je u utorak, 24. marta, zvanično potvrđen prvi pacijent, 42-godišnji muškarac.

Činjenica 33. Stručnjaci upozoravaju: treba psihološki da se pripremite da će broj zaraženih možda dostići desetine miliona, a mrtvih – možda stotine hiljada.

Činjenica 34. Nije tačno poznato odakle potiče SARS-KoV-2, ali zna se da su slepi miševi i pangolini nosioci sličnih virusa.

Činjenica 35. Virus je najverovatnije mutirao i preneo se na neku drugu životinju, a sa nje na čoveka.

Činjenica 36. Da li je virus bio opasan po čoveka u trenutku kada se zarazila prva osoba? Ili je mutirao i naučio da prodire u naše ćelije kada je već bio u čoveku? Naučnici još nisu pronašli odgovore na ova pitanja.

Činjenica 37. Ako je virus već bio opasan kada je došao u kontakt sa ljudima, to znači da je možda još uvek negde u životinjskom carstvu, pa pre ili kasnije može ponovo da zarazi ljude.

Činjenica 38. Zbog toga su na početku epidemije u Vuhanu odmah zatvorene pijace na kojima su se prodavale divlje životinje.

Činjenica 39. To je, uzgred, standardna mera u Kini u ovakvim slučajevima – pijace se zatvaraju prilikom sumnje na novu infekciju i uvodi se karantin. Obično deluje, ali ovaj put je bilo prekasno: asimptomatski virus već je stigao među ljude.

Činjenica 40. Ne, virus nije pobegao iz biološke laboratorije, bez obzira koliko bi neko možda želeo da veruje u to.

Činjenica 41. Nekoliko naučnih timova iz različitih zemalja paralelno je detaljno ispitalo verziju o veštačkom poreklu korona virusa i odbacilo je kao neosnovanu.

Činjenica 42. „Naša analiza jasno pokazuje da SARS-KoV-2 nije napravljen u laboratoriji i da njime nisu vršene nikakve ciljane manipulacije“, pišu istraživači u naučnom časopisu Nejčr.

Činjenica 43. Kad već rakrinkavamo mitove, evo još jednog: hirurške maske NE štite od koronavirusa. Njegove čestice su toliko male da lako prolaze kroz pore.

Činjenica 44. Evo, da vam pomognemo da zamislite veličinu virusa: oko 100 miliona kopija može lako stati na vrh igle.

Činjenica 45. Kašljanje inficiranog pacijenta razbacuje vrlo sitne kapljice pljuvačke, od kojih svaka može sadržati milijarde (!) virusnih čestica.

Činjenica 46. Ima smisla nositi masku za one koji se boje zaraziti druge – ona ne pruža stoprocentnu zaštitu, ali donekle smanjuje rizik po druge.

Činjenica 47. Suprotno uvreženom mišljenju, kućni ljubimci NE MOGU da šire korona virus. Još nisu zabeleženi slučajevi inficiranja čoveka od psa ili mačke.

Činjenica 48. Međutim, virus se može pokupiti u potpuno praznoj prostoriji, gde je prethodno boravio zaraženi.

Činjenica 49. U vazduhu korona virus preživljava (tj. može zaraziti zdrave ljude) tri sata.

Činjenica 50. Na plastičnim i čeličnim površinama SARS-KoV-2 ostaje opasan do tri dana, na papiru i kartonu – do jednog dana, na bakru – do četiri sata.

Činjenica 51. Zato je glavno i najpouzdanije sredstvo za prevenciju temeljno pranje ruku nakon kontakta sa bilo kojom površinom izvan vašeg doma.

Činjenica 52. U ovom videu možete pogledati kako pravilno da operete ruke (ne, ovo nije tako očigledno kako ste mislili).

Činjenica 53. Ako slučajno u blizini nemate gde da operete ruke, možete koristiti antiseptik gel za ruke. Ali, bolje je oprati ruke.

Činjenica 54. Antiseptik možete da napravite kod kuće, a za će vam trebati medicinski alkohol. Evo i kako.

Činjenica 55. U ekstremnom slučaju, dezinfekciju možete uraditi miramistinom ili hlorheksidinom – oni uništavaju ne samo bakterije, već i viruse.

Činjenica 56. Antibiotici su beskorisni protiv korona virusa, baš kao i protiv bilo kojeg drugog virusa, uključujući grip ili herpes.

Činjenica 57. Karantinske i druge restriktivne mere u celom svetu možda će potrajati (sa kraćim pauzama) sve dok se ne nađe vakcina ili efikasna terapija za Kovid-19.

Činjenica 58. Delotvorna vakcina protiv koronavirusa sigurno se NEĆE pojaviti za manje od godinu i po dana, do sredine 2021. godine. Do tog trenutka, verovatno će se razboleti većina ljudi kojima preti virus.

Činjenica 59. Vakcina možda nikad neće biti pronađena. Već 35 godina, čitav svet pokušava da razvije vakcinu protiv HIV-a, za sada bez uspeha. Međutim, postoje „tablete protiv HIV-a“ koje omogućavaju efikasnu prevenciju.

Činjenica 60. Još ne postoji specifična terapija za SARS-KoV-2. Oboleli se tretiraju isključivo simptomatski, odnosno ne leči se sama bolest, već se tretiraju simptomi.

Činjenica 61. Više od 100 hiljada ljudi kojima je potvrđen Kovid-19 se uspešno oporavilo.

Činjenica 62. Većini pacijenata (više od 80 odsto) uopšte nije bila potrebna medicinska pomoć. Oni su se lečili kod kuće, istim preparatima kao što leče običan grip i oporavljaju se za oko nedelju dana.

Činjenica 63. Hospitalizacija je potrebna za otprilike jednu od pet ili šest osoba koje se razbole – to su uglavnom stariji i/ili oni koji već imaju neku hroničnu bolest.

Činjenica 64. U teškim slučajevima (oko 4 odsto) pacijent mora biti priključen na respirator. Njih možda neće biti dovoljno ako se previše ljudi razboli. Neki proizvođači automobila prešli su na proizvodnju respiratora.

Činjenica 65. Upravo je to jedan od glavnih uzroka visoke smrtnosti u Italiji. Ima puno starijih pacijenata, bolnice su preopterećene, a osoblje se premara, dok opreme nema dovoljno.

Činjenica 66. Na svakih 10.300 Italijana koji su se oporavili od Kovid-19, dolazi 8.000 smrtnih slučajeva. Prema podacima za 31. mart, u Italiji je još uvek bolesno 75.528 ljudi.

Činjenica 67. Paralelno se traga za lekom. Nema vremena za razvoj novih lekova, a lekari testiraju postojeće lekove protiv virusa i njihovu efikasnost u borbi protiv SARS-KoV-2.

Činjenica 68. U februaru su kineski lekari primetili da hlorokin, lek namenjen sprečavanju i lečenju malarije, daje dobre rezultate. Od tada, nekoliko studija je potvrdilo njegovu efikasnost u borbi sa Kovid-19.

Činjenica 69. Dva moguća leka su lopinavir koji se obično koristi za lečenje HIV-a i remdesivir, koji je prvobitno razvijen za lečenje groznice izazvane ebolom virusom Marburg. Oba za sada pokazuju dobre rezultate na testiranjima.

Činjenica 70. Poslednje otkriće koje uliva nadu je antivirotik Avigan (Favipiravir), popularni preparat protiv gripa u Japanu. Posebno je dizajniran za borbu protiv RNK virusa.

Činjenica 71. Prilikom testova sprovedenih u Vuhanu, pacijenti zaraženi koronavirusom koji su primili Avigan oporavljali su se u proseku za četiri dana.

Činjenica 72. Gotovo svi pacijenti u Kini su, pored običnih lekova, koristili preparate tradicionalne kineske medicine (TKM).

Činjenica 73. TKM formulu, koja je razvijena u Osmoj narodnoj bolnici u provinciji Guangdžou, odobrilo je Ministarstvo nauke i tehnologije provincije Guangdong, a dobila je i zvanično odobrenje regionalnih vlasti.

Činjenica 74. Prema izveštaju kineske nacionalne informativne agencije Singua, oboleli od Kovid-19 se posebno efikasno oporavljaju od kombinacije tradicionanog leka Kingfei paidu sa glavnom terapijom.

Činjenica 75. Ovaj tradicionalni lek pravi se od lekovitog bilja i drugih biljaka, koje među kojima su golosemenica koriternčevka i koren sladića. Recepata za ovu tinkturu ima u na desetine varijacija, ako ne i na stotine.

Činjenica 76. Ozbiljno bolesne pacijente ponekad pokušavaju da spasu transfuzijom krvne plazme oporavljenih, koja sadrži antitela protiv virusa. Ovakva praksa pokazala se uspešnom tokom epidemije SARS-a, MERS-a i virusa ebole – i zvanično je preporučena od Svetske zdravstvene organizacije.

Činjenica 77. Kijanje NIJE simptom korona virusa. Kašalj – da, kijanje – ne.

Činjenica 78. SARS-KoV-2 i dalje mutira. Od decembra do marta, neke varijante virusa promenile su genom već 14 puta.

Činjenica 79. Sveukupno, već postoji više od 1200 genetskih modifikacija virusa, sa malim razlikama. Pojavu novih možete pratiti ovde.

Činjenica 80. Genetske razlike pomažu naučnicima da mapiraju širenje virusa.

Činjenica 81. Ne postoje dokazi da se Kovid-19 može prenositi preko hrane, dok kuvanje na visokim temperaturama ubija virus.

Činjenica 82. Ipak, ukoliko želite da nekome odnesete hranu, a nemate simptome virusa, proverite da li ste temeljno oprali ruke vodom i sapunom pre nego što počnete sa kuvanjem.

Činjenica 83. Iako su male šanse da se zarazite virusom korona preko hrane, ona ipak postoji. Na primer, posuda za jelo je verovatno veći rizik od samog jela – obavezno je očistite ukoliko dobijete takav poklon.

Činjenica 84. A ukoliko sami nosite nekome kuvanu hranu ili tortu obavezno budite udaljeni najmanje dva metra od svih, pa i od voljenih osoba.

Činjenica 85. Prema dosadašnjim saznanjima o prenosu infekcije, nije uočeno da se virus prenosi polnim putem. Ipak, seksualni odnosi podrazumevaju prisni kontakt, poljubac i dodir, to jesu načini prenošenja ovog virusa.

Činjenica 86. Ukoliko partner ima simptome ili sumnju, neophodno je da se izoluje i izbegava bliski kontakt. U vreme pandemije posebno treba izbegavati seksualne odnose sa nepoznatim osobama.

Činjenica 87. Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija“ je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet.

Činjenica 88. U svetu se trenutno radi na najmanje dvadeset mogućih vakcina protiv Sars-KoV-2 virusa.

Činjenica 89. Prvo testiranje vakcine na ljudima sprovedeno je u Sjedinjenim Američkim Državama u martu, bez prethodnog ispitivanja na životinjama.

Činjenica 90. Međutim, australijska Organizacija za naučno-industrijska istraživanja Komonvelta (CSIRO) navodi će testovi na kojima oni rade biti prvo sveobuhvatno prekliničko ispitivanje vakcina na životinjama.

Činjenica 91. Proteklih dana, tim naučnika iz Australije dao je vakcinu afričkim tvorovima – malim, krznenim sisarima za koje je dokazano da mogu da se zaraze korona virusom na isti način kao ljudi.

Činjenica 92. CSIRO testira dve varijante vakcine. Prva je vektorska, koja koristi „defektan“ virus da bi u organizam ubacila proteine korona virusa i tako izazvala imunitetni odgovor.

Činjenica 93. Druga varijanta vakcone je osmišljena da ubaci određene proteine virusa i tako podstakne ćelije da same proizvedu ovaj protein pre nego što imuni sistem na njih odreaguje.

Činjenica 94. Prvi rezultati ispitivanja na životinjama mogu se očekivati već u junu, a ukoliko budu uspešni, moglo bi da se krene sa kliničkim ispitivanjima ovih vakcina i u drugim laboratorijama. Ipak, potrebno je najmanje 18 meseci za obavljanje svih regulatornih testova.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk