Uroš* samouvereno ulazi u jedan beogradski noćni klub gde ga dočekuje redar koji treba da očita kju-ar kod i proveri da li je kovid propusnica validna.

Izraz lica 26-godišnjaka ne odaje ništa zbog čega bi redara nagnalo da posumnja u validnost dokumenta. Uroš zbija šale sa redarom.

Posle nekoliko trenutaka, njegova lažna propusnica je prošla test, a redar mu je poželeo lep provod u klubu.

Bio je to prvi put da je koristio lažnu kovid propusnicu, jer nije vakcinisan, a želi da ide u noćni provod.

„Moje društvo, oko 90 odsto njih lažira ovaj dokument i do sada nisu imali problema.

„Srbija nije kao Nemačka gde svi prate pravila“, kaže on za BBC na srpskom, ležerno naručujući piće.

Kovid propusnice objedinjuju podatke o vakcinaciji, svim testiranjima i preležanom kovidu i neophodne su za ulazak u zatvorene prostore poput kafića, restorana, klubova, kazina i kockarnica posle 20 časova.

• Pet stvari koje treba da znate o kovid propusnicama
• Kovid propusnice i digitalni sertifikati – odgovori na vaša pitanja
• BBC istražuje: Zašto su kovid redari, ni krivi ni dužni, imali pristup ličnim podacima građana Srbije

Drugi, pak, nemaju toliko hrabrosti ili ne žele da se kockaju.

Od uvođenja propusnica, život 25-godišnjeg Milana Đorđevića se promenio utoliko što umesto odlaska u klubove organizuje kućne žurke sa prijateljima.

Milanov stan je od tada postao njegov lični noćni klub, a kućne žurke jedina mogućnost za druženje sa prijateljima posle 20 časova.

Alkohol, dim, žamor i glasna muzika – sve izgleda kao uobičajen izlazak, ali ovog puta bez konobara.

„To zovem izlaskom bez izlaska – pozovem nekoliko prijatelja u stan, slušamo muziku i pijemo.

„Nismo svesni koliko nešto znači i koliko je vredno, sve dok ga ne izgubimo“, kaže 25-godišnji Milan za BBC na srpskom.

Do sada je u Srbiji vakcinisano oko 50,3 odsto ljudi, a prema poslednjim podacima iz kraja novembra nešto manje od 30 odsto mladih se odlučilo za imunizaciju.

Od početka pandemije bilo je blizu 1,4 miliona slučajeva zaraze, a više od 13,000 ljudi je umrlo, prema zvaničnim podacima sa sajta covid19.rs.

Novi soj – omikron, krajem decembra se pojavio i u Srbiji, koji je doprineo rekordnim dnevnim slučajevima zaraze.

U četvrtak, 13 januara, zvanično je prijavljeno više od 13.700 novozaraženih, što je rekord od početka pandemije.

Zbog brzog širenja ovog soja virusa, pojedine zemlje u Evropi su pooštrile mere, dok su u Srbiji, posle javnih dočeka Nove godine, dalje javne proslave otkazane.

U izlazak uz pomoć lažirane propusnice

Nedostatak zabrinutosti na Uroševom licu nadoknadila je neizvesnost koju su, za razliku od njega, iskusili njegovi prijatelji prilikom provere na ulazu.

Ubrzo, za stolom, prepričavaju utiske sa provere.

Uroš kaže da je od uvođenja kovid propusnica izlazio na mesta gde konobari ne traže propusnicu.

„Uglavnom su to bili lokali poput kafića koji drži moj prijatelj ili onih gde moji prijatelji poznaju vlasnike“, navodi.

Međutim, odlučio je da „nabavi“ propusnicu kako bi mogao da izađe gde god želi.

„Samo sam dva puta bio izbačen iz kafića.

„Prvi put nisam bio u potpunosti upoznat sa tim kako propusnice funkcionišu.

„Drugi put kad su me izbacili, rekao sam sebi da ću da dođem do propusnice“, navodi.

Mnogo njegovih prijatelja takođe nije vakcinisano, dodaje on.

Svirka je u toku, a Uroš kaže da se ne plaši moguće inspekcije.

Do kraja večeri i nije imao razloga za brigu.

• Lažne kovid propusnice u Srbiji – gde su se pojavile i kolike su kazne
• Mogu li mere u Srbiji biti strože od kovid propusnica
• Koje su mere i kazne na snazi u Srbiji zbog korona virusa
• „Ima li pandemija radno vreme“: Kako je izgledala prva noć provere kovid propusnica u Beogradu

Društveni život mu se nije promenio zbog novog pravila, objašnjava Uroš.

„Nisam oklevao da izađem zato što nisam vakcinisan.

„Na mnogim mestima ih konobari uopšte ne traže“, kaže.

Njegovo slobodno vreme sa prijateljima provodi kao i ranije – u kafićima, restoranima ili klubovima.

Kaže da se neće vakcinisati i da se ne plaši ukoliko neko shvati da je njegova propusnica lažirana.

Šta su kovid propusnice?

Uvedene su pre nešto više od dva meseca, tačnije 23. oktobra, kada se broj novih slučajeva zaraženih korona virusom kretao između šest i sedam hiljada dnevno.

Taj dokument predstavlja digitalni sertifikat, a objedinjuje podatke o vakcinaciji, svim testiranjima i preležanom Kovidu-19.

Na njemu je kju-ar kod pri čijem se očitavanju prikazuje da li osoba ispunjava uslove za ulazak u zatvorene prostore poput kafića, restorana, klubova, kazina i kockarnica posle 20 časova.

Uslovi su vakcinacija (druga doza ne sme da bude starija od 210 dana), preležan virus, negativan rezultat PCR (ne stariji od 72 sata) ili antigenskog testa (ne stariji od 48 sati), kao i pozitivan test na antitela urađen u državnoj laboratoriji, ne stariji od tri meseca.

Do kraja decembra 2021. godine izdato je više od 2.5 miliona digitalnih sertifikata, rečeno je i Kancelarije za IT i eUpravu za BBC na srpskom.

‘Nije sve negativno’

Dovitljivost mladih koji su željni izlaska nije počela podelom na vakcinisane i nevakcinisane, nego zaključavanjem i pandemijom virusa korona.

Miljana Vorkapić, sociološkinja i psihoterapeutkinja, seća se iskustava njenih klijenata za vreme kada su kafići i klubovi bili zatvoreni.

„Nastajale su Vajber grupe u kojima su se delile lokacije kućnih žurki.

„U njima su uglavnom bili nepoznati ljudi koji su se na taj način povezivali, najčešće studenti“, kaže ona za BBC na srpskom.

To je samo jedan od načina koji pokazuje kako se stvari menjaju, smatra i dodaje da to „ne mora nužno da bude loše“.

„Manje grupe ljudi koje se međusobno upoznaju i druže na takvim mestima grade prisniju atmosferu nego što je u klubu uz preglasnu muziku zbog koje ne može da se razgovara“, objašnjava.

Dodaje da iako je mogućnost da se neko novi upozna manja, mladi nalaze nove načine da se druže i sklapaju poznanstva.

„U iskustvu sa klijentima sam primetila da se mnogo više koriste društvene mreže i aplikacije za upoznavanje.

„Mladi su tada slobodniji da pozovu jedni druge na piće ili razgovaraju o nečemu o čemu ranije možda ne bi hteli“, navodi.

Objašnjava da je za ljude koji imaju anksioznost pisana komunikacija za početak manje neprijatna nego da nekome uživo priđu u izlasku.

„Osećaju se slobodnije da pošalju poruku u trenutnim okolnostima.

„Nije sve negativno i optimistična sam, mladi će da pronađu način“, zaključuje ona.

Kućne žurke: ‘Sve je postalo dosadno’

Jedan po jedan, Milanovi prijatelji zvone na vrata.

Mesta na kauču se popunjavaju, a razgovor se zahuktava.

U pozadini se čuje strana muzika, a na stolu ponestaje mesta zbog čaša, pepeljara i grickalica.

„Uglavnom bude ovako – prijatelji dođu, uključimo televiziju, pričamo o tome šta nam se dešava na poslu, fakultetu i životu.

„Nekad igramo neku društvenu igru, a usput pijemo“, objašnjava Milan.

Ispražnjene čaše brzo se dopunjuju, muzika je sve glasnija, smeh sve intenzivniji.

A onda obrt – sa zvučnika dopiru melodije narodne muzike, a sedeljka postaje igranka.

Milan je imao vremena da se navikne na kućne žurke, ovo će biti druga Nova godina koju dočekuje u pandemiji.

„Smanjio sam izlaske, zato što mnogo klubova nije radilo ili je skratilo radno vreme.

„Zato mi uvođenje propusnica ne predstavlja veliki problem“, kaže.

Ipak, ovaj novi dokument je imao uticaj na njegov društveni život.

Neočekivana poznanstva teško da može da iskusi, a tok noćnog provoda sada je daleko predvidljiviji.

„Kada izlazite u grad, oko vas je hiljade ljudi na stotine različitih mesta – ako biste otišli samo na dva mesta, mogli biste da upoznate bar petoro ili šestoro ljudi i možda ostanete u kontaktu sa njima.

„Za razliku od toga, sedim sa društvom u mom ili njihovom stanu i ne očekujem da će se pojaviti neko nepoznat“, kaže.

Kućne žurke opisuje kao slave – zna se tačno ko dolazi.

„Možda je na neki način korona imala takav uticaj da društveni život stagnira.

„Imamo manje prilika da upoznajemo nove ljude, osim ako ne računamo sve popularnije aplikacije za upoznavanje“, kaže Milan.

Zbog svega toga Milanu je pomalo postalo „dosadno“.

„Svakom su potrebne nove stvari, a mi na ovakav način ne možemo da ih otkrijemo u društvenom kontekstu.

„Ali ne bih išao u drugu krajnost i rekao da će ovaj period da nas socijalno uništi – ne moram da izađem u klub da bih stekao novo poznanstvo“, kaže.

• Jedan dan sa kovid propusnicom u Parizu
• Jedan dan sa kovid propusnicom u Italiji – „život više nije isti“
• „I dalje nema ljubljenja“ – život u Portugalu, zemlji sa najviše vakcinisanih protiv Kovida-19

Pita se kako će izgledati trenutak kada ponovo bude mogao da izlazi bez ikakvih propusnica.

Društveni život pre pandemije Milan opisuje kao „buran“.

„Bilo je mnogo dešavanja, nikad nije bilo dosadno i onda odjednom ništa“, priseća se.

Dodaje da nisu morali da se „stežu oko toga koliko je sati i da li su primili vakcinu“.

„Imali smo tu dozu slobode koju od početka pandemije nemamo.

„Čak i da imam propusnicu i odem u izlazak, ne bih se osećao slobodno i prijatno kao što sam se osećao dve godine pre toga zato što znam da će u nekom momentu neko doći da mi traži dokumenta i da me proveri.

„Osećam se kao da je raspisana poternica za mnom“, opisuje on.

Do ukidanja epidemioloških mera, Milan nastavlja da organizuje kućna okupljanja.

Na kraju „žurke“, ostaje da počisti i provetri stan od upornog duvanskog dima, koji ga podseća da će još neko vreme „izlaziti bez izlaska“.

*Prava imena sagovornika su promenjena, radizaštite identiteta i poznata su redakciji.

Koje su mere trenutno na snazi?

Posle sednice Kriznog štaba, održane 28. decembra, objavljeno je da postojeće mere ostaju na snazi.

Osim kovid propusnica, to znači i nošenje maske u zatvorenom prostoru i poštovanje fizičke distance.

Mere daju rezultate, rekla je Darija Kisić Tepavčević, članica Kriznog štaba i ministarka za rad. zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dodala je da su kovid propusnice imale efekta na smanjenje broja zaraženih, a njihovo ukidanje se ne razmatra.

Osim toga, na snazi je i zabrana okupljanja više od 500 ljudi, odnosno organizovanje masovnih događaja.

Da li mladi više zavrću rukav zbog kovid propusnica?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk