Korona virus i vakcinacija: Više od 50 zemalja nije uspelo da ostvari zacrtane ciljeve SZO-a

Objavljeno 12/10/2021

A Ugandan nurse draws a vaccine dose in Kampala — SZO je želela da do kraja septembra 10 odsto svetskog stanovništva bude potpuno vakcinisano

Više od 50 zemalja nije postiglo cilj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 10 odsto svetskog stanovništva vakcinisanog s obe doze protiv kovida-19 do kraja septembra.

Većina je u Africi, gde ukupna brojka SZO-a za vakcinisane s obe doze trenutno iznosi 4,4 odsto.

U Velikoj Britaniji je do kraja vakcinisano skoro 66 odsto čitavog stanovništva, u Evropskoj uniji je ta brojka oko 62 odsto, dok je u SAD 55 odsto.

Koje zemlje nisu ostvarile cilj od 10 odsto?

Mnoge – ali ne i sve – zemlje su sa niskim primanjima, koje imaju problema sa zalihama vakcina i zdravstvenim infrastrukturnim pitanjima.

U nekima besne sukobi ili građanski nemiri kao što su Jemen, Sirija, Irak, Avganistan i Mjanmar, dok su neke druge, kao Haiti, bile pogođene prirodnim katastrofama, što izuzetno otežava zadatak masovnog vakcinisanja stanovništva.

Ali bogati Tajvan, čiji su program vakcinacije ometali odlaganja u isporuci i drugi problemi, još je ispod 10 odsto.

Vijetnam, koji je do pre nekoliko meseci imao jedan od najnižih brojeva slučajeva korona virusa na svetu, takođe nije uspeo da ostvari cilj od 10 odsto.

Rush hour street scene in Hanoi, Vietnam — Manje od 10 odsto stanovnika Vijetnama je primilo obe doze vakcine

U Africi, svega 15 od 54 zemlje uspelo je da dostigne cilj od 10 odsto.

Polovina zemalja na kontinentu vakcinisala je manje od dva odsto stanovništva.

Neke veće zemlje sa brojnijim stanovništvom ostvarile su mnogo manje od zadatog cilja. Egipat je s obe doze vakcinisao svega pet odsto stanovnika, dok su Etiopija i Nigerija vakcinisale manje od tri odsto.

Dve zemlje na afričkom kontinentu – Burundi i Eritreja – tek treba da otpočnu programe vakcinacije.

„Mnoge od vakcinisanijih zemalja nalaze se u višoj srednjoj ili visokoj kategoriji primanja i nabavile su vakcine direktno od proizvođača“, kaže regionalna direktorka SZO-a za Afriku Matšidiso Moeti.

Šta je potrebno da bi Afrika mogla da proizvodi sopstvene vakcine za Kovid-19?

Zašto Afrika zaostaje?

Afričke države oslanjale su se na kombinaciju bilateralnih sporazuma, donacija i programa deljenja vakcina Kovaks za početak kampanja vakcinacije.

Ranije tokom godine, ove zemlje su imale problema da dođu do zaliha preko Kovaksa, ali situacija se popravila u julu i avgustu.

Bogatije zemlje najavile su donacije preko Kovaksa – ili direktno afričkim zemljama – na samitu G7 u Velikoj Britaniji u junu.

Covax supplies being loaded at Goma airport in DR Congo — Isporuka vakcina iz Kovaks programa u Kongu

Izrečena su dodatna obećanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija ovog meseca, kad su SAD saopštile da će donirati još 500 miliona doza Fajzerove vakcine uz sve što je već do sada obećano.

Skorašnja istraživanja o zalihama vakcina u G7 i EU izračunala su da je, od više od jedne milijarde doza koje su obećale te zemlje, isporučeno manje od 15 odsto.

SZO je ranije projektovala da je afričkom kontinentu potrebno ukupno 270 miliona doza vakcina kako bi dostigao cilj od 10 odsto vakcinisanih s obe doze do kraja septembra.

Zaključno sa poslednjim danom u mesecu, afrički kontinent je dobio 200 miliona doza, tako da mu nedostaje 70 miliona doza – ili skoro 25 odsto – do tog cilja.

Šta je dovelo do nestašice vakcina?

Najveći problem sa kojim se suočio program Kovaks – na koji su se oslanjale mnoge afričke zemlje – bio je njegova zavisnost od vakcina iz Instituta Serum u Indiji, najvećeg proizvođača vakcina na svetu.

Indija je obustavila izvoz vakcina u aprilu kao reakciju na vlastite ogromne potrebe, a drugi proizvođači su se suočili sa problemima prilikom povećavanja obima proizvodnje.

Bogatije zemlje su potpisale sporazume sa proizvođačima za buduće vakcine još u julu 2020. godine, dok se još radilo na njima a one su prolazile kroz fazu testiranja.

Te zemlje su dobile prioritet od proizvođača – što je otežalo Kovaksu, Afričkoj uniji i pojedinačnim zemljama da obezbede doze.

Početkom prošlog meseca, u Kovaksovom saopštenju povodom prognoza zaliha za ostatak godine i ranu 2022. godinu kaže se da on smanjuje raniju procenu broja doza koje očekuje da dobije.

On je naveo zabrane izvoza – ali i probleme sa dovoljno brzim povećanjem obima proizvodnje i odlaganjem u regulatornim odobrenjima nekih vakcina.

Indija je najavila da će nastaviti sa nekim izvozima od oktobra i da će se usredsrediti na azijske zemlje i program Kovaks (mada se još ne zna u kojim količinama).

„Moramo da zamolimo zemlje, kad dele doze, da ih dele sa dužim rokom trajanja“, kaže Ajoade Alakija, iz Saveza za isporuku vakcina Afričke unije.

Bivši britanski premijer Gordon Braun pozvao je na hitne korake kako bi se osiguralo da nagomilani milioni neiskorišćenih vakcina u bogatim zemljama ne propadnu.

Zašto doktor iz Francuske baca vakcine protiv Kovida-19

Koliko vakcina je potrebno Africi?

SZO želi da 40 odsto svetskog stanovništva bude potpuno vakcinisano do kraja 2021. godine.

Ali Kovaks je već umanjio broj doza koje planira da isporuči Africi do tada, sa 620 miliona doza na oko 470 miliona.

To će biti dovoljno da se potpuno vakciniše svega 17 odsto afričkog stanovništva, sa oko 500 miliona dodatnih doza neophodnih da afričke zemlje dostignu cilj od 40 odsto do kraja decembra.

„Ovim tempom, afrički kontinent bi mogao da dostigne cilj od 40 odsto potpuno vakcinisanih do kraja marta 2020. godine“, kaže Moeti.

Health worker receiving vaccine in South Africa — Vakcinacija zdravstvenih radnika u Južnoj Africi

Zabrinutost vlada i zbog oklevanja u vezi sa primanjem vakcina u nekim zemljama.

Teško je kvantifikovati uticaj koji to može da ima, ali studija iz Južne Afrike je pokazala da je, iako je došlo do pada u oklevanju stanovništva u celini, ona porasla među onima između 18 i 25 godina starosti.

Dodatno istraživanje: Beki Dejl i Kumar Malhotra