Korona virus i novi soj: Da li je opasniji, smrtonosniji i da li vakcine i dalje deluju

Ubrzano širenje nove varijacije korona virusa smatra se krivom za uvođenje strožih pravila četvrtog reda za mešanje miliona ljudi, stroža ograničenja za mešanje ljudi za Božić u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, i za to što su druge zemlje uvele zabranu putovanja Velikoj Britaniji.

Kako je ona, dakle, stigla od nepostojećeg do najčešćeg oblika virusa u delovima Engleske za svega nekoliko meseci?

Vladini savetnici za nove zaraze „umereno“ su sigurni da ona ima veću sposobnost širenja od drugih varijacija.

Sav rad na njoj još je u ranoj fazi, sadrži ogromne neizvesnosti i dugačak spisak pitanja bez odgovora.

Kao što sam već pisao ranije, virusi sve vreme mutiraju i od vitalnog je značaj održati lasersku pažnju na tome da li se njihovo ponašanje menja.

• Kako se virus korona širi svetom
• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja

Zašto ova varijacija izaziva zabrinutost?

Dešavaju se istovremeno tri stvari koje izazivaju podozrenje:

• Ona rapidno zamenjuje druge verzije virusa
• Ima mutacije u delu virusa koji je najverovatnije veoma važan
• Neke od ovih mutacija već su u laboratoriji pokazale da povećavaju sposobnost virusa da zaražava ćelije

Sve to skupa gradi sliku o virusu koji se lakše širi.

Međutim, u to nismo apsolutno sigurni.

Novi sojevi mogu postati češći samo zato što se pojavljuju na pravom mestu u pravo vreme – kao što je London, koji je do sada imao mere ograničenja svega drugog reda.

Ali opravdanje za tako brzo uvođenje ograničenja četvrtog reda delom je da bi se smanjilo širenje varijacije.

„Potrebni su laboratorijski eksperimenti, ali da li želite da čekate nedelje ili mesece [da biste videli rezultate i preduzeli mere za zaustavljanje širenja]?

„Verovatno ne u ovim okolnostima“, rekao mi je Nik Loman, iz Britanskog konzorcijuma za genomiku Kovida-19.

Pogledajte video: Kako da znam da li imam prehladu, grip ili korona virus

Koliko brže seširi?

Prvi put je otkrivena u septembru.

U novembru je oko četvrtina slučajeva u Londonu bila ova nova varijacija.

To je u decembru stiglo do skoro dve trećine slučajeva.

Možete da vidite kako je varijacija počela da dominira rezultatima testiranja u nekim centrima kao što je Svetionička laboratorija Milton Kijns.

MK LHL testing data showing increasing prevalence of H69/V70 variant in positive test data – which is detected incidentally by the commonly used 3-gene PCR test. pic.twitter.com/1U0pVR9Bhs

— Tony Cox (@The_Soup_Dragon) December 19, 2020

Matematičari porede brojke o širenju različitih varijacija u pokušaju da izračunaju koliku prednost bi ova mogla da ima.

Ali veoma je teško razlučiti šta je od toga uzrokovano ponašanjem ljudi a šta samim virusom.

Britanski premijer Boris Džonson je pomenuo da je ova varijacija možda i do 70 odsto prenosivija.

On je rekao da bi to moglo da poveća broj R – koji ukazuje na to da li se epidemije širi ili smanjuje – za 0,4.

Taj broj od 70 odsto pojavio se i u prezentaciji doktora Erika Volca, sa Imperijalnog koledža u Londonu, u petak.

Tokom izlaganja, on je rekao: „Zaista je prerano reći… ali prema onome što smo do sada videli, širi se veoma brzo, mnogo brže nego što se prethodna ikada širila, veoma je važno motriti na to.“

Ne postoji „fiksna“ cifra koliko bi još zaraznija nova varijacija mogla da bude.

Naučnici, čiji rad još nije obelodaljen, pomenuli su mi cifre koje su istovremeno mnogo veće i mnogo manje od 70 odsto.

Ali tu ostaje pitanje da li je ona uopšte zaraznija.

„Količina dokaza u javnom domenu izuzetno je neodgovarajuća da bi se izvukli čvrsti zaključci i mišljenja o tome da li je virus zaista povećao svoju zaraznost“, rekao je profesor Džonatan Bol, virusolog sa Univerziteta u Notingemu.

Pogledajte video: Kako izgleda preležati koronu kod kuće

Koliko se daleko raširila?

Smatra se da se ova varijacija ili pojavila u pacijentu u Velikoj Britaniji ili je uvezena iz zemlje sa slabijom sposobnošću nadzora mutacija korona virusa.

Ova varijacija može da se nađe širom Velike Britanije, sem u Severnoj Irskoj, ali je visoko skoncentrisana u Londonu, na jugoistoku i istoku Engleske.

Čini se da se slučajevi u drugim delovima zemlje nisu primili.

Podaci Nekststejna, koji nadgleda genetske kodove viralnih uzoraka iz svih krajeva sveta, sugeriše da su slučajevi ove varijacije u Danskoj i Australiji potekli iz Velike Britanije. Holandija je takođe prijavila slučajeve.

For the UK variant:
Outside of the UK, we see very small numbers of sequences in Denmark (a bit hard to see – hidden behind UK circle) & Australia. Their position on the tree indicates that they’re likely exports from the UK.

6/Nhttps://t.co/20xkiUxAUV pic.twitter.com/1fRboTpWlL

— Dr Emma Hodcroft (@firefoxx66) December 19, 2020

Slična varijacija koja se pojavila u Južnoj Africi deli neke mutacije, ali se čini da nije u srodstvu s ovom.

Da li se ovo već dešavalo ranije?

Jeste.

Virus koji je prvi put otkriven u Vuhanu, u Kini, nije isti koji ćete naći u većini krajeva sveta.

U Evropi se u februaru pojavila mutacija 614G i postala globalno dominantni oblik virusa.

Jedna druga, zvana A222V, raširila se Evropom i bila povezana sa letnjim odmorom ljudi u Španiji.

Šta znamo o ovim novim mutacijama?

Objavljena je prvobitna analiza nove varijacije i ona navodi 17 potencijalno važnih promena.

Došlo je do izmena i u šiljatom proteinu – što je ključ koji virus koristi da otključa vrata ćelija u našem telu.

Jedna mutacija po imenu N501Y menja najvažniji deo šiljka, poznat kao „domen vezivanja za receptor“.

Tu šiljak ostvaruje prvi kontakt sa površinom naših telesnih ćelija. Bilo kakve promene koje olakšavaju virusu da uđe verovatno će mu dati prednost.

„Ovo deluje i zvuči kao važna adaptacija“, rekao je profesor Loman.

Druga mutacija – brisanje N69/V70, u kojoj je uklonjen deo šiljka – javila se nekoliko puta ranije, uključujući slavno u zaraženom mleku.

Rad profesora Ravija Gupte sa Univerziteta u Kembridžu sugerisao je da ova mutacija dvostruko povećava zaraznost u laboratorijskom eksperimentu.

Studije iste grupe sugerišu da brisanje čini antitela iz krvi ljudi koji su preležali bolest manje efikasnim u napadanju virusa.

Profesor Gupta mi je rekao: „Ona se rapidno širi, a to brine vladu, brine nas i brine većinu naučnika.“

Pogledajte video: Doktor simulira šta vidi pacijent teško oboleo od korona virusa

Odakle je stigla?

Varijacija ima neobično uznapredovalu mutaciju.

Najverovatnije objašnjenje je da se varijacija javila kod pacijenta sa oslabljenim imunim sistemom koji nije uspeo da se izbori sa virusom.

Umesto toga, njegovo telo je postalo plodno tle za mutaciju virusa.

Da li to infekciju čini smrtonosnijom?

Nema dokaza koji potkrepljuje ovo, mada će to morati da se nadgleda.

Međutim, puko povećanje zaraznosti bilo bi dovoljno da načini velike probleme bolnicama.

Ukoliko nova varijacija znači da se više ljudi brže zarazi, to zauzvrat dovodi do više ljudi kojima je potrebno bolničko lečenje.

• Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
• Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
• Lažne vesti i slučajna otkrića – priča o Oksfordskoj vakcini
• Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike

Hoće li vakcina raditi na novoj varijaciji?

Gotovo sigurno da hoće, makar za sada.

Sve tri vodeće vakcine razvijaju imuni odgovor na postojeći šiljak, zbog čega je ovo pitanje uopšte i aktuelno.

Vakcine uče imuni sistem da napada nekoliko različitih delova virusa, tako da čak i ako je deo sa šiljkom mutirao, vakcine bi i dalje trebalo da funkcionišu.

„Ali ako joj dozvolite da doda još mutacija, onda možete da počnete da se brinete“, kaže profesor Gupta.

„Ovaj virus se potencijalno nalazi na putu bekstva od vakcine, načinio je prvih par koraka ka tome.“

„Bekstvo od vakcine“ se dešava kad se virus toliko promeni da izbegne puni efekat vakcine i nastava da zaražava ljude.

Ovo je možda elemenat koji najviše zabrinjava u vezi s onim što se dešava s virusom.

Ova varijacija samo je najsvežiji primer koji pokazuje da virus nastavlja da se adaptira tako da zarazi što više nas.

Prezentacija profesora Dejvida Robertsona, sa Univerziteta u Glazgovu od petka, zaključila je: „Virus je najverovatnije sposoban da stvori mutante za bekstvo od vakcine.„

To bi nas stavilo u sličan položaj kao sa gripom, gde će vakcine morati redovno da se ažuriraju. Srećom, vakcine koje imamo vrlo je lako doterati.

Pratite Džejmsa na Tviterur

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk