Korona virus, krediti i rate: Koliki će vam zajam biti posle nove pauze

Objavljeno 31/07/2020

Saša Ilić je pre nekoliko godina uzeo keš kredit.

Ponuda države da tri meseca ne plaća rate za kredit dok traje pandemija korona virusa učinila mu se primamljivo, jer je „tek krenulo sve i nije znao šta ona donosi“.

Novu opciju da još dva meseca to produži – za rate koje se plaćaju u avgustu i septembru – kaže, neće prihvatiti, jer mu se ne isplati, pošto ima redovna primanja.

„Pre moratorijuma rata za kredit mi je iznosila oko 18.500 dinara, a sada je za oko 300 dinara veća.

„Prema planu otplate koji je sada produžen, na ukupnom nivou, kredit mi je povećan za oko 100 evra“, kaže Ilić za BBC na srpskom.

Opciju da ne izmiruju obaveze za kredite, ali i kreditne kartice, dozvoljene minuse i slične bankarske usluge tokom prvog pika epidemije iskoristilo je više od 90 odsto dužnika u prvom udaru epidemije, podaci su Narodne banke Srbije.

Iz Udruženja potrošača „Efektiva“ navode da je toliki odziv bio, jer ljudi nisu znali kako da kažu da ne žele moratorijum, ali i da to neće biti besplatno.

Kredit uvećan za 600 evra

Za oko 300 dinara uvećana je i rata za stan Miri Jovanović, te i dalje razmišlja da li će prihvatiti novu mogućnost da otplatu prolongira za još dva meseca.

„Kada su prvi put ponudili moratorijum prihvatila sam jer nisam znala kakva će situacija biti zbog korone, s obzirom da mi dobar deo plate odlazi na stambeni kredit“, kaže ona za BBC.

Rata joj je ranije bila oko 40.000 dinara. Ipak, primanje punog iznosa plate nije joj pomoglo da uštedi novac.

„Iako sam imala manje troškova, opet sam platu trošila i ništa nisam uspela da stavim na stranu“, dodaje Jovanović.

Da li svetskoj privredi preti recesija – ili još gore – ekonomska kriza?

Kako ima da otplaćuje kredit još 20 godina, to će je na kraju koštati još oko 72.000 dinara ili 600 evra, što nije znala na početku.

„Ne verujem da je situacija ni u ovom novom talasu ljudima jasnija, jer i dalje nemamo ono što je prvi put falilo, a to je koliko će to da košta“, objašnjava Dejan Gavrilović iz „Efektive“.

Prema zakonu, ističe, plan otplate ne sme da se menja bez pisane saglasnosti dužnika kad se pogoršavaju uslovi za dužnika, kao u ovom slučaju.

„Mnogi ljudi nisu znali ili nisu čuli za moratorijum, nismo mi u obavezi da ulazimo svaki dan na sajt NBS ili da pratimo medije, zato imamo ugovore s bankama.

„Obaveza banke je bila da mesec dana ranije obaveste dužnika. Da su rekli koliko će to svakog od nas da košta ne verujem da bi 90 odsto prihvatilo“, podvlači Gavrilović.

Šta je moratorijum na kredit i koliko košta

Moratorijum je zastoj u otplati obaveza, u ovom slučaju kredita ili lizinga koji država nudi svim dužnicima zbog situacije sa korona virusom.

To važi i za korisnike kreditnih kartica, minusa i lizinga, kao i na one koji obaveze izmiruju putem administrativne zabrane ili trajnih naloga.

NBS je donela odluku da sve banke u Srbiji moraju klijentima da omoguće da posle prvih tri i naredna dva meseca ne plaćaju zaduženja.

Banke neće obračunavati zatezne kamate na dospela potraživanja, a period otplate kredita se produžava za dva meseca.

Pored nekoliko pravila o ovoj pauzi, najvažnija koju platiše treba da znaju jeste da ona nije besplatna i da se kamata ipak plaća i to dupla, nakon isteka novih 60 dana.

Od početka pandemije, mnogi su kancelarijski posao zamenili radom od kuće.

Kako odbiti moratorijum?

Počev od 31. jula pa sve do 10. avgusta ljudi koji imaju kredite, a žele da nastave sa plaćanjem rata treba da to saopšte banci prema kojoj imaju obaveze.

To mogu uraditi elektronski, poštom, telefonom ili u poslovnim prostorijama banke.

Svima drugima će „dodatni predah“ u otplati, kako je to nazvala guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, automatski biti omogućen.

Tri opcije za tri meseca

Na primeru kredita od 500.000 dinara na sedam godina sa kamatnom stopom od 9,82 odsto, koji je podignut u februaru 2018. godine, mesečna rata je bila 8.631,85 dinara.

Pored prve opcije, za koju su se odlučili automatski, druge dve su potrošači mogli da dogovore sa bankom:

Ako nisu ništa plaćali tri meseca, mesečna rata će im se povećati za oko 311 dinara, sa 8.320,90 na 8.631,85 dinara. Tako će biti do kraja isplate kredita, odnosno narednih pet godina. Na kraju će za ova tri meseca pauze platiti ukupno oko 18.657 dinara više nego da pauzu nisu pravili. Takođe, kredit će im biti produžen za još tri meseca.
Ako klijenti odluče da nakon isteka moratorijuma isplate sve tri rate odjednom, ništa se ne menja i iznos rate i broj rata do kraja ostaje isti. Ipak, ta jedna rata sa kamatama će ih koštati mnogo više – ukupno 33.283 dinara
Postoji i mogućnost da klijenti isplate uz redovnu ratu i kamatu za prethodna tri meseca, što je iznos od 17.723,90 dinara. Ipak, visina rate će ostati ista kao i pre moratorijuma, ali ono što će se promeniti je broj rata. On će biti produžen za tri meseca.

*Izvor podataka: NBS

Nejasnoće koje zbunjuju

Kako je Gavrilović izjavio za BBC u junu ni ovi primeri koje je NBS dala nisu razjasnili mnogo „jer se odnose samo na ljude koji su uzeli baš te identične uslove“.

„Ako neko pročita primer o kreditu za stan od 50.000 evra na 20 godina, kako može da ga primeni na sopstveni zajam od 80.000 evra na 15 godina?.

„Kada su im ponuđene tri opcije – tek tada im ništa nije bilo jasno, a ovo je predstavljeno na olakšica“, rekao je on.

Iz Efektive ipak kažu da moratorijum nije uvek loša opcija i da je korisna za one koji nisu primali platu ili su je primali umanjenu zbog korona virusa.

Saša Ilić kaže da na povratak redovnom izmirivanju obaveza gleda „kao privikavanje na novu normalnost u svakodnevnom životu“.

,„Tokom prvog moratorijuma, realna primanja su bila veća nego obično, što se osetilo na budžetu.

„Šteta je samo što zbog korone to nisam mogao da iskoristim i otputujem na more sa porodicom“, dodaje.