Korona virus i Srbija: Zašto je važna masovna vakcinacija i kako će izgledati

Tačno 293 dana otkako je u Srbiji zabeležen prvi slučaj Kovida-19, počinje vakcinacija protiv korona virusa koji je do sada u svetu odneo više od 1,7 miliona života.

„Jedini spas u borbi protiv Kovida 19 jeste vakcinacija da bi se dostigao kolektivni imunitet“, kaže za BBC na srpskom Mirsad Đerlek, koji je na čelu Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju.

Imunizacija u Srbiji počinje danas u 11 sati u Beogradu i Novom Sadu.

Prvi na redu biće stariji od 70 godina u staračkim domovima.

Jednu od 4.875 doza Fajzer-Biontek vakcina koliko je u utorak stiglo u Srbiju primiće i premijerka Ana Brnabić, kako bi poslala poruku da je vakcina bezbedna.

Rukave će zasukati i ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević i epidemiolog Predrag Kon, oboje članovi Kriznog štaba.

Vakcinacija u Srbiji biće dobrovoljna i besplatna, saopštili su zvaničnici u više navrata.

• Kako su masovne vakcinacije pomogle da se promeni svet
• Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
• Sve tajne vakcina – kako nas štite od bolesti

Kakav je raspored?

Posle zvaničnika i ljudi u staračkim domovima, za 15 dana na red dolaze zdravstveni radnici.

Raspored je, kaže Đerlek, napravljen po ranije utvrđenom planu koji će biti „elastičan“ i dozvoljavati izmene u zavisnosti od epidemilioške situacije i količine vakcina na lagerima.

„S obzirom da od početka januara dobijamo nove količine – 19.500 na nedeljnom nivou tad ćemo početi vakcinaciju zdravstvenih radnika u Kovid sistemu“, ističe.

Cilj je da se dostigne ‘prokuženost stanovništva’ – kada je 60-80 odsto ljudi bilo u kontaktu s virusom.

„Mi smo dosad ovim normalnim načinom – razboljevanja postigli prokuženost više od 25 odsto, a planiramo da 2021. vakcinišemo 3,5 miliona ljudi.

„Tako bi se došlo do 70-75 odsto stanovništva koje je bilo u dodiru sa virusom i tako bismo došli do kolektivnog imuniteta i rešili se ove opake i smrtonosne bolesti“, napominje lekar, koji je i državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Masovna vakcinacija bi mogla početi u aprilu sledeće godine, najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Da je to realno smatra i konsultant za imunizaciju Unicefa i Svetske banke Dragoslav Popović.

Da li je vakcina efikasna?

Efikasnost vakcina do 95 odsto dovoljna je da se zaustavi epidemija, ali mnogo toga zavisi od logistike i od toga koliko će ljudi dobiti pristup da se vakciniše, rekla je virusološkinja Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Ona je za televiziju N1 objasnila i da korona virus ima manji potencijal mutacije nego virus gripa.

Ipak, kaže da ono što se dešava u Velikoj Britaniji, gde je registrovana pojava mutacije ovog virusa, treba pažljivo pratiti.

Ima li Srbija resurse za imunizaciju?

„Potpuno smo spremni da odgovorimo ovom ozbiljnom i obimnom poslu“, ističe Đerlek.

Ovakvu imunizaciju, kaže, Srbija dosad nije imala jer se planira vakcinacije više od polovine radno sposobnog stanovništva.

Navodi da je zbog specifičnosti pakovanja ove vakcine već počela obuka zdravstvenih radnika koji će na terenu obavljati vakcinaciju.

Kako je objasnio, u jednoj bočici ima pet doza Fajzerove vakcine, koje je potrebno rastvoriti u jednom špricu od 1,8 mililitara fiziološkog rastvora.

To se mora potrošiti u narednih šest sati, a kad doza izađe sa -70 stepeni, mora se potrošiti za pet dana.

„Institut za virusologiju ‘Torlak’ je eminentna ustanova koja ima veliki broj hladnjača gde možemo skladištiti vakcinu Fajzer-Biontek“, dodaje.

Pregovara se, podseća, i sa Kinezima i Rusima, čije vakcine se čuvaju na temperaturama od dva do osam stepeni Celzijusa.

Kako ćemo znati da smo na redu?

U zavisnosti od količine nabavljenih vakcina, Nacionalni tim će blagovremeno obaveštavati o tome ljude po regionima i mestima, navodeći koje su im ciljne grupe.

„To ćemo raditi i nekoliko dana pre, da ne bi ljudi dolazili neorganizovano i da se ne zna čiji je red“, navodi Đerlek, dodajući da su ciljne grupe taksativno navedene u njihovom Akcionom planu.

U prvoj fazi će nadležni vakcinisati na terenu, a kasnije bi moglo da dođe do pravljenja posebnih mesta gde ljudi mogu doći na lični zahtev.

„Kad završimo vakcinaciju tih, pod znakom navodnika, obaveznih kategorija – kao što su zdravstveni radnici, vojska, policija, prosveta, u drugoj polovini 2021. ćemo se sigurno opredeliti i za druge načine i kazati koji su to punktovi gde se građani mogu javiti“, zaključuje Đerlek.

Vakcinacija u Srbiji biće dobrovoljna i besplatna, saopštili su zvaničnici u više navrata.

Isto je i u Hrvatskoj, samo što kod njih vakcinacija počinje u nedelju 27. decembra – kada i u svim državama članicama Evropske unije.

Kako će kolektivna imunizacija izgledati u regionu?

Premijer Andrej Plenković saopštio je da je obezbeđeno 5.905.000 doza vakcine, a cilj je da se protiv korona virusa vakciniše minimalno 70 odsto građana.

Prvi će se vakcinisati zdravstveni radnici koji dolaze u kontakt s Kovid bolesnicima i u riziku su od zaraze, zatim zaposleni i korisnici domova za stare, a u drugoj fazi dolaze na red stariji od 65 godina i hronični stariji bolesnici.

Imunizacija će istog dana početi i u Sloveniji, kao članici EU.

Tri meseca kasnije – u martu bi trebalo da vakcine stignu u Severnu Makedoniju, očekuje ministar zdravlja Venko Filipče.

U prvom kvartalu 2021. godine trebalo bi da stignu i u Bosnu i Hercegovinu.

U Republici Srpskoj, koja je deo Bosne i Hercegovine, očekuju da početkom godine stigne ruska vakcina Sputnjik V.

Još nije poznato kada će u Crnoj Gori, koja ima najmanje stanovnika u regionu, početi imunizacija i koju vakcinu bi njeni stanovnici mogli da dobiju.

Novi direktor crnogorskog Instituta za javno zdravlje Igor Galić izjavio je da bi vakcinacija „mogla da počne u prvom kvartalu naredne godine, a možda i pre“.

Premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je nedavno da očekuje da će se nabaviti vakcine za 20 odsto stanovnika.

On je naveo i da Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova radi na obezbeđivanju neophodne tehničke opreme za skladištenje i distribuciju vakcina po opštinama, ali nema podataka kad bi one mogle da stignu.

Dokle se stiglo u Americi?

Amerika je taj postupak počela prošle sedmice i od tada je skoro 600.000 ljudi primilo vakcinu.

Od tog broja, jedan pacijent je pušten iz bolnice posle posmatranja usled alergijske reakcije, a nije bilo smrtnih slučajeva, napisala je na Tviteru doktorka Megan Reni, vanredna profesorka na Univerzitetu Braun.

Naspram toga, prošle sedmice je više od 120.000 ljudi primljeno u bolnice, a više od 20.000 je preminulo od posledica korona virusa, dodala je.

In the last 7 days:

💉Almost 600,000 people vaccinated in the US in 1 week; 0 deaths; 1 observed in the hospital & released out of an abundance of caution after an allergic reaction

🦠Versus > 120k hospitalized (many of whom will have #LongCovid) & 20k deaths from #covid19

🤔

— Megan Ranney MD MPH 🗽 (@meganranney) December 23, 2020

Logistički izazovi za ceo svet

Kad se sve sabere i oduzme, čovečanstvo će morati da izradi milijarde doza nekoliko tipova vakcina protiv Kovida -19.

One će sve morati da budu proizvedene, podeljene i date širom planete.

Međunarodni savez za vakcine – Gavi – pozvao je još u avgustu zemlje da počnu da razmišljaju o distribuciji vakcina.

Set Berkli, generalni direktor Gavija, rekao je da je jedna od najvećih prepreka sa kojima se suočava takozvani „vakcinaški nacionalizam“.

„Želimo da sve zemlje počnu da razmišljaju o ovome u globalnom smislu, delimično zato što je tako jedino ispravno, ali i zbog problema sa koristoljubljem (…).

„Nismo bezbedni sve dok svi ne budu bezbedni“, rekao je.

Uz osiguravanje da će zemlje u razvoju imati pristup pravim vakcinama, Berkli je razmatrao i prozaične aspekte davanja vakcina, kao što su pitanja da li na svetu ima dovoljno staklenih bočica.

Isto važi i za frižidere, budući da većina vakcina mora da se drži na niskim temperaturama.

Kako je bilo pre?

Kovid nije prva bolest protiv koje je primenjena imunizacija i stotine miliona ljudi imalo je sreće zato što smrtonosne ubice, koje su nekada terorisale zajednice širom sveta, sada mogu da se stave pod kontrolu.

Pod uslovom da živote u kutku sveta u kom je takvo lečenje dostupno.

Kada se u bivšoj Jugoslaviji 1972. obavljala jedna od poslednjih masovnih i hitnih vakcinacija usled pojave variole vere, odnosno velikih boginja, čak su i učenici Medicinskih škola bili uključeni.

Kako je BBC ranije pisao, tad su „vojska i policija bile angažovane jer je bilo zabranjeno kretanje svima koji nisu vakcinisani – na ulazima i izlazima iz gradova su zaustavljana vozila, na perone autobuske i železničke stanice nije se moglo bez potvrde o vakcinaciji“.

Stopa smrtnosti od velikih boginja je bila visoka – od 20 do 30 odsto obolelih.

Vakcine su pomogle i kod epidemija malih boginja, malarije i dečije paralize, tuberkuloze, zauški i mnogih drugih bolesti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk