Korona virus i vakcine: Četiri pitanja o imunizaciji na koja još nema odgovora

Trka sa vremenom.

Ovako bismo najlakše opisali mobilizaciju da se vakcinišu ljudi u svetu protiv korona virusa i vrati normalnost što je pre moguće.

Zaključno sa 23. januarom, više od 60 miliona ljudi već je primilo neku dozu vakcine protiv ovog patogena.

Ali kako sve više zemalja počinje da ubrzava kampanje, i dalje nam ostaje nekoliko nepoznanica.

Još se ne zna koliko dugo traje imunitet koji pružaju vakcine ili da li će nove varijante virusa koje se javljaju širom sveta postati otporne na njih i učiniti ih neefikasnim.

Skoro dva meseca nakon što je počela najmasivnija imunizacija u istoriji, pozabavili smo se sa četiri ključna pitanja koja su i dalje ostaju bez odgovora.

• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Koliko još ima vakcina u Srbiji i šta ako nestane doza

1. Koliko dugo vakcine pružaju imunitet?

Koliko imuni postajemo nakon što se zarazimo korona virusom ili se vakcinišemo jedno je od pitanja koja smo najviše sebi postavljali poslednjih meseci.

Godinu dana od izbijanja pandemije, već su objavljene prve studije o imunitetu na srednje-duge staze.

Studije u ovoj oblasti ograničene su činjenicom da nisu trajale duže zbog vremena koje je bilo potrebno da se izrade vakcine.

Ali prema Institutu za imunologiju La Džola iz Kalifornije, nekoliko imunih reakcija nakon što se telo izborilo sa infekcijom korona virusa ostalo je aktivno još najmanje oko šest meseci.

To je slično nalazima Javnog zdravlja Engleske, koje tvrdi da je većina pacijenata koja je imala Kovid zaštićena još najmanje pet meseci.

Imajući u vidu da se prve infekcije nisu javile mnogo pre toga, neki naučnici su uvereni da će imunitet trajati duže, možda čak godinama.

Naravno, ovo ne mora da bude isto za sve pacijente.

Svako može da stekne manje ili više zaštite, a mogućnost reinfekcije zavisiće od toga.

• Koliko je efikasna samo jedna doza vakcine protiv Kovida-19
• Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
• Korona virus: Antitela „ubrzano opadaju nakon infekcije“

Nešto slično dešava se i sa vakcinama.

„Teško je reći koliko će dugo trajati imunitet zato što smo tek počeli sa vakcinacijama i moglo bi da varira u zavisnosti od pacijenata i tipa vakcine, ali moguće je između šest i 12 meseci“, kaže za BBC doktor Džulijan Teng, virusolog sa Univerziteta u Lesteru, u Velikoj Britaniji.

Doktor Endrju Bedli, profesor molekularne medicine sa Klinike Mejo u SAD nešto je optimističniji.

„Uveren sam da efekti vakcinacije i imuniteta mogu da potraju nekoliko godina.“

„Biće važno i detaljno izanalizirati slučajeve ljudi zaraženih novim varijantama i pratiti kako ti pacijenti reaguju posle vakcine.“

2. Da li je moguće zaraziti se korona virusom nakon što se vakcinišete?

Jeste, moguće je, i to iz nekoliko razloga.

Prvi je da zaštita koju pruža većina vakcina ne kreće da deluje pre druge ili treće nedelje od dobijene prve ili jedine doze, u zavisnosti od tipa vakcine.

„Ukoliko budete izloženi virusu jedan dan ili nedelju dana posle injekcije, i dalje ste ugroženi od zaražavanja i možete preneti virus drugima“, objasnio je Teng za BBC.

Ali čak i ako čovek dođe u kontakt s virusom nekoliko nedelja nakon što primi neophodne doze, još uvek je moguće da se zarazi.

„Dostupni podaci ukazuju na to da neki pojedinci mogu i dalje da se zaraze Kovidom, iako će u sebi imati manje virusa i stoga biti manje bolesni od onih koji nisu bili zaraženi ranije ili vakcinisani“, kaže doktor Bredli.

„Na isti način, milim da će virus, jednom kad je neko vakcinisan, biti teže preneti na drugoga.“

I zato vlada izvestan konsenzus da vakcine štite značajan broj osoba veoma efikasno, ali mera do koje one štite od infekcije i prenošenja zaraze i dalje ostaje nepoznata.

„Ovo je jedan veoma heterogen virus i on proizvodi veoma različite simptome u zavisnosti od pacijenta“, kaže Hose Manuel Bautista, profesor sa katedre za biohemiju i molekularnu biologiju na madridskom Univerzitetu Komplutens, u Španiji.

„Isto će se desiti sa vakcinama.

„Neki će imati veoma snažnu imunu reakciju koja će brzo početi da sprečava da se virus razmnožava u njima.

„Dok kod drugih reakcija neće biti toliko kompletna i omogućiće određenu količinu reprodukcije i prenošenja.“

• Korona virus: Možete li da se zarazite dvaput
• Šest meseci kasnije i dalje bolesna od korona virusa
• Dugotrajni Kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
• Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa

3. Hoće li vakcine štititi od novih mutacija i varijanti korona virusa?

Oko ovoga postoji određena zabrinutost.

Virusi neprestano mutiraju, a ponekad to čine do te mere da postaju otporniji na vakcine, tako da moraju da se modifikuju.

Varijante korona virusa otkrivene u Južnoj Africi i Velikoj Britaniji već su se raširile na druge zemlje i postale dominantne zbog veće stope infekcije.

Kompanija Moderna je saopštila u ponedeljak da će njena vakcina i dalje biti efikasna protiv britanske i južnoafričke varijante virusa, mada će u slučaju ove druge proizvesti novi oblik dodatne vakcine koja može da se upotrebi da bi se pojačala zaštita.

Fajzer/Biontek takođe tvrdi da njihova vakcina radi protiv novih varijanti.

„Isto tako, mora da se uzme u obzir da iako su odobrene vakcine veoma efikasne, one nisu 100 odsto efikasne protiv bilo koje varijante virusa, pa čak ni originalne“, kaže doktor Bedli.

„Zaštita vakcina zavisiće od toga koliko se nove varijante razlikuju od starih“, dodaje doktor Teng.

Ukratko, vlade i ministarstva zdravlja moraće da prate i prepoznaju nove varijante kako bi procenili da li su dostupne terapije efikasne protiv njih.

• Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji
• Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
• Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19

4. Koliko doza vakcina treba primiti i u kom vremenskom periodu?

Vakcine Fajzera, Moderne, Oksford/AstraZeneka, Sputljik i kineskog Sinofarma daju se u dve doze.

Isprva, na osnovu injekcija testiranih tokom faze ispitivanja, ljudima je rečeno da će drugu dozu dobiti tri do četiri nedelje posle prve.

Ali krajem 2020. godine, Velika Britanija je saopštila da će joj prioritet biti vakcinacija što više ljudi prvom dozom, a da će drugu davati i do tri meseca nakon prve.

To je dovelo do međunarodne rasprave o najboljem načinu za vakcinaciju, ali Fajzer i većina svetske naučne zajednice radije bi da se pridržavaju onoga što je dokazano u kliničkim testovima: jedna doza danas, druga za 21 dan.

Svetska zdravstvena organizacija je predložila davanje doza svakih 21 do 28 dana, mada je priznala da ovaj interval može da se produži na maksimum šest nedelja u vanrednim slučajevima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk