Korona virus i Kina: Zašto se vlasti i dalje trude da održe broj slučajeva kovida na nuli

Širom sveta ljudi se polako navikavaju na život posle zaključavanja polažući sve nade u vakcine u borbi protiv kovida-19, pošto su ukinute sve mere ograničenja.

U Kini, međutim, politika surove eliminacije virusa ostala je na nivou sa samog početka pandemije.

Osoba uđe u hotel sa pet zvezdica da kratko pita za pravac i završi u dvonedeljnom karantinu zato što je gost imao kontakt sa zaraženima.

Jedan član osoblja brzog voza imao je bliski kontakt sa zaraženom osobom i svi putnici iz voza poslati su u karantin na masovno testiranje.

U šangajskom Diznilendu, 33.863 posetilaca naprasno je moralo na masovno testiranje zato što se jedan posetilac zarazio dan ranije.

Dobro došli u život u zemlji koji sada deluje kao večiti pokušaji povratka u svet bez korona virusa.

• SZO: Malo verovatno da je korona virus potekao iz kineske laboratorije
• Kovid-19 nije biološko oružje, a kako je nastao možda nikad nećemo saznati – američki obaveštajci
• Ovo su greške koje je Kina napravila oko korona virusa

Kina je prva zemlja koja je uvela ograničenja u borbi protiv pandemije, a biće jedna od poslednjih koja će ih ukinuti.

Kad pričate s običnim Kinezima na ulici, videćete da mnogima ne smetaju stalne stroge epidemiološke mere dok god su bezbedni.

Pitao sam jednu ženu da li bi Kina trebalo brže da se otvori, a ona mi je rekla da bi najbolje bilo da se sačeka dok se pandemija potpuno ne okonča zato što je bezbednost na prvom mestu.

Druga žena koja je išla kući s posla rekla mi je da virus nije do kraja shvaćen, vakcine će se u međuvremenu poboljšati i zato bi, zarad društvene stabilnosti, najbolje bilo da se odloži svako otvaranje.

Ne tako davno, druge zemlje kao što su Australija, Novi Zeland i Singapur takođe su pristupale svakom izbijanju lokalne epidemije korona virusa kao nečemu što potpuno mora da se iskoreni u zajednici, zaključavajući gradove sve dok virus ne prestane da se širi.

Cilj je bio da se broj lokalnih prenosa virusa svede na nulu.

Dve stvari koje su promenile ovaj pristup bilo je pojavljivanje Delta soja bolesti koji se mnogo teže kontroliše i, još važnije, postizanje visokog nivoa vakcinisanih.

Visoka stopa vakcinisanosti znači da ljudi i dalje mogu da se zaraze kovidom-19, ali da ne moraju zbog toga da idu u bolnicu.

Kao posledica toga, granice se svuda otvaraju za međunarodna putovanja.

U Kini je, međutim, i dalje teško doći do vize za strance, a Kinezima se i dalje ne obnavljaju pasoši kada isteknu.

U drugim zemljama, ljudi „žive sa virusom“.

Ne i u Kini, gde se borba protiv još jednog porasta broja zaraženih Delta sojem vodi sa jednakim žarom kao i pre pojavljivanja vakcina.

Ako je verovati zvaničnim brojkama, od oktobra je zabeleženo više od 1.000 lokalnih transmisija.

Brojka nije previše visoka, ali je širenje zaraze značajno, zabeleženo u čak 21 pokrajini.

Ovo je važno zato što čak i nekoliko slučajeva u Kini pokreće iste stroge mere kao i da se radi o stotinama hiljada novih infekcija.

Pogledajte video: A samo su hteli da se zabave u šangajskom Diznilendu…

„Nijedan slučaj zaraze nije prihvatljiv“

Vlasti ne pokazuju znake da razmišljaju o menjanju ovog pristupa, iako neki kineski naučnici pozivaju na njegovo preispitivanje.

Profesor Guan Ji, virusolog sa Univerziteta u Hong Kongu i vladin savetnik, pozvao je na prebacivanje sa masovnih testiranja na nukleinske kiseline (koja pronalaze infekcije) na masovna testiranja na antitela (koja bi mogla da pomognu naučnicima da bolje razumeju efikasnost vakcina).

U intervjuu za TV Feniks, on je rekao da na duge staze nema šanse da će strategija od nula slučajeva kovida funkcionisati u smislu postizanja kompletne eliminacije.

„Virus je sada stalno prisutan“, kaže on.

„Isto kao sa gripom, koji će cirkulisati u ljudima još dugo vremena.“

Ovaj koncept neće iznenaditi ljude u drugim zemljama.

U Kini, međutim, vlada je istrenirala populaciju da se sa svakim novim izbijanjem lokalne epidemije mobiliše na postizanje nula slučajeva.

Promeniti tu poruku biće veoma teško.

Upitan koliko zaštite vakcine u Kini mogu da pruže protiv mutiranih sojeva korona virusa, profesor Guan kaže da bi na to morali da odgovore proizvođači vakcina.

On nije usamljen među akademicima koji sada dovode u pitanje zvanični pravac Pekinga.

Doktor Huang Janžong, iz njujorškog Saveza za inostrane odnose, kaže da je ključni problem što vakcine ne mogu da postignu ono što bi kineska vlada volela, zbog čega je Peking toliko oprezan.

„Oni nisu ubeđeni u efikasnost vakcina – u njihovu sposobnost da spreče zaražavanja“, kaže on za BBC, „zato što čak ni najbolje vakcine ne mogu da spreče infekcije – a strategija nulte tolerancije kaže da ne možemo da prihvatimo čak ni jedan jedini slučaj zaražavanja.“

Doktor Huang je dodao da se kineska vlada našla u političkom i ideološkom ćorsokaku kad se na sva vrata hvalila uspehom pred svojim narodom.

„Strategija nulte tolerancije takođe je deo zvanične državne verzije, tvrdnje koliko je uspešan kineski model reakcije na pandemiju i koliko je nadmoćan kineski politički sistem.

Dakle, ako prekinete sa tom strategijom i potom počne značajno da raste broj slučajeva, vi znate da će ljudi krenuti da dovode u pitanje taj model.“

• Potraga za poreklom korona virusa u zastoju, kažu naučnici
• Korona virus: Američka studija koja baca senku sumnje na zvanični početak pandemije
• Pet najbezbednijih svetskih gradova za život posle izbijanja pandemije

„Milion razloga“

Na sve to dodajte još i da Peking očekuju neki veliki događaji u budućnosti i da među zvaničnicima vlada velika želja da oni budu održani u okruženju u kom nema epidemije kovida.

Prve sledeće su Zimske olimpijske igre u februaru.

Karte su već počele da se prodaju, ali cilj je imati publiku na tribinama.

Za sledeći oktobar zakazan je Kongres Komunističke partije koji se održava svakih pet godina, kad se očekuje da Si Đinping započne istorijski treći mandat na vlasti.

Naravno, uvek se nešto iza brega valja.

Još jedno prilično sumorno tumačenje je da se Generalnom sekretaru Siju Đinpingu i njegovoj administraciji dopada ideja o smanjenju stranog uticaja u Kini i da je pandemija pružila sjajan izgovor za odlazak u tom pravcu.

Na društvenim medijima, neki postovi nacionalista osuđuju strano mešanje u „kineski način“ na koji se rade stvari.

Naglasak u vladanju ovde se sasvim sigurno pomerio sa filozofije „reforme i otvaranja“ na onu koja postavlja Komunističku partiju u središte svega i njenog lidera Si Đinpinga u njenu samu srž.

Imajući u vidu da su druge zemlje počele da otvaraju granice, BBC je pitao portparola Ministarstva spoljnih poslova kad bi njegova zemlja mogla da učini isto.

On je odgovorio da Kina prati iskustva drugih zemalja i da će slušati naučnike prilikom donošenja odluka u svetlu novih sojeva koji se pojavljuju.

U svakom slučaju, ovdašnji eksperti bliski vlasti ne nagoveštavaju skoriji kraj strategije nula slučajeva kovida.

Štaviše, situacije je upravo suprotna.

„Previsoka“ cena

Doktor Žong Nanšan doživljava se kao neka vrsta medicinskog heroja u Kini.

Ovaj specijalista za respiratornu medicinu stekao je svetsku slavu 2003. godine zato što je osporio tadašnju zvaničnu verziju vlasti da epidemija SARS-a nije toliko ozbiljna.

Ovih dana, ljudi – pa čak i zvaničnici – slušaju šta on ima da kaže.

U skorašnjem intervjuu, on je rekao da će kineske stroge mere usmerene ka popravljanju situacije sa kovidom ostati na snazi „još prilično dugo“.

On je dodao i da je globalna stopa smrtnosti od kovida-19 od dva odsto verovatno suviše visoka za Kinu, čak i sa vakcinacijom koja je u toku.

Cena prebrzog otvaranja nije toga vredna, rekao je on.

Dodaje da će Kina pratiti iskustva drugih zemalja u sklopu njihovih planova „života sa korona virusom“.

Treba uzeti u obzir i da kineski zvaničnici umeju da budu izuzetno konzervativni u pristupu.

Moguće je da oni planiraju da „ponovo otvore zemlju“, samo da prosto ne žure sa tim.

Mnogi od onih koji žele da uđu u Kinu i izađu iz nje nemaju drugog izbora već da čekaju i vide šta će dalje biti.

I dok ljudi iz srednje i više klase možda plaču nad nedostatkom slobode da putuju u inostranstvo, mnogi obični građani Kine deluju kao da nemaju problema s tim da prepuste vladi da rukuje situacijom ako im to garantuje da će ostati zdravi.

U međuvremenu, masovna testiranja, centralizovani karantin, kontrola saobraćaja, visoki stepen nadzora, praćenje kontakata, kao i stroga lokalizovana zatvaranja, ostaće krupni sastavni deo života u Kini.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk