Korona virus: Pravi broj preminulih ide i do 15 miliona, Svetska zdravstvena organizacija

Pandemija korona virusa je za dve godine izazvala smrt skoro 15 miliona ljudi, procenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

To je za 13 odsto više od uobičajenog broja umrlih u svetu za dve godine.

SZO veruje da su mnoge države beležile manji broj umrlih nego što je to zaista bio slučaj.

Prema zvaničnim podacima SZO-a, ukupan prijavljeni broj preminulih u svetu je 5,4 miliona ljudi.

• U Srbiji za prvih deset meseci preminulo 21.000 ljudi više nego 2020. godine – šta to znači
• Zašto je u Srbiji smrtnost lekara od kovida veća nego u zemljama regiona
• Beli mantili u Srbiji iza kojih je ostala crnina

U Indiji je preminulo 4,7 miliona ljudi od kovida, procenjuje SZO, što je 10 puta više od zvaničnih podataka.

To je i trećina ukupnog broja preminulih od kovida u svetu.

Indijska vlada je dovela u pitanje ovu procenu SZO, saopštivši da je zabrinuta zbog upotrebljene metodologije.

I druge studije i istraživanja, međutim, imaju slične zaključke o razmerama smrtnosti od korona virusa u Indiji.

SZO koristi metodologiju oličenu u izrazu višak smrtnosti – koliko ljudi više je umrlo u odnosu na očekivani broj preminulih zasnovan na stopi mortaliteta pre pandemije.

Ove kalkulacije u ozbir uzimaju i smrtne slučajeve koje nisu direktna posledica kovida, već su uzrokovane indirektnim posledicama kao što je otežan pristup bolničkoj nezi.

U nekim delovima sveta manji broj zabeleženih smrtnih slučajeva je i posledica slabog vođenja evidencije i malog broja testova.

Ali SZO je saopštila da procenjuje da je većina od skoro 9,5 miliona smrtnih slučajeva iznad zvanične brojke od 5,4 miliona direktno uzrokovano kovidom.

Govoreći o razmerama ovih brojki, doktorka Samira Asma, iz odeljenja za podatke SZO, rekla je: „To je tragedija“.

„To je zapanjujući broj i za nas je važno da odamo počast izgubljenim životima, a one koji su donosili odluke moramo da pozovemo na odgovornost.

„Ako ne brojimo mrtve, propustićemo priliku da se bolje pripremimo za sledeći put“, rekla je ona.

Pored Indije, zemlje sa najvećim brojem smrtnih slučajeva su i Rusija, Indonezija, SAD, Brazil, Meksiko i Peru, pokazuju podaci SZO.

Brojke za Rusiju su tri i po puta veće od zabeleženih smrtnih slučajeva u zemlji.

Pogledajte video iz Indije: U istom danu ostao bez supruge i nerođenog deteta

Izveštaj takođe razmatra stope viška smrtnih slučajeva u odnosu na veličinu stanovništva svake zemlje.

Stopa viška mortaliteta u Velikoj Britaniji, kao i u Americi, Španiji i Nemačkoj, bila je iznad globalnog proseka tokom 2020. i 2021. godine.

Zemlje koje imaju nisku stopu viška smrtnosti su Kina, Australija, Japan i Norveška.

Kina i dalje sprovodi politiku „nulte tolerancije na kovid“ što podrazumeva masovno testiranje i karantin, a Australija je dugo imala stroga ograničenja za putovanja van zemlje.

Akademici koji su radili na sastavljanju izveštaja priznaju da su njihove procene više spekulativne za zemlje podsaharske Afrike, jer ima malo podataka o smrtnim slučajevima u tom regionu.

Nije bilo pouzdane statistike za 41 od 54 zemlje u Africi.

Profesor Džon Vejkfild, statističar sa Univerziteta u Vašingtonu u Sijetlu, pomogao je SZO.

Ona za BBC kaže da su „hitno potrebni bolji sistemi za prikupljanje podataka“.

„Sramota je da se ljudi rađaju i umiru, a da mi nemamo evidenciju o njihovoj smrti.

„Dakle, zaista moramo da ulažemo u evidencione sisteme zemalja kako bismo mogli da dobijemo tačne i blagovremene podatke“, istakao je.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk