Korona virus i umetnost: Baletski spektakl u kostimima za fizičko distanciranje

Poznati kubanski baletan Karlos Akosta kaže da je „sjajan osećaj“ vratiti se na pozornicu i nastupati pred publikom sada kada su sale u Velikoj Britaniji, koje su mesecima bile zatvorene zbog pandemije, ponovo otvorile vrata.

„Sjajno je zato što smo već dugo u karantinu, a ovo je igrač koji propusti treninge na samo nedelju dana već plaća cenu“, kaže Akosta, koji je nedavno imenovan za direktora Birmingemskog kraljevskog baleta.

„Iako imamo probe preko Zuma, to nije dovoljan izazov za telo, jer u četiri zida ne možete da skačete i krećete se kao u studiju“.

• U fotografijama: Umetnost tokom karantina – kad biljke postanu modeli
• Decu u baletskoj akademiji „ohrabrivali da puše“
• Benksijevi pacovi ponovo u londonskom metrou

Akosta i Birmingemski kraljevski balet krenuli su putem Londonskog kraljevskog baleta, koji je nedavno imao izvedbu za publiku uz ograničenje broja mesta u sali.

Akosta je otišao i korak dalje: uveo je specijalne kostime za fizičko distanciranje sa širokim baletskim suknjama.

Igrači će u ovim kostimima izvesti novi spektakl pod nazivom „Nebo boje lazulija“.

Ovo je prva baletska jednočinka kojom će se Akosta predstaviti publici od kako je postao direktor Birmingemskog kraljevskog teatra početkom ove godine.

„Kada smo krenuli sa probama, želeli smo da napravimo komad bilo kakvog fizičkog kontakta među igračima, koji bi nosili velike, dugačke kostime što bi nam omogućilo da kreiramo razne oblike pomeranjem tkanine i na taj način probudimo maštu publike“, objašnjava Akosta.

Kako su radili, tako su uspeli da pronađu novi način da se istovremeno zaštite od virusa i omoguće dodir među igračima – uveli su kostime koji odslikavaju život u doba pandemije.

„Ne samo da su se pokazali sjajni u estetskom smislu, već odslikavaju vreme u kojem živimo“, dodaje Akosta.

Scenografiju i kostime za „Nebo boje lazulija“ Akosta je uradio sa dizajnerom Semjuelom Vajerom i nagrađivanim koreografom Vilom Taketom.

Na kostime koje su osmislili uticale su krinoline koje su žene nosile u 19. veku kao zaštitu od malih boginja, kolere i neželjenih muških dodira, kao i francuske dvorske haljine koje su se nosile za vreme Luja XIV, velikog zaljubljenika u balet koji je bio poznatiji pod nadimkom Kralj Sunce.

• „Lounli Plenet“ – beogradska pozorišna predstava usred pandemije
• Od Elvisa, preko Avatara, do Betmena: Šest filmova čije se snimanje nastavlja posle korona virusa

„Na dvoru Luja XIV nosile su se tutu suknje, koje su oduvek takve da omogućavaju fizičko distancu; kruta suknja od oko pola metra oko tela. Mi smo je faktički samo još malo produžili“, kaže Taket.

„Kostimi diktiraju kretnje plesača, koji su do sada bili vrlo prilagodljivi. Nose ih i ženski i muški izvođači i za sada se niko nije žalio“.

Od masivnih haljina na modnim pistama, do pufnastih suknji u modnim časopisima, čini se da fizičko distanciranje ne samo da je uspelo da uđe u modne trendove, već pokreće i novu liniju plesnih kostima.

Dok Holandski nacionalni balet šije kostime sa tutu suknjama od džinsa, Taket je osmislio suknje sa šlepom od dva metra, koje ujedno predstavljaju deo scenografije, s obzirom na to da su scenografske manipulacije tokom nastupa nemoguće jer bi to stavilo rekvizitere u rizik od korona virusa.

„Baletske suknje će ujedno biti filmsko platno“, objašnjava Taket, „a sa izvođačima na sceni, dobija se hipnotički prizor – cveće i jedra ispunjavaće čitavu pozornicu“.

Priča o prirodi predstavlja srž komada „Nebo boje lazulija“, što zapravo znači „vedro, plavo nebo“ i govori nam o dobrim stranama pandemije, kao što je čisto nebo i pesma ptica.

Za Akostu, ovaj naziv ima i simbolički značaj, s obzirom na to da je karantin sa porodicom proveo u „predivnom“ Somersetu na jugozapadu Engleske.

„To je neverovatno, nije bilo aviona, zagađenje je opalo i imao sam prilike da svedočim lepoti tog trenutka“, kaže Akosta.

Početak na novom poslu u Birmingemu nije bio lak za Akostu – odrekao se dela plate kako bi zadržao svih 60 članova baletske trupe, a osmislio je i nov način rada u manjim grupama.

Umetnik ističe da svaka žrtva ima smisla ukoliko se stvore uslovi da se plesači dodirnu na sceni.

„Za ljudska bića je neprirodno da se ne dodiruju, mi imamo taj plemenski aspekt komunikacije, a pored toga, ples oduvek predstavlja fizičku interakciju“, objašnjava Akosta.

Korona virus: Striptizete koje dostavljaju hranu

„Ako nam to oduzmete, nisam siguran kako bi, primera radi, dočarali Uspavanu lepoticu bez fizičkog kontakta“.

„Na pozornici ćemo nositi maske, i plesači i muzičari su vrlo disciplinovani i shvataju bezbednost vrlo ozbiljno“.

Iako Akosta smatra da je fond britanske vlade za pomoć umetnosti od 257 miliona funti (284 miliona evra) „od velike pomoći“, smatra da je ples prenebregnut.

On se nada da će za plesače ubuće biti više sluha i podrške, naročito sada kada se „Nebo boje lazulija“ rasprodalo za svega nekoliko sati.

Akosta trenutno priprema londonsku izvedbu Krcka Oraščića za Božić i nada se da će sa Pepeljugom moći da organizuje prolećnu turneju.

Poznatog baletskog umetnika nije poljuljalo ni to što je posle nastupa baleta Marinski teatra pred publikom u Rusiji više od 30 plesača dobilo korona virus.

Da li je Akosta čovek koji može da vrati balet u sale u doba pandemije?

„Da, ja samo želim da ljudi, naročito naša publika u Birmingemu, prevaziđu predrasudu da je balet nekakva daleka umetnost iz prošlog veka“, kaže.

Umetnost i korona virus: Traži se maska više u beogradskom Narodnom muzeju

„Svi znaju moju priču i koliko mi je balet pomogao [tokom teškog odrastanja na Kubi], a sada želim da taj entuzijazam stigne do svih, da razbijem predrasude i uradim sve što mogu kako bi u sale dolazila publika iz najrazličitijih društvenih slojeva“.

Kada se radi o rizicima koje donosi korona virus, Akosta se nada nove mere koje je Velika Britanija nedavno uvela neće dugo potrajati.

„Ja se molim da se ovo ne nastavi, jer možemo da se prilagodimo situaciji samo do određenog stepena i da, možemo da potražimo druge prostore za nastupe, kao što su skladišta“.

Dobro je i što mogu da prenose nastupe putem interneta, ali takav način rada jednostavno nije finansijski održiv, navodi.

„Nadam se da ćemo uspeti da pronađemo način da živimo sa virusom i nastavimo da nastupamo. Iako neki žele da ostanu kod kuće, neke žele da dođu na naše nastupe i to nam daje snagu“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk