Korona virus i jednakost polova: Hoće li žene posle epidemije morati više da se trude na poslu

Simon Ramos, kao i mnoge druge uspešne žene od karijere, smatra da je morala da se trudi mnogo više od muškaraca kako bi stigla do vrha.

Ova direktorka i menadžerka rizika za svetsku osiguravajuću grupu THB kaže da ju je to što je liderka u profesiji kojom dominiraju muškarci nateralo da „bude jača i da se svakog dana izdigne iznad svojih mogućnosti“.

„Vrlo rano u karijeri shvatila sam da moram da odlazim sa posla kasnije, da učim napornije i da se dokazujem tri puta više nego muškarci“, kaže ona za BBC.

• Zašto je svet prepun nesposobnih, a dobro plaćenih ljudi
• Kako da ne dobijem otkaz usred vanrednog stanja
• Da li bi svet posle korona virusa mogao da bude ravnopravniji

Ramos je i savetnica brazilskog udruženja žena koje rade na tržištu osiguranja i u oktobru joj izlazi knjiga na ovu temu.

Ona mlađim ženama govori da mogu da stignu do vrha „ukoliko se usredsrede, budu odlučne i imaju jasne ciljeve“.

Međutim, kao i druge eksperte, brinu je dodatni pritisci kojem su izložene karijere žena tokom pandemije, kao i da li bi to na kraju moglo da ih unazadi.

„Druga smena“

Situacija je posebno teška u porodicama u kojima se roditelji trude da rade na daljinu, dok se usput staraju i o drugim članovima porodice.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), žene i dalje na plećima nose teret tri četvrtine neplaćenog rada u vidu staranja o drugima.

„Nije tajna da majke nose najveći teret brige o deci i kućnim poslovima u većini porodica“, kaže Džastin Roberts, osnivačica i generalna direktorka Mamsneta, najveće britanske onlajn mreže za roditelje.

Roberts kaže da ova realnost ženama „stvara dodatni pritisak“, ostavljajući majke posebno „opterećenima“.

• Trudnoća u epidemiji: „Polako me već hvata panika“
• Možete li šminkersku tezgu da pretvorite u stalan posao
• Mlade žene „navučene“ na pornografiju

„Majke se brinu da ne postanu višak na radnom mestu ili da se ne uvale u nevolju na poslu zato što ne uspevaju da imaju onoliko dobar učinak kao pre“, kaže Roberts za BBC.

„Čak i ako žene osećaju da su im radna mesta ili prihodi relativno bezbedni, mnoge kažu da prosto ne mogu još dugo da nastave ovako“.

Ramos ističe da su žene tradicionalno kod kuće obavljale „drugu smenu“ nakon što im se završi radni dan.

Sada većina žena koje ona poznaje „pokušava da radi dve smene istovremeno“ – a cena po mentalno zdravlje tera neke od njih da razmišljaju da daju otkaz tokom pandemije.

„Radna mesta su zastarela“

„Mi zaista moramo da prihvatimo realnost toga kako žene doživljavaju vlastito radno mesto“, kaže Alison Cimerman, direktorka Katalista, globalne NVO koja radi sa korporacijama na unapređenju radnih mesta za žene.

„Sistem je prevaziđen. A kad pogledate malo bolje, u interesu je korporacija da pronađu novu normalnost na radnim mestima posle Kovida-19″, kaže Cimerman za BBC.

Katalist je proveo godine prateći karijere 10.000 diplomaca – i muškaraca i žena – iz 26 vodećih poslovnih škola u Aziji, Kanadi, Evropi i SAD.

U njihovom istraživanju se navodi kako nedostatak fleksibilnih radnih opcija utiče na motivaciju žena kad postanu majke.

Ali postoje i implicitne predrasude koje u velikoj meri usporavaju napredak žena, nezavisno od njihovog iskustva ili da li imaju ili nemaju decu.

Na primer, žene u studijama Katalista imale su veću verovatnoću od muškaraca da posle diplomiranja počnu sa nižeg radnog mesta.

Muškarcima je naizgled pomagalo u karijeri kada bi radili prekovremeno, ali to nije bio slučaj i sa ženama.

Muški diplomci bili su nagrađivani povišicama nakon što promene firmu, ali su se plate žena povećavale tek nakon što bi se dokazale menadžerima.

Projekat Pedeset: Fotografije žena u slavu (ne)savršenosti tela

„Žene konstantno moraju da popravljaju učinak, dok se muškarci unapređuju na osnovu potencijala“, kaže Cimerman.

„Postoji predstava da kad bi žene radile isto ono što rade muškarci, one bi napredovale. A istina je da nije tako“, dodaje ona.

„Od žena se često traže mnogo viši standardi nego od muškaraca. To je jedna veoma nesvesna pristrasnost“.

Ekonomska kriza dodatno otežava

Nova američka studija pokazuje da te predrasude mogu ponovo da se jave još izraženije tokom ekonomske krize.

Studija koja tek treba da bude objavljena pokazala je da žene koje žele da dospeju u najviša tela u firmama – upravne odbore – imaju mnogo više problema da to postignu kad i kompanije prolaze kroz težak period.

• Da li zaposlenima treba dozvoliti da dremnu na poslu
• Kako da se iskobeljate kad ste zatrpani mejlovima
• Besmisleni poslovni sastanci su „vrsta terapije“

Posle analize 50.000 izbora u odbore, održanih između 2003. i 2015. godine u 1.100 kompanija registrovanih na berzi, istraživači su otkrili da deoničari obično rado podržavaju direktorke kad sve ide kako treba.

Međutim, ukoliko kompanija prolazi kroz težak period ili je u toku kriza, mnogo je verovatnije da će povući podršku kandidatkinjama.

Od tih žena očekivalo se da ispune mnogo više standarde od muških kolega, a bile su sklonije da napuste firmu u narednim godinama.

„Teško je naći drugo objašnjenje, sem predrasuda oko toga koliko su žene posvećene i da li rade onoliko naporno koliko bi trebalo“, kaže za BBC Korina Post, sa Univerziteta Li iz američke države Pensilvanije.

Arjun Mitra, sa Kalifornijskog državnog univerziteta, dodaje da su kompanije podrivale ženske talente „u vreme kad su mogle da imaju najviše koristi od ženskih liderskih kvaliteta“.

„To šalje veoma snažan signal da firme zapravo ne podržavaju to da žene imaju liderske pozicije“.

Pogođene su i slabije plaćene žene

Svet je postigao ogroman napredak u pravcu rodne ravnopravnosti u poslednjih pedeset godina, ali proći će još najmanje pola veka pre nego što muškarci i žene smanje jaz na radnom mestu, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

A Kovid-19 već pogađa žene sa nižim primanjima.

Ekonomska kriza je uništila više radnih mesta žena nego muškaraca, zato što pogađa ekonomske sektore u kojima su žene pretežnije zastupljene među radnom snagom, kao što su smeštaj, hrana, maloprodaja i proizvodnja.

• Da li je u redu uzeti bolovanje kad ste prehlađeni
• Ko su „mikroradnici“ – hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?
• Mejlovi u prevozu „treba da se računaju kao posao“

U Centralnoj Americi, 59 odsto žena zaposleno je u ovim sektorima, dok je u Jugoistočnoj Aziji to 49 odsto, a u Južnoj Americi 45 odsto.

Nezaposlenost žena u SAD viša je nego kod muškaraca.

„Prethodne krize pokazale su da kad žene izgube posao, njihovo angažovanje na neplaćenom radu kod kuće se poveća, a da kad su ponude za posao oskudne, ženama su često uskraćene mogućnosti za posao koje su dostupne muškarcima“, upozorava Međunarodna organizacija rada.

U mnogim zemljama postoji stav da žene imaju manje prava na rad od muškaraca, prema anketi koju je Istraživački centar Pju sproveo u 34 države i objavio u junu.

Ljudi su pitani da li muškarci treba da imaju više prava na rad u ekonomski teškim vremenima.

Oko 80 odsto njih složilo se sa tom tvrdnjom u Indiji i Tunisu, dok je u Turskoj, Indoneziji, Filipinima i Nigeriji taj procenat bio iznad 70 odsto.

U Keniji, Južnoj Africi, Libanu i Južnoj Koreji taj stav je imalo više od 50 odsto ispitanika.

Tajni znaci rukama i lažno naručivanje pice: Pet načina da pomognete žrtvama nasilja

U Brazilu, Argentini, Rusiji, Ukrajini i Meksiku odgovori su bili blizu globalnog proseka od 40 odsto.

Džulijana Horovic, direktorka za socijalne i demografske trendove u Pjuu, kaže da se „čini da postoji tenzija“ u zemljama u kojima ljudi kažu da podržavaju rodnu ravnopravnost, ali veruju da muškarci imaju više prava na rad od žena.

„To može da ima posledice po prilike za žene dok se zemlje bore sa ekonomskim padom koji je izazvala pandemija“, kaže Horovic za BBC.

„Napravićemo jedan korak unazad a dva napred“

Kakav god njen uticaj bio, pandemija će na kraju proći, a Ramos smatra da će ona stvoriti „novu stvarnost“ kojoj su kompanije već počele da se prilagođavaju.

Ona smatra da kompanije počinju da zauzimaju „saosećajniji stav“ i da će kao standard nuditi fleksibilnije uslove rada koji će odgovarati ličnim okolnostima zaposlenih.

Lusijana Baros, generalna direktorka kompanije za menadžment imovine sa globalnim portfoliom vrednim milijardu dolara, kaže za BBC: „Mislim da ćemo napraviti jedan korak unazad a dva napred“.

Baros navodi da žene postaju svesnije koliko je važno da ih njihove karijere „oslobode i ispune“, tako da se „borba za rodnu ravnopravnost ne završava sada“.

Međutim, ona veruje da će na post-pandemijskom tržištu rada za žene biti još važnije da „preuzmu kontrolu“ nad vlastitom karijerom i zapitaju se da li kompanije za koje žele da rade zaista cene njihove zasluge.

Cimerman je saglasna s tim i kaže da ona obično govori studentkinjama poslovnih škola da obrate pažnju na to šta se dešava u vrhu firme pre nego što se prijave za posao.

„Kad gledate poslodavca, ne tražite u njemu savršenost, već napredak“, ističe ona.

„Ukoliko ne vidite sebe zastupljenu u rukovodstvu, ili ako ne vidite da oni aktivno rade na tome… Onda bih ja posao potražila negde drugde“, dodaje.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk