Korona virus, naturizam i Balkan: Kako su nudisti osvojili Balkan

Objavljeno 02/09/2020

„Veliki problem je što ljudi poistovećuju nudizam i raspoloženost za seks, a to je potpuna suprotnost onome što naturizam zapravo jeste“, kaže za BBC na srpskom Biljana iz Beograda, koja već više od 10 godina posećuje nudističke plaže.

Naturizam je nemačka filozofija zdravog života i povezivanja sa prirodom kroz nudističko kupanje i sunčanje poznatija kao Freikörperkultur (kultura slobodnog tela).

U komunističkoj Jugoslaviji, hrvatsko ostrvo Koversada šezdesetih je postalo „turistički raj za nudiste“, a Jugoslavija 1972. godine prva socijalistička zemlja na svetu koja je ugostila međunarodni naturistički kongres.

Bez obzira na tadašnju popularnost naturizma, pripadnici ove zajednice kažu da na Balkanu danas teško pronalaze svoje mesto pod suncem.

Ipak, kada je korona virus ove godine opasno zatresao turističku industriju, među retkima koji su uspeli da amortizuju taj udarac našli su se naturistički kampovi u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde poseta nije opala drastično kao u ostatku sektora.

Varljivo leto 1936.

Koversada, plaža — Divlje plaže Koversade šezdesetih su postale prve komercijalne nudističke plaže u Evropi

Naturizam, kao filozofija i stil života kojim se čovek povezuje sa prirodom kroz ishranu, vežbu i odbacivanje odeće, u Nemačkoj je zabranjen dolaskom Hitlera.

„Njemački naturisti pronašli su novo utočište na hrvatskom Jadranu, na divljim plažama ostrva Rab“, objašnjava Jerko Sladoljev, vlasnik hrvatske firme „Top Kampovi“, koji je tokom studentskih dana radio kao pomoćnik direktora Koversade.

Ironijom sudbine, nemački turisti su za utočište izabrali mesto baš prekoputa ostrva Goli Otok, na kojem će jugoslovenski komunisti samo deceniju kasnije otvoriti ozloglašeni kamp za političke zatvorenike.

Sladoljev, koji je diplomirao sa temom „Naturizam u Jugoslaviji“, podseća da je engleski kralj Edvard VIII, koji je između ostalog ostao upamćen što je abdicirao jer mu nije bilo dozvoljeno da oženi Amerikankom Volis Simpson koja nije bila plemićkog porekla, proveo je avgust 1936. krstareći Jadranom sa svojom izabranicom.

Tako je posetio nudističku plažu na Rabu i okupao se go. Decembra te godine je abdicirao, a sledeće su se venčali.

„Bila je to svjetska senzacija“, kaže Sladoljev i dodaje da podaci o turističkom prometu iz tog perioda pokazuju da je u godinama nakon posete Edvarda VIII na Rab dolazilo više turista nego u Dubrovnik i Opatiju zajedno.

„Međutim, situacija u Evropi se komplikovala, počeo je Drugi svetski rat, sve ta nit presečena“, dodaje.

Vesele šezdesete: Od poljoprivredne zadruge do prvog komercijalnog kampa za nudiste u Evropi

Istarski gradić Vrsar, na ostrvu Koversada, pedesetih je imao dve poljoprivredne zadrguge i nešto više od 1.000 stanovnika. Većina njih provodila je dane sadeći lešnike, grožđe i proizvodeći vino.

Drugi deo meštana je pecao ribu i tucao kamen u kamenolomima koji okružuju ovo mestašce na jadranskoj obali.

Početkom šezdesetih, sudbinu Vrsara promenile su prelepe plaže koje ga okružuju.

Znajući za predratnu slavu hrvatskog primorja, grupa naturista iz Nemačke i Austrije, koji su tražili pogodno mesto za nudistički kamp kakvo nisu mogli da nađu u podeljenoj Nemačkoj koja se još uvek oporavljala od Drugog svetskog rata, posetila je Koversadu.

More i virus korona: Gde možemo na more

„Jedan takav Nemac, koji se zvao Rudolf Heldvig i koji je radio kao profesor plivanja u Crnoj Gori, pedesetih je zaključio je da su divlje plaže Vrsara izuzetno pogodne za naturistički kamp“, priča Sladoljev.

On kaže da je Heldvig uspeo da nagovori predsednika Opštine Poreč da se na Koversadi otvori prvi komercijalni kamp za naturiste u Evropi.

„Lokalci su ušli u jedan veliki rizik. Čitav život su se bavili poljoprivredom i nisu znali ništa o turizmu, a onda su odlučili da puste nešto sigurno i uđu u avanturu naturizma o kojoj nisu imali pojma“, ocenjuje Sladoljev.

„Po mom mišljenju, bili su izuzetno hrabri“, dodaje Sladoljev i ističe da „na ostrvu tada nije postojao čak ni sanitarni čvor“.

Divlje plaže, koje su zbog male posećenosti i danas stecište nudista širom sveta, na Koversadi su počele da se pretvaraju u mašinu za zarađivanje novca.

Turistički kamp otvoren je 1961. Od kopna do ostrva godinama je saobraćao jedan jedni turistički brodić – „Galeb“.

Prvi montažni toalet pojavio se tek 1962. Sanitarni čvor stigao je tek pet godina kasnije.

Sladoljev podseća da je to ipak bilo „drugo vreme“ i da „takoreći nitko ni kod kuće nije imao kvalitetan higijenski standard“.

On je na Koversadu prvi put došao 1969. godine da radi preko leta, nakon što je završio drugu godinu studija turizma.

„Iako su svi oko mene bili nagi, danima sam se osećao kao go među obučenima, jer tada ništa nisam znao o naturizmu“, kaže.

Usledio je vrtoglav rast, tokom kojih je dolazilo sve više i više turista, koji su voleli da se sunčaju i kupaju nagi.

„Tako je Koversada od 6.000 noćenja 1961. krajem osamdesetih stigla do milijun“, objašnjava Sladoljev.

„Bez obzira na predrasude, niko nije imao ništa protiv para“

Zahvaljujući brzom rastu, 1972. otišlo se korak dalje, a Koversada je ugostila 13. Međunarodni kongres naturista u organizaciji Internacionalne federacije naturista (eng. INF).

Kongres je trajao od 2. do 8. avgusta, a Jugoslavija je postala prva socijalistička zemlja u svetu u koja je ugostila takav događaj.

„U Koversadu se te godine sjatilo preko 300 novinara iz cijelog svijeta, svi su čekali kako će sada komunisti odreagovati na tako nešto“, priča Sladoljev.

„Međutim“, dodaje on, „komunisti i socijalističko društvo u ono vrijeme nije gledalo loše na naturizam. Bez obzira na predrasude, oni su to shvatili kao jednu tržišnu nišu koja mora postojati da bi se turizam razvijao“.

„Niko nije imao ništa protiv para“.

Međutim, priznaje Sladoljev, otpor u društvu je postojao, a medijski natpisi nisu uvek bili pozitivni.

„Bilo je svakakvih stvari po novinama, od toga da je to poziv na otvoreni seks, da je nepoćudno, neprirodno i tako dalje“.

„Mi smo uvijek nastojali dokazati da je ponašanje u naturističkom kampu humanističnije nego u nekim tekstilnim kampovima, gde sa par krpica sakrivate neke dijelova tijela, i da nema ništa loše u tom golom kupanju, te da djeluje jako odgojno na mlade generacije, koje se privikavaju i prihvaćaju svoje tijelo“, zaključuje.

Kako je biti nudista danas?

Predrasude ne zaobilaze ni današnje naturiste i nudiste.

U susednoj Srbiji, koja nema nijednu registrovanu nudističku plažu, oni posećuju divlje plaže kojih ima u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, na Uvcu i drugim mestima po Srbiji.

Sagovornici BBC-ja kažu da im mir često biva narušen psovkama, kamenicama, nedozvoljenim slikanjem i snimanjem.

„To je česta pojava na [beogradskom kupalištu] Adi Ciganliji, gde oko nudističke plaže čak ne postoji ni ograda koja bi zaštitila tu divlju plažu od pogleda sa ulice“, objašnjava za BBC na srpskom Strahinja, koji kaže da tokom poslednjih desetak godina svaki slobodan dan provodi na Adi.

Divlja nudistička plaža na Adi Ciganliji, kažu za BBC iz JP „Ada Ciganlija „postoji od pedesetih godina prošlog veka. To je čini starom koliko i turizam na Koversadi.

Međutim, za razliku od Koversade „nije zvanično registrovana kao plaža“ i nije obeležena kao mesto za kupanje.

Nadležni za beogradsko kupalište kažu da „iako je sve to javni prostor i ne mogu nikome da zabrane da boravi bilo gde na Adi“, kupači u tom delu mogu da plivaju „samo na sopstvenu odgovornost“.

Stoga, na plaži nema ni spasilaca ni čuvara, a od ostatka Ade odvaja je živica.

„Mislim da bi trebalo da imamo ogradu, da ljudi sa ulice ne bi mogli da nas vide“, smatra Strahinja.

Ada Ciganlija — Nudistička plaža na Adi Ciganliji oduvek se vodi kao divlja

On dodaje da se često dešava da se „mlađi prošetaju do plaže, govore stvari poput ‘vi ste ludi, vi niste normalni, vi ste manijaci, skidate se goli, sram vas bilo’ i bacaju kamenice iza žive ograde“.

„Postoji problem sa edukacijom – mi se u Srbiji tek borimo za najosnovnije stvari“, primećuje predsednica Udruženja naturista Srbije Tanja Stanković.

Ona kaže da su udruženja naturista, kojih u Srbiji trenutno ima četiri, više puta su pokušavala da pokrenu temu plaže na Adi kod uprave kupališta i gradskih vlasti, ali nije bilo sluha.

BBC nije dobio odgovore od Grada Beograda na pitanja u vezi sa ovom plažom.

Pored toga, Strahinja priznaje da su problemi sa seksualnim uznemiravanjem česta pojava na nudističkoj plaži.

„Nudisti koji godinama dolaze na tu plažu se međusobno poznaju, pa vodimo računa jedni o drugima. Ako vidimo uznemiravanje, neko od nas obavezno reaguje“.

Međutim, tu problemima nije kraj.

„Početkom avgusta je neko je snimao dronom, a moja slika je završila na Instagramu, što me je stavilo pod veliki stres“, kaže Strahinja.

Stanković priznaje da „postoji problem sa edukacijom“ i da je naturizam u Srbiji danas „neshvaćen i zloupotrebljen“.

„Veliki rad je tek pred nama“, zaključuje predsednica Udruženja naturista Srbije.

Zašto Strahinja nastavlja da odlazi na plažu?

„Tamo smo kao jedna velika porodica. Moj zubar i lekar su sa te plaže, čak i hirurg koji mi je operisao benigni tumor, koji su primetili upravo ljudi tokom sunčanja na Adi, dolazi na tu plažu. Postoji snažno zajedništvo i vodimo računa jedni o drugima“, objašnjava.

Zbog loših iskustava, Biljana najčešće traži mesta gde nema nikog drugog.

„Za mene je nudizam veza između mene i prirode i najlepše ga je praktikovati negde gde si sam sa sobom i prirodom“, smatra ona.

„Fenomen“. Zašto nudističke kampove ne trese korona

Zbog pandemije korona virusa, mnogi su ovog leta, umesto hotela i gradova, odlučili da odu na odmor u prirodu.

Iako je poseta svuda manja nego što je bila prethodnih godina, Sladoljev kaže da „naturistički kampovi u Hrvatskoj imaju mnogo bolju popunjenost nego tekstilni“.

„To je svojevrstan fenomen“, ističe.

Kamp Sovinje na otoku Pašman, nedaleko od Zadra, ima 70 odsto posete u odnosu na prošlu godinu, što Sladoljev za koronu ocenjuje kao „fantastično i neverovatno“.

„Pad se oseća, ali uglavnom su nam se vratili naši stalni gosti, među kojima je najviše Slovenaca, Njemaca i Austrijanaca“, kaže voditeljica kampa Sovinje Marija Ugrinić za BBC na srpskom.

Slično je i u Crnoj Gori, kažu iz Turističke organizacije Ulcinj, u sklopu koje je Ada Bojana sa svojim poznatim nudističkim plažama.

„Posećenost kampova na Adi Bojani je osetno bolja nego u drugim mestima“, kaže Fatmir Đeka, direktor TO Ulcinj.

„Daleko smo od prošle godine, ali ako je pad na nivou zemlje oko 90 odsto, u kampovima je tek oko 50 odsto“.

On kaže da je nudističke kampove ove godine već posetilo oko 2.000 ljudi – nešto manje od polovine svih turista koji su ovog leta došli na Adu Bojanu.

Đeka očekuje da će otvaranje granica u regionu doneti bolje brojke do kraja meseca, jer je Adu Bojanu prošle godine posetilo između 40.000 i 50.000 turista, sada je „na oko 10 odsto u odnosu na prošlu godinu“.

Sladoljev poredi ovo leto sa 1982. godinom, kada je Jugoslacija imala epidmiju variole. „To je bilo jako loše za turizam, ali i tada su naturistički kampovi bolje prošli“.

„Sezona u Hrvatskoj će proći sa padom od 50-60 odsto, prema broju turista vraćamo se na period između 1980. i 1983″, kaže Sladoljev i dodaje da predviđanja tržišnih kretanja kažu da će se pad osećati barem do 2023.

„Jedno je izvjesno“, zaključuje.

„Ljudi se vraćaju prirodi“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk