Korona virus, mutacije i nauka: Šta kažu stručnjaci – ima li razloga za brigu

Objavljeno 25/12/2020

Otkriće dve varijacije korona virusa oglasilo je zvono za uzbunu.

Naučnici užurbano pokušavaju da otkriju da li su ove varijacije prenosivije ili da li bi mogle da predstavljaju problem po vakcinu protiv Kovida.

Svi virusi prirodno mutiraju, a Sars-CoV-2 tu nije izuzetak – procenjuje se da ima jednu ili dve promene mesečno.

Mutacije su obično slučajni događaji koji imaju malo uticaja na svojstva virusa, kaže doktorka Lusi Van Dorp, stručnjakinja za evoluciju patogena na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Ogromna većina mutacija koje primetimo u genomima Sars-CoV-2 samo su putnici“, kaže ona.

„One ne menjaju ponašanje virusa, samo se voze usput“.

Ali s vremena na vreme, virusu se posreći sa mutacijom koja pozitivno deluje na njegovu sposobnost da preživi i razmnožava se.

„Virusi koji nose ove mutacije potom mogu da povećaju svoju učestalost na osnovu prirodne selekcije, ako se nađu u pravom epideomiološkom okruženju“, kaže doktorka Van Dorp.

U toku je žestok pritisak da se utvrdi je li to slučaj sa varijacijom prvi put otkrivenom u Velikoj Britaniji (B.1.1.7 ili VUI-202012/01), koja izgleda kao da se širi neobično brzo.

Slična, ali nepovezana varijacija pojavila se u Južnoj Africi, dok je manji broj slučajeva prijavljen u Velikoj Britaniji.

Činjenica da obe imaju mutaciju u genu koji kodira šiljasti protein, a koji virus koristi da bi sa zakačio za ljudske ćelije i ušao u njih, posebno je zabrinjavajuća.

Britanska varijacija ima 14 mutacija koje izazivaju promenu u gradivnom tkivu proteina (amino kiselinama) i tri brisanja (nedostajuće delove genetskog koda).

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), neke bi mogle da utiču na to koliko se brzo širi virus:

Jedna mutacija u šiljastom proteinu (poznata kao N501Y) pronađena je u nekoliko varijacija, uključujući onu iz Južne Afrike. Laboratorijski eksperimenti pokazuju da bi ova mutacija mogla da pomogne virusu da se veže za ljudske ćelije, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Druga mutacija u šiljastom proteinu (P681H) smatra se da ima „biološki značaj“, prema SZO
Brisanje (na poziciji 69-70) povezano je u prošlosti sa izbijanjem epidemije na farmama kuna i u pacijentima s oslabljenim imunim sistemom koji mogu da vrše inkubaciju virusa nekoliko meseci

Brisanje bi moglo donekle da ukaže na to kako se varijacija razvila, verovatno u pacijentu s oslabljenim imunim sistemom koji nije uspeo da se izbori sa virusom, omogućivši mu da se zadrži u telu nekoliko meseci, usput gomilajući mutacije.

„Aktuelna teorija je da se razvilo toliko mnogo mutacija u kontekstu hronične infekcije“, kaže profesor Dejvid Robertson sa Univerziteta u Glazgovu, član Kog UK (Konzorcijum genomike Kovida-19 u Velikoj Britaniji), koji je analizirao novu varijaciju.

Mink, Denmark — Epidemije među kunama su „prelivanje“ iz ljudske pandemije

Veza sa kunama smatra sa vrlo malo verovatnom.

„Ne postoje dokazi da je umešana kuna, ili bilo koja druga životinja, ali čini se razboritim ne isključiti potpuno tu mogućnost“, kaže profesor Robertson.

Naučnici sada žure da otkriju više o mutacijama pronađenim u britanskoj varijaciji, koja je primećena još i u Australiji, Danskoj, Italiji, na Islandu i u Holandiji.

Varijacija pronađena u Južnoj Africi, koja sadrži neke iste mutacije, takođe izaziva zabrinutost.

Ona ima iste mutacije u šiljastom proteinu (N501Y), ali se javila zasebno. Druge mutacije se još istražuju.

Postoje osnovane sumnje da bi obe varijacije mogle da se šire brže od očekivanog, ali to još uvek nije zvanično potvrđeno.

Coronavirus — Širom sveta je analizirano stotine hiljada viralnih genoma

Sars-CoV-2 se nalazi u središtu do sada neviđene međunarodne naučne inicijative koja je krenula početkom januara, kad su istraživači u Kini objavili prvu sekvencu genoma.

Naučnici su do sada sekvencirali više od 250.000 genoma Sarsa-CoV-2, koji su podeljeni na platformama otvorenih podataka.

Uzimanjem brisa od zaraženog pacijenta, genetski kod virusa može da se izvuče i pojača pre nego što se „pročita“ uz pomoć sekvencera.

Niz slova, iliti nukleotida, omogućava genomima i mutacijama da se uporede.

„Zahvaljujući ovim naporima i laboratorijama za testiranje u Velikoj Britaniji, britanska varijacija prepoznata je veoma brzo kao potencijalni uzrok za zabrinutost“, kaže doktorka Van Dorp.

Naučne informacije danas se dele zapanjujućom brzinom.

Ključno pitanje ostaje da li mutacije imaju implikacije po efikasnost vakcina, mada mnogi eksperti to smatraju malo verovatnim, makar kratkoročno gledano.

„To će postati sve važnije kako se vakcinacije budu dalje sprovodile da bi bilo kakvi plauzibilni kandidati mogli biti rano prepoznati, ponovo pregledani i praćeni“, kaže doktorka Van Dorp.

„Na duže staze ćemo možda morati da preispitamo sastav vakcine i strategiju njene isporuke, tako da će ovaj rad biti od vitalnog značaja. Mada je, za sada, još suviše rano reći tako nešto.“

Pratite Helen na vTviteru.

Pogledajte video o tome kako se Srbija borila protiv korone u 2020.