Korona virus i domaći turizam: Mogu li jezera, banje i bare da zamene more

Objavljeno 08/08/2020

Blogerka Angelina Popović bila je za vikend prvi put na jezeru Bruje kod Erdevika, na sat vremena od Novog Sada.

Još nije toliko otkriveno i zabačeno je, ide se po brdima Fruške Gore.

„Svake godine letujemo negde, a sad zbog korone ne možemo i zato smo pozvali prijatelje koji žive blizu da nam pokažu kako to izgleda i zasta je lepo“, kaže Angelina za BBC.

Za one koji se bave turizmom ovaj obrt je očekivan – ljudi vole da se kupaju i rashlade, vole i društvo – ali kad već ne mogu na more, mogu na domaća jezera, banje ili bare.

„More je kod nas kao neki svetac, možda kao krsna slava u narodu, koliko god da su teška vremena za to mora da se ima i mora da se ode“, kaže za BBC turistički vodič Danijel Metikoš.

Koliko je ta želja nekad jaka ilustruje primerom ljudi koji su se sa decom 15. juna – prvog dana kada su otvorene granice sa Grčkom – odmah uputili na letovanje.

„Nisu ljudi sad našli jezera ili banje, oni su uvek bili tu negde, ali baš zato što su blizu nismo obraćali pažnju na njih u želji da idemo negde drugde, ima tu i malo pomodarstva“, dodaje Metikoš.

Jezero koje Angelina posetila sa prijateljima pre nekoliko nalazi se na 15 minuta od sela Divoš.

„Tu je vrlo lepa plaža, lepa je i voda za kupanje, ima labudova, samo što smo imali interesantnu priliku da zateknemo tu nekog ko peče roštilj“, kaže ona kroz smeh.

Na jezeru je bilo malo ljudi svega 30 do 50 ljudi, dodaje, i otišla bi ponovo.

„Ova veća jezera u okolini su sad popularna na društvenim mrežama, ali se tamo ne bih usudila da odem, jer su velike gužve.

„Eventualno ići prepodne i u toku rade nedelje, ko je u mogućnosti“, navodi Angelina.

Smeće okolo

Srđan Trivić iz Vrdnika, pored banje i bazena u mestu u kom živi, obišao je proteklih nedelja jezero Tikvaru, koje je napravio Dunav kod Bačke Palanke, zatim Bešenovo, i Pavlovačko jezero na kom voli da peca.

Samo u prva dva su se i kupali, jer se u Pavlovačko uliva kanalizacija iz Vrdnika.

„Sad smo bili na Tikvari, sve je lepo uređeno, tuševi, utisak o prirodi odličan, deci se svidelo kad smo skelom prelazili Dunav, ali smeta ono što je naše, ljudski doprinos“, kaže Srđan, ukazujući na ekološke probleme.

Sačekala ih je gomila smeća u vodi od prganskog do neorganskog.

„Na Štrandu mislim piše – ostavi plažu kakvu je želiš zateći, a ja mislim da naš čovek baš suprotno radi.

„I kad naiđe na neku prljavštinu ili flašu u vodi, on ih rukom onako pljusne da otera, a ne pada mu na pamet da baci“, navodi Srđan.

Marko je osoba sa invaliditetom, ali ga to ne sprečava da putuje i o tome piše na blogu.

Šta kažu na društvenim mrežama?

Jezero Beli kamen, dragulj Fruške gore, u mestu Bešenovo nekadašnji je kop u vlasništvu beočinske fabrike cementa, a sada kontrastom plavetnila vode i beline kamena na trenutak podseti na Mediteran, navodi se na lokalnom sajtu.

Slike ovog Kamenovačkog jezera, kako ga još zovu, preplavile su društvene mreže.

Na jednoj slici se vidi i reka automobila kako prilaze plaži, a za njima ostane gomila otpada, po svedočenju posetilaca.

„Izdaleka lepo, voda bistra, kao što sam svugde pročitala. Ali ljudi tamo sede u prašini na đubretu koje su ostavili juče, flaše, dušeci, konzerve.

„Samo spustiš du*e u đubre i uživaš na „plaži“. A prašina, bela, kamenolomska“, napisala je jedna korisnica Tvitera.

I tako sam ja otišla na hvaljeno Bešenovačko jezero. Izdaleka lepo, voda bistra, kao što sam svugde pročitala.
Ali ljudi tamo sede u prašini na djubre ću koje su ostavili juče, flaše, dušeci, konzerve. Samo spustiš dupe u djubre i uživaš na „plaži“. A prašina, bela, kamenolomska. pic.twitter.com/Huet3GXkC0
— Lana Grbic (@GrbicLana) August 2, 2020

Najveci problem je sto su bre ljudi uzas!Bukvalno niko za sobom ne skloni djubre nego sve ostavljaju.Ti kanapi su za one koji skacu pa da ne plivaju do obale inace ima sa desne strane lep ulaz a sa leve odma uskaces u bas duboko.Pre par godina je bilo mnogo manje poseceno
— Jejamsh (@jeja_13) August 2, 2020

Kao sto se moglo i ocekivati, dakle:
1. Besenovacko jezero pre navale turista/kupaca
2. Kolona automobila na prilazu jezeru za vikend
3. Smece nakon posete kupaca
4. Jezero + smece pic.twitter.com/cXNuRFqSkJ
— Spužva Bobba (@whateva_bro) August 4, 2020

Angelina nije objavljivala mesta gde je bila, jer zna da se meštani ljute kad im dođu velike grupe turista.

„Ljudi naši po selima nisu navikli da im nagrnu velike količine ljudi, već oni borave tamo da bi imali neki mir“, ističe blogerka, svesna snage društvenih medija.

Angelina za kupanje „kao najlepšu“, ipak, preporučuje Mrtvu Tisu i reku Tisu uopšte, jer ima dovoljno plaža da svako može da nađe mesto za sebe, a prijatna je za plivanje.

Ovih dana, u jeku pandemije, sve popularnija je Obedska bara, specijalni rezervat prirode i „raj za ptice“.

Na njoj nema kupanja, ali ima veslanja.

Za još zelenih fotki ostanite uz ovaj profil. 🙄 Al’ stvarno je mnogo lepo! 😍😍😍 Za neki drugi put ostalo veslanje kroz barske rukavce. 💚 #ObedskaBara #mySerbia #naturelovers pic.twitter.com/DbQQCS5bMx
— GoldieGoldie (@neverletmegold) July 12, 2020

Šta posetiti?

Turistički vodič Danijel Metikoš kaže da je odlazak na jezera na Fruškoj Gori dobro kombinovati sa posetom manastirima, kojih ima dosta.

Navodi Ledinačko jezero, Pavlovačko, Međeš u Sremu, Dobrodol, ali kao posebnu atrakciju pominje roze-ljubičastu voda u banji Pačir kod Subotice.

„Išli su moji brat i snaja prvi put sad na jezero Međeš u Šatrincima, pre toga su i oni bili na bešenovačkom jezeru, kome je malo teže prići“, navodi on.

„Kod nas su mesta ili prekomercijalizovana ili potpuno zapuštena.

„U svakom delu Srbije bi moglo da se napravi tura od nekoliko dana tokom koje će ljudi moći i da obiđu nešto i da se okupaju, ali na tome treba da se radi, prvenstveno na lokalu“, navodi Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta.

Kako Seničić svaki vikend putuje van Beograda nedavno je kod Negotina bio pored vodopada koji izgleda „nestvarno“.

„Mesto se zove Kamena stena i izgleda kao iz filma o Tarzanu. Voda se spušta preko stena, ali oko toga je prljavo i ide se kroz livade i neobeležnim stazama“, napominje Seničić.

Ipak, ima i dobrih primera poput Bovanskog jezera kod Sokobanje ili Borskog jezera, koja su ekološka i uređena jezera, na kojima ljudi mogu da se okupaju.

„Plaže na Rzavu su mi omiljena mesta za kupanje, uopšte taj krajolik – tu drveće nad vodom podseća na Amazon.

„Reka je pola metra duboka, ali uma useke koji prave prirodne bazene tri do četiri metra. Plaže imaju i zanimljive nazive Bosa noga i Sofijin izbor“, navodi Seničić.

On kritikuje akciju države `Putujte po Srbiji`, jer se svela na to da ljudi odu u nekoliko poznatih velikih turističkih mesta, posebno u kontekstu pandemije.

Jezera i korona virus: Koje su epidemiološke preporuke?

Trenutno nema dokaza da korona virus može inficirati ljude putem vode, čak ni ako je progutate.

Ovo važi za bazene, hidromasažne kade, kao i prirodna kupališta poput mora ili jezera.

Ono na šta treba obratiti pažnju je koliko ste blizu drugih ljudi- dok se sunčate ili sedite u kafiću.

Fizička udaljenost se odnosi i na korišćenje plaža, što znači da je preporučeno rastojanje između posetilaca dva metra u svim pravcima.

Kada se radi o kupanju u prirodnoj vodi koja nije dezinfikovana i ne sadrži dodatni dezinfekciono sredstvo, neophodno je da se kupači struktno pridržavaju mera lične higijene, preporuke su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Ne treba doći na kupalište ako imate bilo koji simptom respiratorne ili druge infekcije, a kad dođete obavezno je korišćenje toaleta, tuširanje pre i posle kupanja, često pranje i dezinfekcija ruku, upozoravaju stručnjaci.

„Veća je verovatnoća da se zarazite u Vrnjačkoj Banji ili na Zlatiboru, nego na plažama u u Egiptu ili Grčkoj, koja ima 14.000 kilometara dugačku obalu.

„Ljudi po inerciji se tamo trude da ne sede jedni pored drugih“, dodaje Seničić.

Ništa kao more

Srđan Trivić je s porodicom prvi put prošle godine išao na more.

„Ipak je more nezamenljiv doživljaj, posebno deci. Ali jednostavno nismo bili u mogućnosti“, objašnjava ovaj 41-godišnjak.

Ćerke su tad imale 10 i šest godina, pa smatra da nisu mnogo propustile.

„Meni su roditelji uvek govorili da sam išao na more kad je bilo najbitinije, kao najpotrebnije, ali se ja tih letovanja uopšte ne sećam jer su dešavala do pete godine mog života“, kroz smeh ističe Srđan.

Do 15. marta u Srbiji je bilo uplaćeno oko 350.000 aranžmana za letovanje, a od toga je realizovano samo pet do šest procenata, podaci su Jute.

Tek svaki stoti putnik je otišao na planirano letovanje u Grčku.

„Idu sad Egipat i Turska, jer za njih ne treba PCR test, ali to su jako male cifre, jer učestvuju sa pet odsto u ukupnom prometu“, dodaju.

„Ljudi više putuju po Srbiji, što je očekivano, ali to su uglavnom produženi vikend ture“, navodi Seničić.

Uobičajeni broj ljudi koji tokom sezone putuje na more je oko 700.000 ljudi preko agencija i još toliko otprilike u sopstvenom aranžmanu – najčešće u Grčku i Crnu Goru.

Ukupno, milion i po ljudi, procene su Jute, mada nema zvanične statistike.

Uprkos poseti ovdašnjim kupalištima, o značaju mora za srpskog turistu govori i jedan vic koji nam je ispričao vodič Danijel Metikoš.

„Zašto srpskog turistu svi vole? Zato što zarađuje 300 evra, troši 600, a ostavlja 100 za more sa strane“.