Korona virus i vakcine: Zašto nestašica džinovskih najlonskih kesa usporava vakcinaciju

Iako se proizvodnja vakcina protiv Kovida-19 popela sa nula na milijardu doza u rekordnom roku, nestašica sirovina i opreme ograničila je broj doza koje mogu da se naprave.

U pokušaju da se reše problemi nekih od ovih uskih grla, lansirana je berza – neka vrsta farmaceutskog ekvivalenta i-beja – kako bi se pomoglo proizvođačima i dobavljačima da vide šta je dostupno i omogući im se da trguju na jednom mestu.

Platforma će pomoći da se upare neiskorišćeni materijali i viškovi zaliha sa kompanijama kojima su potrebni, počev od stvari koje su trenutno pod velikim pritiskom.

• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Pobeda nad pandemijom ili poraz nauke – šta znači moguće ukidanje patenata za vakcine
• Da li se u Srbiji sve manje nose maske

Ovde se bavimo nekim od ključnih komponenti koje dovode do uskih grla, kao i širim problemima koji prate vakcinacije, kao što je intelektualna svojina.

1. Džinovske najlonske kese

Jedan od najvećih problema je nestašica velikih, sterilnih najlonskih kesa koje se koriste za uzgoj ćelija vakcine u velikim posudama po imenu bioreaktori.

One su pomalo kao kese koje se koriste za kuvanje piva u kućnoj radinosti, kaže Metju Daunhem, šef održive proizvodnje Koalicije za inovacije za epidemiološku spremnost (CEPI) – globalnog tela čiji je cilj da ubrza proizvodnju vakcina i jedna od vodećih organizacija koja je pokrenula ovu berzu.

• Koje vakcine proizvodi Srbija
• Vakcine su oružje u borbi protiv Kovida, ali to su i otporne bočice
• Kako pandemija utiče na vaše snove

Džinovske plastične kese, koje mogu da drže i do 2.000 litara tečnosti, neophodne su za proces pravljenja sva četiri tipa vakcina koje su trenutno u proizvodnji.

2. Filteri i plastične cevi

Vlada zabrinutost i zbog dostupnosti filtera i plastičnih cevi – koje se ponekad nazivaju jednokratnim montažnim delovima.

Oba su, još jednom, neophodna za pravljenje sva četiri tipa injekcije koje su u proizvodnji.

Ove plastične cevi koriste se u mnogim biološkim procesima, ali mogu da se koriste samo jednom.

3. Sirovine

Osnovni sastojci za razvijanje ćelijskih kultura – korišćenih za proizvodnju nekih od supstanci lekova – takođe su u oskudici.

Ima problema i sa specijalističkim sastojkom zvanim lipidne nanočestice – ultra-sićušne čestice koje su ključne za pionirske mRNK vakcine koje proizvode Biontek-Fajzer i Moderna.

Pre pandemije, ove nanočestice – korišćene za skladištenje supstanci za lekove za lakše ubrizgavanje u telo – proizvodile su se samo u malim količinama za klinička ispitivanja, tako da njihovo omasovljavanje predstavlja veliki izazov.

• Može li vakcina protiv korona virusa da bude u tableti
• Koliko su delotvorne kineske vakcine protiv korona virusa
• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Sva pitanja i odgovori o vakcini Astrazeneka

4. Kvalifikovani radnici

Kako se pojačala proizvodnja vakcine, tako je porasla i potreba za kvalifikovanim ljudima.

Oni koji rade u industriji kažu da neke lokacije imaju problema da pronađu dovoljno kvalifikovanih radnika kako bi ispunile specijalističke uloge.

Daunhem kaže da je kompanijama teško da premeštaju vlastite ljude između svojih lokacija, ali je „još komplikovanije“ prebacivanje osoblja u drugu kompaniju sa kojom je ugovoreno da se vrši proizvodnja.

Da bi pomogla da se reši ovaj problem, farmaceutska industrija želi da omogući radnicima da lakše putuju između međunarodnih lokacija.

5. Intelektualna svojina?

Da li se intelektualna svojina i zaštita patenata doživljavaju kao prepreka aktuelnom globalnom programu vakcinacije umnogome zavisi od toga koga pitate.

Intelektualna svojina (IS) odnosi se na kreacije ili invencije zaštićene zakonom putem patenata, autorskih prava i trgovačke marke. Njihov cilj je da osigura da je tvorac nagrađen preko zarade i da je njegova invencija očuvala kvalitet i integritet.

Sjedinjene Američke Države pružile su podršku potezu Svetske trgovinske organizacije (STO) – međuvladinog tela koje promoviše globalnu trgovinu – da privremeno ukine takvu zaštitu patenata za vakcine protiv korona virusa.

Ovo je usledilo posle kampanje Indije, Južne Afrike i grupe od šezdesetak zemalja koje tvrde da će uklanjanje zaštite nad intelektualnom svojinom omogućiti da se lakše prenosi znanje i iskustvo proizvodnje.

Ali tvorci vakcina kažu da čak i ako se oslobodi intelektualna svojina vakcina, nove kompanije neće moći preko noći da počnu da prave te vakcine.

Njima će i dalje biti neophodni specijalistički pogoni i ekspertiza, i takmičiće se za isti ograničeni broj kvalifikovanog osoblja i materijala.

Albert Burla, generalni direktor Fajzera, tvrdi da bi odricanje od intelektualne svojine zapravo „narušilo napredak“ u globalnom programu vakcinacije.

Doktorka Liz Brin, pradavačica operacija zdravstvenih usluga na Univerzitetu u Bredfordu, slaže se da puštanje intelektualne svojine u promet nije instant rešenje.

„To je samo delić složene slagalice“, kaže ona.

Koliko je loša situacija i šta se preduzima?

Proizvođači žele da opskrbe svet sa oko 11 milijardi doza vakcina protiv korona virusa do kraja 2021. godine – što je masovno uvećanje kapaciteta koje će utrostručiti prethodni godišnji učinak vakcina.

Ali industrija kaže da može da ispuni te obaveze samo ako aktuelne nestašice u materijalima i komponentama budu rešavane zajedno sa merama koje omogućuju slobodni protok radnika širom sveta.

Svetska Banka je čak saopštila da bi kašnjenje izazvano ovim moglo da pomeri datum svetskog kolektivnog imuniteta, za koji je predvidela da bi mogao da se postigne u martu 2022. godine.

• Kako napreduje vakcinacija u svetu i gde je Srbija
• Ko je do sada dobio 2 milijarde doza vakcina protiv Kovida-19
• Kako sprečiti bacanje vakcina

Metju Daunhem iz CEPI-ja kaže da je „u toku tona aktivnosti“ kako bi se ključne komponente i materijali oslobodili pritiska – da se bi oni napravili i poslali proizvođačima vakcina što je brže moguće.

Globalno operativna grupa za proizvodnju – ogranak programa Kovaks čiji je cilj da vakcine budu dostupne širom sveta – osnovano je da bi se rešio problem ovih nestašica.

A sad je lansirana i Kovaksova berza – bezbedna platforma koja će omogućiti proizvođačima i dobavljačima da kupuju i prodaju proizvode na jednom mestu, što će pomoći da se pojača vidljivost onoga što je dostupno i kada.

Ona će se ispočetka usredsrediti na šest kategorija zaliha: bioreaktorske kese, jednokratne montažne sastojke, filtere, ćelijske kulture, lipide, staklene bočice i stopere.

Ali Daunhem kaže da mora da se radi i na tome da proizvođači vakcina u svakom trenutku koriste pun potencijal.

Na primer, ako proizvođačeve usluge „punjenja i završavanja“- kad se bočice pune vakcinama i pakuju – nisu dostupne, moraju postojati načini da se iskoriste drugi dostupni pogoni kako se proizvodnja ne bi usporila ili zaustavila.

Na duže staze, operativna grupa za proizvodnju želi da razvije proizvodni kapacitet – fabrike, osoblje i ekspertizu – širom sveta, naročito u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

Ali dok je globalna potražnja za dozama još uvek mnogo veća od ponude, a postoje katastrofalni stepeni zaraženosti od Kovida-19 u zemljama kao što su Indija i Brazil, pritisak da se pronađu brza rešenja nikad nije bio veći.

Tomas Kueni iz Međunarodne federacije farmaceutskih proizvođača je na brifingu iz struke bio beskompromisan po pitanju toga kakav će biti ishod ako se ta potražnja ne namiri.

„Izneverićemo svet“, rekao je on.

Dizajn i ilustracije: Zoi Bartolomju

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk