Korona virus: Mladi u riziku od ozbiljnih oštećenja organa, pokazuju studije

Mladi koji dospeju u bolnicu zbog korona virusa imaju gotovo jednaku mogućnost da imaju komplikacije poput starijih od 50 godina, pokazala je studija.

Tokom lečenja, četiri od 10 ljudi starih između 19 i 49 godina mogu da imaju probleme sa bubrezima, plućima i drugim organima.

Istraživanje je sprovedeno na 73.197 ljudi svih uzrasta u 302 britanske bolnice tokom prvog talasa kovida u 2020. godini.

„Poruka je da ovo nije bolest koju mogu da dobiju samo stariji i slabi“, rekao je Kalum Semple, profesor koji je vodio studiju.

• Dugotrajni Kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
• Kovid koji traje predugo: Hoće li mi nekad biti bolje
• „Otkad sam imala Kovid, hrana me tera na povraćanje“

Dodaje da podaci potvrđuju činjenicu da Korona virus nije grip, jer i mladi mogu da imaju značajne komplikacije, koje će zahtevati dalje praćenje i lečenje u budućnosti.

Studija istraživača sa sedam univerziteta u Velikoj Britaniji i Odeljenja za zdravstvo i socijalnu zaštitu u Engleskoj proučavala je niz komplikacija kod onih kojima je bilo potrebno bolničko lečenje zbog Kovida-19.

Ukupno, oko polovine odraslih pacijenata patilo je najmanje od jedne komplikacije tokom boravka u bolnici.

Najčešće su beležena oštećenja bubrega, pluća i srca.

Oštećenja su bila najveća kod onih starijih od 50 godina – oko 50 odsto je imalo najmanje jedan zdravstveni problem.

Ali studija je otkrila da su oštećenja bila česta i kod mlađih ljudi.

Oko 37 odsto ljudi starih između 30 i 39 godina i 44 odsto onih između 40 i 49 godina imaju najmanje jednu komplikaciju koju su primetile medicinske sestre i studenti medicine koji su učestvovali u studiji.

Doktori još nisu sigurni koliko ozbiljno kovid može da ošteti organe, ali se smatra da u nekim slučajevima imuni sistem može da izazove upalu i ošteti zdravo tkivo.

Pol Godfri iz Frintona i Eseksu dobio je kovid u martu 2020. godine.

Mislilo se da ima upalu pluća.

U tom trenutku, Godfri je imao 31 godinu i postavljenu dijagnozu bronhiektazije, dugotrajne bolesti pluća.

„Medicinsko osoblje koje se brinulo za mene spasilo mi je život, nema sumnje.

„Danas ne bih bio ovde da nije bilo njih“, kaže Godfri.

Studija objavljena u medicinskom časopisu Lanset pokazala je da oni sa prethodno narušenim zdravljem češće imaju komplikacije, ali i da je rizik veliki i kod mladih koji nisu ranije imali nikakve zdravstvene probleme.

• Korona virus: Odgovori na sva vaša pitanja
• Šta do sada znamo o vakcinaciji dece u Srbiji
• Aplikacija umesto lekara: Srpski sajt proverava da li imate korona virus

‘Najgore iskustvo u mom životu’

Polu je postavljena dijagnoza zapaljenja pluća u bolnici Kolčester i rečeno mu je da su mu kolabirali donji delovi oba plućna krila.

Za dlaku je izbegao da ga smeste u indukovanu komu i proveo je dve nedelje na kovid odeljenju pre nego što je pušten kući u invalidskim kolicima.

Istraživanje je pokazalo da 13 odsto onih između 19 i 29 godina i 17 odsto onih između 30 i 39 godina koji su hospitalizovani sa kovidom nisu mogli da se brinu o sebi po otpuštanju iz bolnice, odnosno morali su da se oslone na pomoć prijatelja i porodice.

„Bilo je to najgore iskustvo u mom životu i još se borim s tim posle 18 meseci“, kaže Pol koji se i dalje brzo umara i ostaje bez daha zbog bolesti.

Dodaje da se zapravo ne zna koliko je njegov organizam oštećen i nada se da će se sve vratiti kako je ranije bilo.

Kovid i mladi

Godine pacijenta su najjači faktor u određivanju da li će doći do ozbiljne infekcije kovidom.

Od 406.687 ljudi koji su dospeli u bolnicu zbog bolesti od početka pandemije, 62 odsto starije je od 65 godina.

To znači da je 155.866 ljudima mlađim od 65 godina bilo potrebno bolničko lečenje od februara 2020. godine.

U nedelji, završno sa 4. julom, bilo je samo 17 ljudi mlađih od 85 godina koji su primljeni u bolnicu zbog kovida, dok je onih između 25 i 44 godine bilo 478.

• Upala srčanog mišića povezana sa vakcinama Fajzer i Moderna
• Nuspojave od vakcine su me patosirale – šta to znači

Istraživanje je sprovedeno u prvom talasu pandemije između 17. januara i 4. avgusta 2020. godine – pre nego što su bile dostupne vakcine i otkriveni novi sojevi virusa.

Autori kažu da su podaci pokazali da oni sa ozbiljnijim simptomima kovida koji dospeju u bolnicu češće imaju ozbiljne probleme sa srcem i ukazuju na važnost vakcina kako bi se jačina bolesti smanjila u ovom poslednjem talasu.

Postoje dokazi da neka oštećenja organa mogu da se nastave i po izlasku iz bolnice, što ukazuje na dugotrajni kovid.

„Na osnovu drugih zaraznih bolesti znamo da ovi problemi sa bubrezima ili srcem mogu da dovedu do dugotrajnijih komplikacija“, kaže Enmari Dočerti, klinička predavačica na univerzitetu u Edinburgu i savetnik za medicinu intenzivne nege.

Dodaje da je razumno očekivati da je ista situacija i sa Kovidom-19.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk