Korona virus: Novi sojevi izazvaju strah – da li su nam potrebne drugačije vakcine

Novi drastično mutirani soj korona virusa koji su naučnici otkrili zabrinjava svet.

Na sastanku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u petak, 26. novembra, dat mu je naziv Omikron – po 15. slovu grčkog alfabeta.

Čelnici SZO saopštili su da ovaj soj predstavlja razlog za zabrinutost.

Jedno od glavnih pitanja koje se nameće je – da li će vakcine biti efikasne?

• Novi drastično mutirani soj korona virusa – šta znamo do sada
• Da li je potrebno proveravati koliko imamo antitela
• Da li delotvornost vakcina protiv kovida vremenom slabi

Kakav je novi soj?

Postoji hiljade različitih tipova ili sojeva kovida koji kruže svetom.

To je očekivano, pošto virusi vremenom mutiraju.

Ali ovaj novi soj je posebno zabrinuo stručnjake jer je znatno drugačiji od originalnog protiv kojeg su vakcine i stvorene da se bore.

Postoji mnogo genetskih promena kod novog soja – ukupno 50.

Od toga, čak 32 se nalaze u proteinskom šiljku virusa – delu koji napadaju vakcine.

Ipak, još je rano reći koliko je tačno opasan soj B.1.1.529.

Da li će vakcine i dalje biti efikasne?

Postojeće vakcine nisu idealno oružje, pa možda neće biti potpuno funkcionisati, tvrde stručnjaci.

Ali to ne znači da uopšte ne štite.

Ne zaboravite, vakcine su i dalje veoma efikasne u spasavanju života jer smanjuju rizik od teških oblika bolesti.

One su efikasne protiv glavnih sojeva, među kojima su Delta, Alfa, Beta i Gama.

Lekari kažu da je od suštinske važnosti da ljudi dobiju onoliko doza koliko im se preporučuje.

Na taj način će dobiti maksimalnu zaštitu od postojećih i nadolazećih sojeva.

• Ljudi prirodno otporni na korona virus ključ za novu taktiku vakcinacije
• Lekovi protiv Kovida-19 u Srbiji: „U decembru stiže molnupiravir, a zatim i Fajzerov novi proizvod“
• Koliko je efikasna treća doza vakcine protiv korona virusa

Imunizacija trećom dozom u Srbiji počela je u avgustu, a daje se najugroženijim kategorijama i onima koji su drugu dozu dobili pre šest meseci.

Prema najnovijoj preporuci Instituta Batut, buster (dodatna, pojačana) doza vakcine primenjuje se kod svih koji su primili dve doze vakcine i to:

• posle najmanje pet meseci od davanja druge doze, kod ljudi koji su prethodno primili dve doze vakcine Fajzer Biontek (mRNK) ili Sputnjik i AstraZeneka (vektorske vakcine);
• posle najmanje četiri meseca od davanja druge doze, kod ljudi koji su prethodno primile dve doze Sinofarma (inaktivisane vakcine);
• nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod ljudi sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom.

Ostavlja se mogućnost da ljudi sami izaberu vrstu vakcine koja će biti primenjena kao buster doza.

Prema zvaničnim podacima, do 24. novembra u Srbiji je treću dozu dobilo 1.432.313 ljudi.

Naučnici će sprovesti brojna ispitivanja kako bi utvrdili da li su vakcine efikasne i protiv najnovijeg soja.

U ovom trenutku je rano za zaključke.

Stručnjaci će proučiti važne mutacije koje bi mogle da naprave novi soj zaraznijim i omoguće mu da probiju zaštitu koju obezbeđuju vakcine.

Posle istraživanja, naučnici će proceniti da li novi soj predstavlja veću opasnost po zdravlje od prethodnih.

Pogledajte video: Sve što treba da znate o Delta soju virusa

Koliko brzo bi mogli da dobijem vakcine protiv novih sojeva?

Nove verzije vakcina protiv Kovid sojeva se već proizvode i ispituju, za slučaj da u nekom trenutku zaista budu potrebne.

Ako do toga dođe, nova vakcina će biti kroz nekoliko nedelja biti spremna za testiranje.

Farmaceutske kompanije bi mogle veoma brzo da počnu proizvodnju, a nadležne agencije za lekova već su razmatrale brojne opcije za ubrzanu proceduru odobravanja.

Naravno, svi zahtevi i standardi će tokom ovog procesa biti poštovani – od izrade do dozvole.

Ipak, cela procedura mogla bi da bude brža i efikasnija nego što je to bio slučaj sa prvim vakcinama protiv korona virusa.

Šta je sa ostalim sojevima?

Lekari i epidemiolozi pažljivo prate razvoj nekih sojeva.

Potencijalno najopasniji su::

• DDelta (B.1.617.2), prvi slučaj zabeležen u Indiji, trenutno najdominantniji u svetu
• AAlfa (B.1.1.7), prvi slučaj zabeležen u Velikoj Britaniji, raširio se u 50 država
• BBeta (B.1.351), prvi slučaj zabeležen u Južnoj Africi, a onda se raširio u još najmanje 20 država
• GGama (P.1), prvi slučaj zabeležen u Brazilu, posle je registrovan u još 10 država

Ne postoje dokazi da bilo koji od njih uzrokuje ozbiljnije oblike bolesti.

Kao i sa originalnim Kovidom, rizik je i dalje najveći za starije i ljude koji već imaju određena zdravstvena stanja i probleme.

Ipak, ako se ispostavi da je novi soj zarazniji, mogao bi da utiče na povećanje broja smrtnih slučajeva među nevakcinisanim stanovništvom.

• Delta soj korona virusa – koji su simptomi
• Šta znamo o novoj varijanti virusa – Delta Plus

Vakcine nude visok stepen zaštite od teških oblika Kovida-19, pa i do sada poznatih sojeva.

Cepiva takođe i smanjuju opasnost od zaražavanja, ali ne mogu u potpunosti da je otklone.

Saveti lekara ostaju isti:

Perite ruke, održavajte fizičku distancu, nosite masku i provetravajte prostorije.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.