Korona virus i Island: Kako se udaljeno evropsko ostrvo izborilo sa Kovidom

Da, Island je udaljeno ostrvo u severnom Atlantiku, sa samo jednim međunarodnim aerodromom.

I da, u njemu živi manje od pola miliona ljudi.

Stoga bi bilo pošteno pretpostaviti da treba zahvaliti sreći što je Island postao prva zemlja u Evropi koja se praktično oslobodila Kovida-19.

Ali recite to Islanđanima i nećete steći mnogo prijatelja.

Jer, kada zavirite u geografiju i pogledate detalje, tu ima još toga, a ovi ostrvljani su prilično ponosni na sopstveni uspeh.

Četvrtak je uveče, a mladi ljudi spremaju karaoke veče u centralnom Rejkjaviku, glavnom gradu, vrišteći uz izdanja svakog klasika uz mikrofon.

Grle se i ljube, dok kapljice pljuvačke lete kroz vazduh.

• Zašto su neke zemlje uspešnije u borbi protiv korone
• U bar sa kovid pasošem – da li je Izrael primer budućeg svetskog poretka
• Kako ćemo zalečiti kolektivnu traumu od Kovida-19

Vratila su se noćna druženja, restorani, koncerti i sve ostalo za čim čezne ostatak Evrope.

U trenutku pisanja ovog teksta, aktivno je samo dvadeset slučajeva.

Jedna osoba se leči u bolnici, a Island je ukupno imao samo dvadeset devet smrtnih slučajeva, što iznosi 8,5 na sto hiljada ljudi.

„Za ovu pandemiju pripremam se petnaest godina“, rekao je glavni epidemiolog Islanda za BBC, upitan kako je tačno uspeo.

Profesor Torolfur Gudnason od samog početka čvrsto je zadužen za pandemijski odgovor Islanda.

„Odmah smo odlučili šta ćemo učiniti: testiranje, traženje kontakata i stavljanje svih sa dijagnozom u izolaciju.

„Učinili smo to agresivno, od prvog dana.“

Njegov tim za traženje kontakata, opskrbljen detektivima iz stvarnog života, bio je u funkciji pre nego što je Island zabeležio prvi slučaj.

Kad sam se zaustavio ispred ružnog hotela u centru Rejkjavika, krupan, vedar čovek povukao je metalnu barikadu, blokirajući vrata: „Dobrodošli u izolacioni hotel“, zakikotao se.

Gilfi Tor Torstenson je prošlog marta napustio posao u marketingu kako bi otvorio hotel, u koji se šalju ljudi sa dijagnozom virusa.

„Prvog dana, većina hotelskog osoblja je prosto otišla, odbila je da učestvuje.“

Postepeno ih je nagovorio i tokom protekle godine brinuli su o više pacijenata nego sve bolnice na Islandu zajedno.

Svakodnevno se iznova oblači u punu zaštitnu opremu kako bi ušao u njihove sobe i pravio im društvo.

„Bilo je to putovanje, nikad se nije znalo šta će dan doneti“, kaže on.

Sada hotel ima samo nekolicinu pacijenata.

Vlasti su brzo stavile prvi talas pod kontrolu, a do maja 2020. godine, ljudi su počeli da proglašavaju zemlju oslobođenu od Kovida-19.

Stvari su ostale tako neko vreme, ali krajem leta, Island je neočekivano pogodio još jedan, žešći talas, pošto su dvojica turista, koji su imali pozitivne testove, prekršila pravila izolacije.

Gilfi je već zatvorio hotel i otišao kući.

Čak je priredio veliku zabavu za svo osoblje.

„Iskreno smo pomislili da smo pobedili“, rekao je.

„Ali onda sam dobio poziv: vratio se. Za pola sata sam ponovo otvorio hotel, a ljudi su stalno dolazili i dolazili i dolazili, i još dolaze.“

Sada je razlika u tome što dolaze direktno sa aerodroma.

Posle iskorenjivanja virusa iz društva, Island je podigao čelične granice.

Od juna prošle godine, svaki putnik koji dolazi stavljen je u karantin i na aerodromu postoje obavezna ispitivanja.

„Sledeći“, viče medicinska sestra pre nego što mi zabode štapić u nos i niz grlo, sve pre kontrole pasoša.

Nešto za šta je nekim zemljama trebalo gotovo godinu dana da reše, Island je shvatio u roku od nekoliko meseci.

Ako je društvo imalo bilo kakve šanse da se ponovo otvori, virus je morao da bude zadržan pri ulasku.

Kada sam pitao Gilfija šta je Islandu dalo prednost, insistirao je:

„Naučnici donose pravila, a ne političari. To je važno. Oni znaju o čemu govore, a političari ne.“

Island je na svakom koraku pratio nauku, koju su vodili profesor Gudnason i njegov tim, a političara nigde nije bilo na dnevnim brifinzima.

• Korona virus i mere: Da li je reč struke postala manje važna – ili je uvek bila
• Oni su se uhvatili u koštac sa korona virusom i pobedili
• Zašto čitavom svetu treba da je stalo do kovid-krize u Indiji
• Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju vakcina zemljama u razvoju

Upoznajući se kasnije sa islandskom premijerkom, bio sam radoznao da saznam zašto je bila iza očiju javnosti.

Četrdesetčetvorogodišnja Katrin Jakobsdotir vodi levo orijentisanu zelenu vladu zemlje od 2017.

Za nju su pandemija i politika dve reči koje ne idu zajedno.

Rekla mi je kako je bila uzbuđena što je stala iza rigoroznog testiranja, traženja kontakata i izolacije, nadajući se da će poštedeti zemlju drastičnih blokada, što je u velikoj meri i učinila.

Ali biti iza očiju javnosti nije značilo opustiti se: „Ova pandemija me drži budnom već celu godinu.

„Samo bih volela da se sve završi i da se ponovo vratim razgovoru o politici.“

Neka neočekivana pomoć je stigla rano.

U Rejkjaviku se nalazi jedna od vodećih svetskih kompanija za ljudsku genetiku, koju vodi Kari Stefanson, živahni čovek u sedamdesetim godinama koji je na Islandu stekao status slavne osobe.

Nekoliko dana pošto je virus stigao na ostrvo, Stefanson je pristao da preda sopstvene najsavremenije laboratorije za praćenje njegovog širenja.

„U početku je ovo izgledalo kao izumiranje čovečanstva, pa smo uronili punom snagom“, rekao mi je dok smo obilazili laboratorije.

„Mi smo samo mala zajednica. Svi su znali da to možemo, pa je bilo jasno da to moramo učiniti.“

Od tada su njegovi timovi sekvencirali svaki pojedini pozitivan slučaj, da bi razumeli kako se on širi i mutira.

Kako virus mutira sa svakim četvrtim prenosom, u 25 odsto slučajeva mogu da utvrde ko ga je kome preneo, kaže on.

„Da li ga je Džon preneo Petru ili ga je Petar preneo Džonu?“, kako on kaže.

Ne sumnja da je ovo pomoglo Islandu da ostane na vrhu.

„Za mene je ovo bilo zabavno vreme. Osećam se pomalo krivim što to priznajem, ali bilo je uzbudljivo.“

Island je mesecima uspevao da zaustavi britansku varijantu da uđe u zemlju zadržavajući slučajeve na granici.

Ali dok sam bio tamo, tim Karija Stefansona primetio je da se prvi slučaj provukao i prešao na drugu osobu.

Ta osoba je otišla na posao, u bolnicu, a zatim na koncert sa osamsto drugih, gde su se tokom tog perioda muvali za šankom.

Izgledalo je kao katastrofa.

Ali ovde sam bio svedok pune snage islandskog moćnog sistema za traženje kontakata u akciji.

Za nekoliko sati, sa svima je kontaktirano, a za nekoliko dana testirano je više od hiljadu osoba.

Identifikovana su još dva slučaja i svi zaraženi odvedeni su u izolacioni hotel.

Neverovatno, varijanta je zadržana, jer nije mogla da napravi pustoš viđen drugde u Evropi u ovom trenutku.

„Obično smo prilično neposlušna nacija, ali cvetamo u krizi“, primetio je Stefanson s ponosom.

Ako ostavimo nauku po strani, nemoguće je zanemariti ulogu koju je jedinstvena geografija Islanda imala u njenom uspehu.

Ovo vulkansko ostrvo, sa svim erupcijama i lavinama, naviklo je da se nosi sa katastrofama.

• Erupcija vulkana na Islandu u blizini prestonice
• Vulkan oduševljava Islanđane, neki peku viršle na lavi
• Islanđanima dosta neodgovornih Instagram influensera
• Zašto je ime deteta uvek veliki problem na Islandu
• Bežite – zujanje mušica je vesnik leta na Islandu

Nedeljama je Island svakodnevno doživljavao na hiljade zemljotresa praćenih vulkanskom erupcijom i postalo je jasno da je pandemija samo još jedna katastrofa kojom treba upravljati.

Premijerka je čak priznala da su u oba slučaja radili isti timovi.

Gilfi Tor Torstenson dobre je volje u izolacijskom hotelu uprkos novim pacijentima.

„Mi imamo kontrolu“, osmehuje se prkosno.

„Ovo je duh koji nastavljamo. Pobeđujemo.“

Ali još nije spreman da proslavi: „Nema više ‘oproštajnih kovid’ zabava. Još ne.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk