Korona virus i ekologija: Koliko je epidemija oživela naše terase i saksije – i zašto je to dobro

Objavljeno 14/08/2020

Službenica Vesna Živanović posvetila se gajenju biljaka čim joj je prvi put pošlo za rukom da od pelcera dobije „novi mali život“.

„Tako sam proizvela desetine mladica jednog istog cveta kome ni ne znam ime“, kaže Vesna za BBC na srpskom.

Njoj je pandemija korona virusa donela i nešto dobro – više vremena za hobi.

Čim je počelo lepo vreme na terasu je iznela baštu u kojoj ima ukrasnog bilja, ali i avokada, nara i ponekog povrća.

Ovog proleća su i cvećari imali pune ruke posla.

„Ko nije imao terasu stavljao ih je na prozore, ko nikad nije gajio, gajio je ove godine“, kaže Ana Brdarević, vlasnica cvećare Rajska ptica iz Beograda.

„U našim genima je priroda“

Da je vreme pandemije korona virusa pravi trenutak da se ljudi, posebno mladi, okrenu gajenju biljaka, smatra profesorka Snežana Janković, pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.

„Biljke vam vraćaju svu ljubav koju i pružite. To oplemenjuje čoveka“, kaže profesorka Janković.

To je ujedno i vraćanje prirodi, smatraju stručnjaci.

Kada se posmatra evolucija – čovek nastaje više miliona godina, a u gradovima živi poslednjih 100 ili 200 godina.

U Barseloni je za sobne biljke održan koncert:

Koncert pred punom salom sobnih biljki za povratak u normalnost

„Ako bismo period čovekovog nastanka posmatrali kao jedan dan, vreme provedeno u gradovima je možda poslednji minut.

„U našim genima je priroda, jer smo onih 23 sata i 59 minuta bili vezani za prirodu“, kaže za BBC profesor Poljoprivrednog fakulteta Slaven Prodanović.

On dodaje da se zato ljudi osećaju neprirodno kad su dugo u zatvorenom prostoru.

„Čovek ima potrebu da dodirne zemlju, da pred sobom vidi nešto lepo. Zato je dobro gajiti biljke, to je i stvaralački proces – vidimo kako raste nešto što je naših ruku delo i time se naš mozak puni pozitivnom energijom“, napominje profesor.

Vesna većinu biljaka poklanja i to je dodatno raduje.

„Posebno mi je zadovoljstvo kada uz glavni poklon za rođendane, useljenja, dodam i saksiju sa mojim cvetom“.

Na balkonu stana u centru Beograda ima nekoliko saksija sa alojama, koje voli jer „uz jednu mamu odjednom izbije čak šest mladica“.

Na balkonu već nedostaje mesta za nove sadnice

Nar je najmlađi stanovnik bašte i za sada, kaže, fino napreduje.

„Na terasama može da se gaji povrće, paradajz ili papričice ili gotovo svo začinsko, a unutra sobno bilje. Sve zavisi od toga šta ko voli“, napominje profesorka Janković.

Dodaje da je urbana poljoprivreda kod nas još u povoju i da bi o tome valjalo obrazovati ljude u gradovima.

Šta je urbana poljoprivreda?

To je ratarstvo ili vrtlarstvo na terasama, krovovima ili baštama, gde se najčešće proizvode male količine povrća ili začinskog bilja.

Profesor Slaven Prodanović navodi Sloveniju kao pozitivan primer ove prakse.

„Tamo su sve kuće, svaki prozor i svaki balkon pod nekim biljkama, najčešće su to viseće muškatle.

„Beograd ima vrlo malo urbane poljoprivrede, možda jedna terasa od deset, ali ima vrlo hrabrih početaka“, kaže Prodanović za BBC.

Uzgoj pečuraka u napuštenim podzemnim garažama Pariza:

Pariz: Grad koji automobile menja za pečurke

On razlikuje tri vrste – dekorativno gajenje najrazličitijeg cveća od petunija do bambusa, zatim uzgajanje lekovitog i začinskog bilja i takozvana zelena arhitektura – gde se zgrade prave tako da budu prilagođene gajenju biljaka.

„Kako su ljudi sve više u kućama i stanovima, sve tri komponente su u porastu“.

Primećuje da se ljudi trenutno okreću baštama i da su ovog proleća procvetala predgrađa oko velikih gradova.

Pre nekoliko godina Vesna i njen suprug su posadili paradajz kao eksperiment – dobro je napredovao dok ga nisu napale bube.

„Kad smo na kesici sredstva protiv buba pročitali ona strašna upozorenja koliko je to štetno za životnu sredinu, odustali smo i zadovoljili se samo jednim plodom – malim, ali neopisivo ukusnim.

„Kakav je to ritual bio – od trenutka kad smo ga ubrali, pa pomirisali, presekli na pola i sa slašću pojeli…“, opisuje Vesna.

U kuhinji im dominira nana, koriste je kao dodatak sokovima i čorbi.

Na šta obratiti pažnju kad gajimo biljke?*

•Zalivanje, temperatura, osunčanost – Neke vole više, neke manje vode, neke sunčane predele, druge senovite i odgovara im različita temperatura. Za svaku biljku je ove pojedinosti potrebno pročitati sa uputstva na kesici ili pitati stručnjaka.

•Đubrenje – Većina ljudi kupi supstrat – zemlju u kesi – i samo stavi biljku u njega, ali to nije dobro. Potrebno je pomešati supstrat i baštensku zemlju sa peskom i vodom u zavisnosti od toga koja je biljka.

•Dohrana – U cvećarama imaju da se kupe hranljivi štapići iz kojih biljka može da crpi minerale. Jednostavno se pobodu u saksiju i ispuštaju materiju sa svakim zalivanjem.

•Kvalitet vode – Voda sa česme je dosta hlorisana, a to nije dobro za biljke. Zato je korisno natičiti vodu u flašu i ostaviti otvoreno da odstoji dan-dva da hlor ispari.

* Saveti Slavena Prodanovića, profesora ratarstva i povrtarstva sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu

U aprilu i maju se, i inače, najviše traži sezonsko cveće – ledenjaci, lolice, muškatle, petunije, ali je ove godine to bilo baš u porastu, kaže cvećarka Ana Brdarević.

Ona je uverena da „svaka biljka može da uspe, ali svaka traži posebne uslove“.

„Kada dođu mušterije, ja im u pet rečenica objasnim kako da gaje koje cveće, jer je tako lakše ljudima da zapamte“, navodi Brdarević.

Neki od univerzalnih saveta su da je bolje imati manju saksiju od veće, jer cveću prvo raste koren, da u stanovima klima uređaj ne bi trebalo da bude tačno iznad biljaka, kao i da ih ne držimo na direktnom suncu.

Ukras za terasu i dvorište

Ekonomistkinja Suzana Jaćimović Belušević je još kao mala zavolela cveće – kada je brisala liske i tuširala ih, pomažući majci.

I danas voli i ono koje cveta, jer joj je ukras za baštu, ali su joj kaktusi posebno dragi.

„Zavolela sam ih prilikom poseta baki u Stublinama, blizu Obrenovca. Ona ne zna ni sama koliko ima cveća.

„Kada god sam išla kod nje, ona mi je davala šta god sam želela da ponesem, a ja sam birala kaktuse i neke lozice“, priča Suzana za BBC.

Pored kolekcije bodljikavih ljubimaca, ima i čuvarkuće, agave, kao i ukrasni grašak.

Ukrasni grašak deo je porodice sukulenata

Čuvarkuće su zimootporne biljke, deo porodice seduma, koje rastu i po krovovima.

Lake su, kaže, za održavanje, ali ih treba saditi u mešavinu peska, šljunka, kamenica, izlomljene cigle i zemlje sa đubrivom, jer ne vole vlažnu zemlju.

Suzana biljkama kojih ima na desetine u bašti redovno govori, kao i psu Aronu.

„Pričam im naravno, kada sam sama sa njima. Pomisliće neko da sam luda, ali meni tako zanimljivije“, kaže.

Dobre i za filtriranje vazduha

Neke od njih pomažu i za prečišćivanje vazduha.

Stručnjaci predlažu, da ukoliko ne možete da priuštite skupe filtere za prečišćavanje vazduha, uvek možete ispuniti prostor sobnim biljem.

Naravno, tokom pandemije korona virusa važno je i da prostorije u kojima boravite budu provetrene.

Pogledajte pet razloga zašto korona virus neće pozitivno uticati na klimu:

Deluje kao da je svet usporio zbog korona virusa, ali klimatske promene nisu stale.

Ipak, neke biljke mogu da pomognu pri uklanjanju toksina iz vazduha i važe za „obećavajuće, ekonomične opcije za pročišćavanje unutrašnjeg zagađenja“, izjavila je prošle godine za BBC Raješ Sareš, sa Energetskog i istraživačkog instituta u Indiji.

Baštovani početnici ovde mogu pročitati kratak spisak biljaka koje se mogu uzgajati u zatvorenom.

Bez obzira koju biljku izaberete, morate da zapamtite da je, da bi sobno bilje moglo da bude prirodni prečišćivač vazduha, neophodno je da bude zdravo, upozorila je Sareš.

„U suprotnom, može ispuštati biološko zagađenje u vazduh.“

Vesna i njen suprug sad sa putovanja sve češće umesto suvenira donose semena raznih biljaka.

„Onda čekamo vreme ili veći prostor gde ćemo ih sve posejati“, kaže ona.

Kako da ekološki gajimo biljke?

Samim tim što niko ne od nas neće prskati paradajz, ljute papričice ili majčinu dušicu u saksiji, to je već dovoljno u skladu sa principa održivog razvoja, smatra profesor Prodanović.

„Mi ih ne štitimo, jer one nisu ugrožene kao kad su posejane na hektar ili deset hekatra. Kad gljive ili bakterije napadnu jednu biljku, to se prenosi na sve ostale, zato oni koji imaju veliku proizodnju prskaju biljke redovno. Na terasi imate potupno ekološku proizvodnju“, napominje on.

„Nama je zadovoljstvo da isečemo proizvod ili uberemo lovor ili bosiljak sa terase“, dodaje profesor koji gaji raznovrsne biljke na imanju pored Dunava.

Ukoliko se desi da biljke napadnu vaši, to se, kaže, rešava rastvorom korpive u čaši vode, kojim se poprska stabljika i listovi.

„Ne treba vam nikakvo hemijsko sredstvo kupljeno u apoteci, već samo kućna laboratorija. To je već organoska proizvodnja“, navodi profesor Prodanović.

Dalje, okopavanje se radi ručno, pa nema mehanizacije i izduvnih gasova.

Bolje je imati keramičke saksije, ali ni plastične nisu veliki ekološki problem, smatra on.

Donose li i novac?

Za Drvo novca ili Japanskog dolara, kako ga ko zove, postoji verovanje da ga treba dobiti na poklon da bi donosilo blagostanje.

Po feng-šuiju stavlja se na desnu stranu u kući i ne sme da se pomera.

„To je kod mene malo teže. Nema tih para koje ja ne mogu da potrošim.

„A i neke pelcere sam dobila, neke sama kupila, ko će ga znati“, kaže Suzana kroz smeh.