Korona virus i terapija: Tinejdžerka otkrila molekul koji bi mogao da pomogne u lečenju Kovida-19

Ona ima samo 14 godina a već učestvuje u trci za pronalaženje leka za Kovid-19.

Anika Čebrolu, učenica srednje škole iz Friska, u Teksasu, otkrila je molekul koji bi mogao da se veže za novi korona virus i spreči njegovu sposobnost da zarazi ljude.

A ovo naučno otkriće donelo je mladoj učenici titulu „Najboljeg mladog naučnika u Sjedinjenim Američkim Državama“ na Takmičenju za mlade naučnike 2020. godine i nagradu vrednu 25.000 dolara, koja je sponzorstvo multinacionalne korporacije 3M.

• Istraživanja naučnice iz Bosne koja bi mogla da nam spasu srca
• Tinejdžerka kandidat za Nobelovu nagradu za mir
• Nobelova nagrada za otkriće virusa hepatitis C

To je godišnji događaj koji ima prestiž u čitavoj zemlji i preporučuje ga nekoliko univerziteta svojim učenicima – i potencijalnim naučnicima – uzrasta između 10 i 14 godina.

Tokom nadmetanja oni moraju da predstave kratki video snimak u kom se objašnjava njihovo rešenje za neki svakodnevni problem.

Ali u čemu je značaj ovog otkrića? I kako je ona došla do njega?

Ključni protein

SARS-CoV-2, virus koji izaziva Kovid-19, ima oreol, neku vrstu krune koja ga okružuje, odakle i potiče naziv korona virus (korona je latinska reč za krunu).

U toj kruni nalazi se šiljasti protein, protein S, koji se vezuje za receptore u našim ćelijama kako bi ih zarazio.

Iz tog razloga mnoge laboratorije koje pokušavaju da naprave vakcinu protiv Kovida-19 odlučile su da napadnu upravo ovaj protein kako bi sprečile virus da uđe u naše ćelije.

Istraživanje Anike Čebrolu takođe se usredsredilo na ovaj ključni protein u virusu.

„Otkrila sam molekul koji može da se veže sa protein S u virusu i potencijalno promeni njegov oblik i funkciju“, objašnjava Anika u mejlu poslatom BBC-ju.

A ovo je važno zbog njegovog potencijala da „spreči virus da se zakači za ljudske ćelije i stoga smanji ili izleči dalje infekcije u telu osobe“, dodaje ona.

Devojka je otkrila ovaj molekul preko metode in siliko – kompjuterske simulacije koja koristi razne softverske alatke.

Učinila je to proučavajući svojstva miliona sitnih molekula, uključujući njihovu apsorpciju, distribuciju, metabolizam i izlučivanje (ADME).

Nakon ove studije, Anika Čebrolu je odabrala molekul sa najboljom farmakološkom i biološkom aktivnošću prema proteinu S virusa SARS-CoV-2. On, potom, može da se transformiše u potencijalni lek za efikasno lečenje od ove bolesti.

Ranije istraživanje

Anika Čebrolu je započela svoje istraživanje u Nelsonovoj školi u Frisku još pre nego što je pandemija korona virusa završila u vestima.

„Pre nekoliko godina, istraživala sam pandemiju španskog gripa iz 1918. godine za jedan školski projekat i bila fascinirana virusima i otkrivanjem leka“, kaže ona.

Radeći to istraživanje, saznala je za metodologiju in siliko.

„Bila sam očarana što možemo da upotrebimo kompjuterske metode za identifikaciju i stvaranje potencijalnih molekula sa lekovitim svojstvima kako bismo se borili protiv bolesti“, kaže ona.

Ona kaže da je koristila isti metod prošle godine da bi otkrila veliko jedinjenje koje može da se veže za protein hemaglutinin virusa influence kad je izbila pandemija Kovida-19.

„Nakon što sam toliko dugo proučavala pandemije, viruse i lekove, bilo je suludo kad sam samo pomislila da zapravo prolazimo kroz pravu pandemiju!“, kaže ona.

Uzevši u obzir ozbiljnost pandemije i ogroman uticaj koji je ona izvršila na svet za manje od godinu dana, Anika je, uz pomoć mentora Mahfuza Alija, naučnika iz 3M-a, promenila smer prvobitnog projekta i za cilj uzela protein S virusa SARS-CoV-2.

Zaključno sa 28. oktobrom, Kovid-19 je već odneo živote više od 1,1 miliona ljudi širom sveta, otkako su prvi slučajevi počeli da se prijavljuju u decembru 2019. godine u kineskom gradu Vuhanu.

U SAD je registrovano najviše smrti – više od 226.000 – prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

Još studija

Naučnici pozdravljaju otkrića Anike Čebrolu, ali dodaju da je i dalje potrebno uraditi još studija kako bi se znalo da li ovaj molekul može da pomogne u pronalaženju leka za Kovid-19.

„Mislim da je predivno što je Anika Čebrolu uradila ovu analizu i njen rad je svakako impresivan i sofisticiran za njen nivo obrazovanja.

„Bez ikakve sumnje, ona ima potencijal da postane izuzetan naučnik“, kaže Anđela Rasmusen, virusološkinja iz Škole javnog zdravlja Mejlmen sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

„Međutim, važno je istaći da, iako su ove strategije dobre za pronalaženje jedinjenja sa terapeutskim potencijalom, ne postoje eksperimentalni podaci koji potkrepljuju ideju da molekul koji su oni pronašli zapravo ima uticaja na viralni ulazak ili replikaciju, ili da se čak vezuje za protein S u stvarnim uslovima“, rekla je ova specijalistkinja za BBC.

„Neophodne su laboratorijske studije da bi se bolje okarakterisao potencijal molekula kao antiviralne terapije“, dodala je ona.

Drugi specijalisti koje je konsultovao BBC takođe upozoravaju da ovo otkriće zahteva još laboratorijskih testova kako bi se znalo da li otkriveni molekul može efikasno da se veže za protein S u virusu.

Ukoliko se to dokaže in vitro metodom – obično izvođenjem testova u izolovanim tkivima, organima ili ćelijama – a potom i in vivo, što znači testiranjem na živim organizmima, ovaj molekul bi mogao da spreči prvi korak infekcije virusa u telu.

Budući planovi

Anika kaže da ima konkretne planove kako da uloži novac koji je dobila od nagrade za Najboljeg mladog američkog naučnika.

„Planiram da iskoristim 25.000 dolara kako bih nastavila istraživanje i finansirala svoju neprofitnu organizaciju AkademiEjd, koja obezbeđuje materijale i opremu za decu kojoj je potrebna pomoć kako bi nastavila da slede karijeru i prilike u životu koje žele“, kaže ona.

„Takođe planiram da sačuvam ostatak novca za koledž.“

Upitana šta bi poručila mladim ljudima koji su možda zainteresovani za nauku, ona savetuje da uvek ostanu ljubopitljivi.

„Nikad ne zaboravite da postavljate pitanja i da imate samopouzdanje i veru u sebe. Postarajte se da iskoristite svaku priliku koja vam se ukaže najbolje što možete, jer nikad ne znate gde biste mogli da završite“, zaključuje ona.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KUDA PUTOVATI: Koje granice su otvorene za građane Srbije
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• RUSKA VAKCINA: Rusija registrovala vakcinu protiv virusa korona – šta znamo do sada

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk