Korona virus: Osam stvari koje smo naučili u protekloj godini pandemije

Kad je pre godinu dana otkriven prvi slučaj Kovida-19 (Sars-CoV-2), virus je podjednako zbunjivao naučnike, lekare i pacijente.

Godinu dana kasnije, pandemija je širom sveta odnela više od 2,6 miliona života i dovela do 120 miliona slučajeva zaraženih (zaključno sa 15. martom), iako možda pokazuje neke znake popuštanja.

Ali tokom tog vremena, lekari i naučnici sakupili su veliki broj dokaza o Kovidu-19 – i sada znamo više o tome kako se on prenosi i kako može efikasnije da se leči.

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Godinu dana korona virusa u Srbiji: Od prvog slučaja do prvih vakcina
• Godinu dana sa korona virusom – koliko su trajale prethodne pandemije

Evo osam stvari koje samo saznali o korona virusu:

1. Maske za lice su ključne za zauzdavanje Kovida-19

Puko nošenje maski ne sprečava širenje korona virusa, ali u velikoj meri pomaže da se ono zauzda, nalazi su više studija.

Nedavno je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštio da nošenje dve maske koje vam dobro prianjaju (maska od tkanine preko hirurške) može da smanji širenje virusa za više od 90 odsto.

Prema ekspertima, maske nude najmanje dve prednosti: zaštitu za nosioca i zaštitu za one koji prilaze zaraženoj osobi koja nosi masku.

Od juna prošle godine, Svetska zdravstvena organizacija se zalaže za nošenje maski od tkanine kod svih ljudi koji moraju da izađu iz kuće.

U decembru je ova agencija UN-a ažurirala preporuke i pozvala na strože smernice kad su u pitanju maske, naročito u zdravstvenim ustanovama.

CDC je objavio iste preporuke ranije, u aprilu.

Nedavno su neke evropske zemlje počele da ne preporučuju – ili čak zabranjuju – upotrebu maski od tkanine napravljene u kućnoj radinosti, zahtevajući da se nose N95 i PFF2, koje nude viši stepen zaštite.

„Maske od tkanine bile su korisne i dalje su, ali one štite samo vas od drugih, smanjujući emisiju čestica onih koji ih nose“, rekao je za BBC Viktor Mori, biomedicinski inženjer i član grupe Opservatorija Kovida.

• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Ruska vakcina Sputnjik: Delotvorna 92 odsto
• Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
• Slučajna otkrića i lažne vesti – priča o vakcini Astra-Zeneka

2. Kovid-19 ne pogađa samo starije

Rizik od dobijanja teških simptoma od Kovida-19 raste sa godinama, čineći starije odrasle osobe ugroženijima.

Razlog za to je veoma jednostavan i nema nikakve veze sa korona virusom: kako starimo, tako nam stari i imuni sistem, zbog čega je naše telo manje sposobno da se odbrani od infekcije.

Međutim, to ne znači da su mlađi ljudi imuni na Kovid-19, čak ni oni koji nemaju neka hronična zdravstvena stanja kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost.

Kao i svi drugi, i mladi ljudi mogu da dožive teške simptome, zahtevaju hospitalizaciju ili čak umru od ove bolesti.

Uprkos tome, rizik od smrti od Kovida-19 među mlađima od 50 (a naročito među mlađima od 30) smatra se prilično niskim.

BBC je došao do svedočanstava medicinskih sestara iz Španije koje kažu da je upala pluća uzrokovana Kovidom-19 postala redovna komplikacija kod mlađih pacijenata.

„Virus može da smesti mlađe ljude u bolnicu na više nedelja ili čak i da ih ubije“, izjavio je generalni-direktor SZO-a Tedros Adhanom Gebrejesus u martu 2020. godine.

Gebrejesus je upozorio i da bi, čak iako mladi ne dožive teže oblike bolesti, njihovo ponašanje moglo da čini „razliku između života i smrti za neku drugu osobu“.

3. Kovid nije „blaži grip“

Simptomi Kovida mogu da budu slični onima od gripa:

• visoka telesna temperatura
• kašalj
• umor

Neki ljudi mogu da dožive bol u mišićima, glavobolju, možda čak i dijareju ili povraćanje.

A kao i kod gripa, korona virus može da se prenese pre nego što ljudi pokažu bilo kakve simptome ili pacijenti mogu čak i da budu asimptomatski.

Međutim, ishod Kovida je za mnoge izrazito ozbiljniji.

Političari kao što je predsednik Brazila Žair Bolsonaro ili bivši američki predsednik Donald Tramp možda su želeli da umanje ozbiljnost Kovida-19 govoreći da je on kao „blaži grip“ – ali statistika u obe zemlje priča sasvim drugu priču.

U SAD, Kovid-19 je poslednjih meseci vodeći uzrok smrti (do sada je tamo umrlo više od 525.000 ljudi), dok je u Brazilu ta brojka dostigla 266.000 smrti (premašivši druge izuzetno smrtonosne bolesti, kao što su moždani udar, srčane bolesti i upala pluća, prema zvaničnim brojkama iz Brazila).

• Koje su dugoročne posledice korona virusa i koliko traju – pet pitanja i odgovora
• Dugotrajni Kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
• Zašto se neki ljudi ne oporavljaju od korona virusa

4. Korona virus je životinjskog porekla (i nije nastao u laboratoriji)

Tim SZO-a koji je istraživao poreklo Sars-CoV-2 u Vuhanu (Kina) kaže da svi dokazi ukazuju na „životinjsko“ poreklo novog korona virusa.

„Svi podaci koje smo sakupili do sada navode nas na zaključak da je poreklo korona virusa životinjsko“, rekao je novinarima šef SZO-ove misije Piter Ben Embarek.

Prema Embareku, dokazi pokazuju da se novi korona virus prvi put pojavio kod slepih miševa: „Ali malo je verovatno da ovih životinja ima u Vuhanu.

„Još nije moguće identifikovati životinju koja je poslužila kao posrednik“, objasnio je on.

Embarek je rekao da je istraga porekla korona virusa i dalje u toku, ali je dodao da je hipoteza da je novi korona virus pobegao iz laboratorije „izuzetno malo verovatna“.

• SZO: Malo verovatno da je korona virus potekao iz kineske laboratorije
• Zašto slepi miševi nisu krivi za pandemiju korona virusa
• Zašto su slepi miševi otporni na korona viruse

5. Hlorokin i hidroksihlorokin ne leče od Kovida

U ranoj fazi pandemije, smatralo se da hlorokin – lek koji se tradicionalno koristi za lečenje od malarije – i njegov derivat, hidroksihlorokin, mogu da pomognu u lečenju od Kovida.

I kineska i francuska grupa istraživača sugerisala je da bi ovi lekovi mogli da budu efikasni, ali od tada su mnoge studije pokazale da od tih lekova nema koristi ili da čak mogu da imaju štetno dejstvo.

U julu prošle godine, SZO je obustavila ispitivanja sa hidroksihlorokinom pošto je ustanovila da ne postoji pad smrtnosti kod pacijenata sa Kovidom-19.

Štaviše, do dana današnjeg nije dokazana čak ni efikasnost u korišćenju ovih lekova kod korona virusa.

6. Malo je verovatno da ćete se zaraziti od ambalaže

Na početku pandemije, hiljade ljudi pisalo je na društvenim mrežama koliko su nesrećni što moraju redovno da čiste ambalažu i hranu.

Ali prema SZO-u, ne postoje „potvrđeni slučajevi da se Kovid-19 preneo hranom ili ambalažom u kojoj se nalazila hrana“.

Međutim, SZO navodi niz mera predostrožnosti za izbegavanje unakrsne kontaminacije, kao što je korišćenje gela za pranje ruku pre ulaska u prodavnice i „temeljno pranje ruku kad se stigne kući, nakon što ste dirali pakete sa hranom i pre jela.“

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) sačinila je izveštaj koji potkrepljuje ovo i kaže da ne postoje potvrđeni dokazi da su hrana ili njena ambalaža moguć izvor prenošenja korona virusa.

Kućna dostava hrane ne bi trebalo da predstavlja razlog za zabrinutost, ali je važno oprati ruke nakon što ste preuzeli dostavljenu hranu.

Stručnjaci takođe savetuju korišćenje najlonskih kesa samo jednom.

7. Možete da se zarazite Kovidom više od jedanput

Istraživanje agencije za javno zdravlje britanske vlade, Javno zdravlje Engleske, otkrilo je da većina ljudi koji su se zarazili Kovidom-19 (83 odsto njih) imaju imunitet koji traje još najmanje pet meseci.

Ali slučajevi ponovnog zaražavanja Kovidom-19, iako retki, zabeleženi su u nekoliko zemalja – a najveća briga za zdravstvene eksperte jeste ponovno zaražavanje novim varijantama.

Ako značajan broj ljudi koji su preboleli Kovid-19 počne ponovo da bude pozitivan na testiranju, to bi moglo da bude zbog neke nove varijante.

U tom slučaju, soj je sposoban da izbegne antitela osobe nastala posle prve infekcije.

U opticaju postoji više hiljada različitih verzija Kovida, iliti varijanti, ali trenutno najviše zabrinjavaju:

• Brazilska varijanta (poznata i kao P.1), otkrivena u najmanje 15 zemalja do sada
• Britanska varijanta ili Kent (poznata i kao B.1.1.7), koja se raširila u više od 50 zemalja i čini se da ponovo mutira
• Južnoafrička varijanta (B.1.351) pronađena u još najmanje 20 drugih zemalja

Nije neočekivano da dođe do nastanka novih varijanti – svi virusi mutiraju dok prave kopije samih sebe kako bi se širili i razvijali.

• Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
• Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19

Većina ovih razlika nisu od velikog značaja.

Nekolicina čak može da bude štetna po opstanak samog virusa.

Ali neke mogu da ga učine zaraznijim ili većom pretnjom.

U sva tri slučaja, nova, zaraznija varijanta odigrala je veliku ulogu u dovođenju do visoke stope infekcija i hospitalizacija.

8. Vakcine ipak treba da rade protiv novih varijanti – za sada

Aktuelne vakcine rađene su za ranije verzije korona virusa, ali naučnici veruju da bi i dalje trebalo da funkcionišu, mada možda ne toliko dobro.

Jedna skorašnja studija pokazala je da bi brazilska varijanta mogla da pruža otpor antitelima kod ljudi koji bi trebalo da su stekli izvesni imunitet jer su se zarazili i oporavili od ranijih verzija korona virusa.

Svaki laboratorijski nalaz, međutim, ukazuje na to da Fajzerova vakcina može da zaštiti od tih novih varijanti, mada neznatno manje efikasno.

Dve nove vakcine protiv korona virusa koje bi mogle uskoro da budu odobrene – jedna od Novavaksa, druga od Jansena – čini se da takođe nude izvesnu zaštitu.

Podaci tima za vakcinu Oksford-Astrazeneke pokazuju da ona jednako dobro štiti od Britanske varijante.

Nudi manje zaštite od Južnoafričke varijante – mada bi i dalje trebalo da zaštiti od teških oblika bolesti.

Rani rezultati Moderne sugerišu da je njena vakcina efikasna protiv Južnoafričke varijante, mada imuna reakcija možda nije toliko snažna ili dugotrajna.

U budućnosti bi mogle da se pojave još različitije varijante, ali čak i u najgorem mogućem slučaju, vakcine mogu da se prerade i doteraju tako da im bolje odgovaraju – za nekoliko nedelja ili meseci, ukoliko se za tim ukaže potreba, kažu stručnjaci.

Možda ćemo se na kraju od korona virusa lečiti kao što se lečimo od gripa, protiv koga se nova vakcina proizvodi svake godine kako bi pokrila bilo kakve nove promene na virusima koji su u opticaju.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk