Korona virus i divlje životinje: Raste strah od bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka

Objavljeno 07/07/2020

slepi miš naučnici francuska korona virus — Slepi miševi su najverovatnije izbor trenutne pandemije korona virusa, kažu epidemiolozi

Zoonoze – koje prelaze sa životinja na ljude – su u porastu i nastaviće da ih bude sve više ukoliko se ne preduzmu mere za zaštitu divljih životinja i očuvanja životne sredine, upozorili su stručnjaci Ujedinjenih nacija.

Za porast u javljanju bolesti poput Kovida-19 oni krive visoku potražnju životinjskog proteina, neodržive poljoprivredne prakse i klimatske promene.

Zapostavljene zoonotske bolesti ubiju dva miliona ljudi godišnje, kažu oni.

Kovid-19 će koštati svetsku privredu devet triliona dolara tokom dve godine.

Ebola, virus Zapadnog Nila i SARS su takođe zoonoze: javile su se kod životinja i prešle na ljude.

Šta piše u izveštaju?

Ali, taj prelazak na ljude nije automatski.

Podstaknut je, prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Međunarodnog instituta za stočarstvo, degradacijom našeg prirodnog okruženja – na primer, degradacijom zemljišta, eksploatacijom divljih životinja, crpljenjem resursa i klimatskim promenama.

Sve to menja način interakcije između životinja i ljudi.

Usamljeni čovek i krava se vide pored potopljene kuće nakon kolapsa brane u Minas Žeraisu u Brazilu, januar 2019.

„U poslednjem veku videli smo najmanje šest velikih epidemija novih korona virusa“, rekla je Inger Andersen, načelnica i izvršna direktorka UN programa za zaštitu životne sredine.

„U protekle dve decenije i pre Kovida-19, zoonotske bolesti su izazvale ekonomsku štetu od 100 milijardi dolara“.

Ona kaže da „dva miliona ljudi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima umire svake godine od zanemarenih zoonostskih bolesti – kao što su antraks, goveđa tuberkuloza i besnilo“.

„Ovo su često zajednice sa složenim problemima razvoja, visokom zavisnošću od stoke i dostupnosti divljim životinjama.“

Slepi miševi su ključna karika u ekosistemu i ne treba ih ubijati.

Proizvodnja mesa, na primer, porasla je za 260 odsto u poslednjih 50 godina, kaže Andersen.

„Pojačali smo agrikulturu, proširili infrastrukturu i crpeli resurse na štetu divljine“, objasnila je ona.

„Brane, sistemi navodnjavanja i masovni uzgoj životinja su povezani sa 25 odsto infektivnih bolesti kod ljudi. Putovanja, prevoz i lanci nabavke hrane su izbrisali granice i distance. Klimatske promene su doprinele širenju patogena.“

Izveštaj vladama nudi strategije za sprečavanje budućih epidemija, poput podsticanja održivog upravljanja zemljištem, poboljšanja biodiverziteta i ulaganja u naučna istraživanja.

„Nauka je jasna – ako nastavimo da eksploatišemo divlje životinje i da uništavamo naše ekosisteme, onda možemo da očekujemo da vidimo redovno javljanje ovih bolesti koje prelaze sa životinja na ljude u godinama koje dolaze“, rekla je Andersen.

„Da bi se sprečile buduće epidemije, moramo da postanemo mnogo oprezniji u očuvanju našeg prirodnog okruženja.“