Korona virus: Kako je Novi Zeland krenuo „oštro i rano“ u borbu protiv Kovida-19

Krajem juna, na Novom Zelandu su potvrđena dva nova slučaja korona virusa.

U vreme kad mnoge zemlje beleže hiljade slučajeva dnevno, samo dva deluju kao nešto oko čega ne treba mnogo brinuti.

Ali do tog trenutka, na Novom Zelandu 24 dana nije bilo nijednog novog slučaja, tako da su ova dva bila dovoljan razlog za ostavku ministra zdravlja.

Šta je, dakle, stajalo iza strategije uspeha Novog Zelanda u borbi sa Kovidom-19?

• Korona virus i Novi Zeland: Sećate li se normalnog života
• Korona virus: Kako da se zaštitite
• Sve o korona virusu – u malim dozama

Kad je Novi Zeland zatvorio granice?

Muškarac sa Filipina je 2. februara bio prva osoba van Kine koja je umrla od Kovida-19.

U tom trenutku, nisu postojali registrovani slučajevi na Novom Zelandu, ali narednog dana, zemlja je počela da zabranjuje ulaz svakom strancu koji dolazi iz Kine ili putuje preko nje. Svaki Novozelanđanin koji se vraćao iz Kine morao je u izolaciju na 14 dana.

Kako se virus širio svetom, zabrana letova se proširila i na Iran – izvor prvog slučaja na Novom Zelandu – a ograničenja su uvođena za svakog ko je stizao iz Južne Koreje, severne Italije ili je imao simptome.

Od ponoći 16. marta, svi – uključujući Novozelanđane – morali su u samoizolaciju po dolasku u zemlju, sem ukoliko nisu stizali iz uglavnom nepogođenih pacifičkih ostrvskih zemalja.

Premijerka Jasinda Arden rekla je da su to najstrože mere na svetu, za koje se ona „neće izvinjavati“.

Potom, nekoliko dana kasnije, Arden je preduzela neprikosnoveni korak zatvaranja granica u potpunosti za skoro sve koji nisu državljani ili stanovnici zemlje.

„Uradivši ovo rano, dok je bilo svega nekoliko hiljada slučajeva u čitavom svetu, omogućilo im je da u tom trenutku praktično zaustave priliv i spreče širenje zaraze u zajednici“, kaže za BBC profesor Martin Berka, ekonomista sa lokalnog Univerziteta u Mesiju.

Zatvorili su se rano sa ciljem eliminacije

Ali sredinom marta postalo je jasno da virus ne može da se kontroliše standardnim akcionim planom za pandemiju gripa, kaže za BBC jedan od vrhunskih epidemiologa sa Novog Zelanda profesor Majkl Bejker.

Izveštaj svetske zdravstvene organizacije (SZO) o uspehu izolacije u Vuhanu krajem januara jasno je stavio do znanja da pristup Novog Zelanda treba da bude da se „obruši na pandemiju svom silinom od samog starta“ i da cilj bude potpuna eliminacija virusa, rekao je profesor Bejker.

„Morali smo da odstupimo od normalnih nivoa naučne izvesnosti i kažemo, u redu, na osnovu dokaza, znamo da je ovo funkcionisalo u Kini.“

Krajem marta, da bi pripremili javnost za ubrzanu promenu situacije, Novi Zeland je uveo novi sistem uzbunjivanja sa četiri stadijuma. Zasnovan na postojećim uzbunama zbog požara, svakako bi ukazao na aktuelni rizik i neophodne mere socijalnog distanciranja.

Sistem je krenuo od drugog nivoa, ali već 25. marta je skočio na četvrti. To je čitavu zemlju uvelo u potpunu izolaciju, dok su funkcionisale samo osnovne službe i svima je rečeno da ostanu kod kuće, u svojim „mehurima“.

U tom trenutku Novi Zeland je imao registrovana svega 102 slučaja i nijednog umrlog od kovida-19. Kad je Velika Britanija uvela izolaciju u otprilike isto vreme, imala je više od 6.500 slučajeva i više od 330 umrlih.

Velika Britanija nikad nije zatvorila granice, ali je početkom juna uvela obaveznu samoizolaciju za sve dolaske. To je početkom jula ukinuto za neke zemlje.

Britanska vlada je saopštila da je „uvela prave mere u pravom trenutku na osnovu naučnih dokaza“ i da bi ograničavanje na granici imalo zanemarljiv efekat kad već postoji značajno širenje bolesti u okviru same zajednice.

• Komičarka napravila tortu s likom premijerke, pa se izvinila zbog rezultata
• Ardern pozvala na svetsku borbu protiv rasizma

„Ukoliko radite kao Britanci – čekate predugo i ostanete otvoreni predugo – to naraste i postane ogroman problem, koji mnogo košta, i na ekonomskom i na zdravstvenom planu“, kaže profesor Berka.

„Ekonomska bol je bila neznatno viša nego u drugim zemljama. Ali ishod je da možemo da imamo izolovanu, ali veoma slobodnu i zdravu egzistenciju.“

Efikasna komunikacija i poslušnost javnosti

Profesor Bejker kaže da su zvaničnici „uradili apsolutno izuzetan posao“ u primeni izolacije na Novom Zelandu. Čak i na vrhuncu epidemije, Novi Zeland je imao svega 89 slučajeva dnevno.

„Zaista su uposlili umove i srca stanovništva uradivši nezamislivo, rekavši im: ‘idite kući i ostanite tamo šest nedelja'“, kaže on.

Vreme kupljeno izolacijom iskorišćeno je da se usavrši operacija sveobuhvatnog testiranja i pronalaženja kontakata. Novi Zeland sada može da sprovede 10.000 testova dnevno, a kad se neki slučaj potvrdi, tragači za kontaktima bacaju se odmah na posao uzbunjujući svakog sa kim je zaraženi imao bliske susrete i govoreći im da se izoluju.

SZO je pohvalila Novi Zeland za brzu reakciju, ističući ga kao primer drugim zemljama.

Ali masovna reakcija nije prošla bez kritika.

Kako se situacija pogoršavala, rano političko jedinstvo počelo je da se narušava. Tadašnji lider opozicije Sajmon Bridžiz tvrdio je da će, uz posledice po ekonomiju i mentalno zdravlje ljudi, „šteta ostajanja u izolaciji biti veća nego da izađemo iz nje“.

Profesor Berka kaže da kako je javnost počela da oseća ekonomske posledice, tako su mnogi počeli da dovode u pitanje prednost izolacije, naročito kada je broj slučajeva krenuo da opada.

Ali, iako je policija podnela prijave protiv stotine ljudi za kršenje mera izolacije, ova politika imala je visok stepen podrške javnosti – ankete su pokazale da više od 80 odsto ljudi podržava korake vlade.

Eliminacija postignuta, ali da li može da se održi?

Osmog juna, Ardern je najavila da, bez novih slučajeva prenošenja zaraze u zajednici posle 17 dana i sa potpuno oporavljenim pacijentima, „sigurni smo da smo eliminisali prenos virusa na Novom Zelandu, za sada“.

Izolacija je ukinuta i svakodnevni život se sada skoro u potpunosti vratio u normalu, uz izvesnu količinu socijalnog distanciranja. Ali granice za sada ostaju zatvorene za strance, bez naznaka kada bi mogle ponovo da budu otvorene.

Rizik koji predstavljaju granice postao je očigledan samo nedelju dana posle saopštenja Jasinde Ardern, kad su dve žene koje su se nedavno vratile iz Velike Britanije bile pozitivne na testu.

Njima dvema dozvoljeno je da izađu iz karantina ranije iz saosećanja, ali nisu bile testirane i vozile su se svuda po zemlji pre nego što su se razbolele.

Kasnije se ispostavilo da je desetine ljudi pušteno iz karantina ranije bez pravog testiranja, za šta profesor Berka kaže da je „potpuni promašaj“ procesa zbog kog je vlada „imala poteškoća“.

Iako ovaj propust nije izazvao nagli skok u broju slučajeva, jeste doveo do ogromne javne opasnosti i, 2. jula, do ostavke ministra zdravlja Dejvid Klarka. On je već pre toga bio kažnjen zato što je prekršio pravila izolacije da bi odveo porodicu na plažu.

Ekonomska cena po malu zemlju zatvorenih granica i te kako je visoka – subvencije će na kraju presušiti, a Novom Zelandu su neophodni strani turisti i radnici.

Istaknuti glasovi, kao što je bivša premijerka Helen Klark, sada govore da je vreme da Novi Zeland razmisli koliko je dugo spreman da ostane zatvoren od sveta.

Nije li to bilo moguće zato što je Novi Zeland mali?

Izolovana lokacija Novog Zelanda i relativno niska gustina naseljenosti svakako su pomogli u njihovim naporima, ali profesor Bejker kaže da je to bila samo mala prednost.

„Ova strategija mogla bi da funkcioniše bilo gde sa funkcionalnom vladom i infrastrukturom“, kaže on, navodeći raznovrsne primere kao što su Vijetnam, Tajvan i Kina.

„Zemlje koje me više zbunjuju su Velika Britanija, kao i Evropa i Severna Amerika. Obično se mi ugledamo na njih za liderstvo u javnom zdravlju“, kaže on.

Umesto toga, uglavnom su zemlje u Aziji – najviše Tajvan, kaže on, koji je postigao fascinantan uspeh – poslužile kao najveći uzor.

On kaže da je „pomalo zagonetka za nas iz daljine zašto je to tako“, kad se uzme u obzir bogata britanska naučna ekspertiza i napredno zdravstvo, „kako se desilo da niste proučili dokaze i osmislili obrazac sličan novozelandskom.“

Britanska vlada je prethodno branila svoju strategiju prema korona virusu, rekavši da je njen pristup bio „rukovođen naukom“.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk