Korona virus i lekovi: Može li vakcina protiv Kovida-19 da bude kao tableta

Jedina zaštita trenutno od Kovida-19 je u vidu injekcije, kažu stručnjaci.

Ali u budućnosti bi te vakcine mogle da budu davane iz inhalatora ili čak tableta.

U beloj, prozračnoj laboratoriji u selu Medikon, jednom od najvećih naučnih parkova na jugu Švedske, hemičarka Ingemo Anderson drži tanki, plastični inhalator, veličine polovine kutije šibica.

Njen tim se nada da bi ovaj maleni proizvod mogao da igra veliku ulogu u globalnoj borbi protiv korona virusa, omogućavajući ljudima da kod kuće uzimaju verzije budućih vakcina u prahu.

• Korona virus možda nikad neće nestati
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Kovid koji traje predugo: Hoće li mi nekad biti bolje

„Lako je i zaista je jeftino proizvoditi“, kaže Johan Vaborg, izvršni direktor kompanije koja obično pravi inhalatore za ljude sa astmom.

„Uklonite mali plastični listić, a zatim se aktivira inhalator za vakcinu i samo ga stavite u usta i duboko udahnete“.

Kompanija Ikonovo sarađuje sa organizacijom za istraživanje imunologije u Stokholmu, ISR, koja je razvila vakcinu protiv Kovida-19 u vidu praha.

Koristi proizvedene proteine virusa (za razliku od Fajzera, Moderne i AstraZeneke koji koriste RNK ili DNK koji kodiraju ove proteine) i može da izdrži temperature do 40 stepeni Celzijusovih.

To je jedna od glavnioh razlika u odnosu na čuvanje trenutno dostupnih vakcina protiv korona virusa koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a koja su sve u tečnom obliku.

Moraju da se se drže u otpornim staklenim bočicama na temperaturama do -70 stepeni Celzijusovih, pre nego što se prenesu u frižider, ili će izgubiti efikasnost – poznatu kao „hladni lanac“.

„Vakcina [u prahu] mogla bi da se distribuira izuzetno lako bez hladnog lanca i ljudi mogu sami da je uzimaju, bez pomoći lekara i medicinskog osoblja“, kaže osnivač ISR-a Ola Vinkvist, profesor imunologije na Karolinskom institutu, jedan od vodećih švedskih medicinskih univerziteta.

• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Koliko su delotvorne kineske vakcine protiv korona virusa
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Šta donose dve nove vakcine protiv korona virusa

Kao osušena smrznuta hrana

Kompanija trenutno testira medikament na Beta (južnoafričkoj) i Alfa (britanskoj) varijanti Kovida-19.

Smatra da bi se mogao da bude izuzetno koristan u ubrzavanju deljenja vakcina u Africi, gde trenutno nema domaćih proizvođača cepiva. a toplija klima i ograničena isporuka električne energije doveli su do velikih izazova u vezi sa skladištenjem i distribuiranjem vakcina pre nego što im istekne rok.

I dalje je, međutim, dug put pre nego što ispitivanja ukažu na puni potencijal ISR-ove vakcine, odnosno leka, a treba da odgovori i na pitanje može li da pruži isti nivo zaštite kao i vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija.

Do sada je testiran samo na miševima, iako su ISR i Ikonovo prikupili dovoljno sredstava da započnu studije na ljudima u naredna dva meseca.

Ali već postoji optimizam u medicinskoj zajednici da bi vakcine u prahu poput ove mogle da budu revolucionarni globalni odgovor na pandemiju korona virusa, kao i da olakšaju čuvanje i distribuciju vakcina za druge bolesti.

„To bi zaista otvorilo mogućnosti za teško dostupna područja i možda spasi ljude koji sada nose hladne kutije (sa vakcinama) na biciklima i kamilama“, kaže Stefan Svartling Peterson, šef Unicefovog globalnog zdravstva od 2016. do 2020. godine.

Poređuje potencijalni uticaj sa zamrzavanjem osušene hrane, koja se pokazala „sjajnom kada idete na svakakva neobična mesta gde nema električne energije“, bilo da ih koristi medicinsko osoblje ili jednostavno avanturisti.

Dok kompanije širom sveta istražuju vakcine u prahu, Svartling Peterson ukazuje na još jedan start-ap sa „perspektivnom tehnologijom“, na samo 10 minuta hoda od Ikonova.

Zikum (Ziccum) testira tehnologiju za sušenje postojećih ili budućih tečnih vakcina na vazduhu na način koji ne ograničava njihovu efikasnost.

To bi moglo da olakša postavljanje laboratorija „puni i dovrši“ u zemljama u razvoju, omogućavajući im da završe završne faze proizvodnje vakcina na domaćem tlu.

Prašak vakcine pomešao bi se sa sterilnim vodenim rastvorom neposredno pre imunizacije, a zatim ubrizgavao pomoću bočica i igala.

Međutim, tehnologija se otvara i za druge varijacije, od sprejeva za nos do tableta, kaže njen izvršni direktor Goran Konradson.

„Za to je potrebno mnogo istraživanja i razvoja. Ali u principu, da.“

• Ko je do sada dobio 2 milijarde doza vakcina protiv Kovida-19
• Kako sprečiti bacanje vakcina
• Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju vakcina zemljama u razvoju

‘Zelenija’ alternativa

Kompanija Jansen, koja je proizvela vakcinu protiv korona virusa u jednoj dozi, već radi na pilot projektu osmišljenom za analizu ideje kompanije Zikum.

Farmaceutski gigant ne želi da kaže da li je ovo povezano sa korona virusom ili drugim zaraznim bolestima, ali portparol je rekao da je istraživanje deo velikog istraživanje novih tehnologija koja imaju potencijal da olakšaju distribuciju, administraciju i usklađenost budućih vakcina.

Vakcine, odnosno lekovi protiv Kovida-19 u vidu praška ili tableta takođe mogu da olakšaju onima koji se plaše igala i ponude „zeleniju“ alternativu tečnim vakcinama smanjenjem električne energije potrebne za napajanje frižidera i zamrzivača koji se obično koriste za čuvanje bočica sa vakcinama.

A moglo bi da pomogne da svet bude bolje pokriven količinama vakcina.

„Niko nije siguran dok svi nisu sigurni“, kaže Konradson.

„Nikad ne znate šta će se dogoditi ako [još] imate korona virus negde u nekom delu sveta.“

„Moramo da stvorimo mogućnost da dopremimo vakcine do ljudi u svim okruženjima kako bismo se globalno borili protiv epidemija i pandemija“, slaže se Ingrid Kroman, portparolka Koalicije za epidemiološku spremnost za inovacije (Cepi), globalne neprofitne organizacije koja radi na ubrzanju razvoja vakcina.

Ona je oprezna i kaže da su vakcine u vidu praha još u ranoj fazi razvoja ispitivanja i da predstoji još mnogo posla.

„Ali ako je uspešna, mogla bi da doprinese boljem pristupu vakcinama, smanjivanju otpada i manjim troškovima programa vakcinacije.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk