Korona virus, predsednik i Amerika: Šta će se desiti ako Tramp ne može da obavlja predsedničke dužnosti zbog Kovida-19

Samo nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora 3. novembra, Donald Tramp je zaražen virusom korona. Ova vest je otvorila brojna pitanja o tome šta se može dogoditi u danima koji slede.

Koje će događaje u kampanji predsednik morati da propusti?

Tramp mora da bude u samoizolaciji deset dana posle dobijanja pozitivnog rezultata testa na Kovid-19, tako da bi možda i mogao da učestvuje u sledećoj predsedničkoj debati zakazanoj za 15. oktobar.

Miting zakazan za petak na Floridi je otkazan i predsednik je, umesto da prisustvuje skupu, „razgovarao telefonom sa starijima koji su u većem riziku od Kovida-19″, saopšteno je iz Bele kuće.

Još nekoliko skupova zakazanih u nedeljama pred izbore moraće da bude otkazano ili odloženo.

• Donald Tramp u bolnici zbog pozitivnog testa na korona virus
• Tramp i virus korona: Kako će uticati na predsedničke izbore
• Haotična debata – Bajden o „klovnu“ Trampu, predsednik mu pominjao sina i kokainsku zavisnost

Pod kojim uslovima mogu da budu otkazani izbori?

Boravak u bolnici i samoizolacija očigledno imaju uticaj na njegovu kampanju.

No, postavlja se pitanje da li bi izbori mogli da budu odloženi za kasnije i kako bi do tog došlo.

Po zakonu, predsednički izbori u Americi organizuju se svakog prvog utorka u novembru, na četiri godine – ove, 2020, treba da budu održani 3. novembra.

O promeni datuma mogu da odlučuju samo članovi Kongresa, a ne predsednik.

Da bi odluka o odlaganju bila doneta, za nju mora da glasa većina i u Senatu i u Predstavničkom domu. Takav ishod je malo verovatan, jer bi odluku morao da podrži i Predstavnički dom, pod kontrolom demokrata.

Čak i kada bi bila doneta odluka da se izbori odlože, američki Ustav propisuje da predsednički mandat i administracija mogu da traju samo četiri godine,

Tako će Trampov mandat automatski isteći u podne 20. januara 2021. godine

Promena datuma održavanja izbora bi tako zahtevala i ustavni amandman, koji bi morala da odobri dvotrećinska većina u oba doma Kongresa, a potom i tri četvrtine američkih država.

I to je, takođe, malo verovatno.

Šta će se dogoditi ako predsednik Tramp ne bude u stanju da vodi zemlju?

Za sada, Tramp ima samo „blage simptome“, ali ako mu se stanje bude pogoršalo, američki Ustav propisuje da, prema 25. amandmanu, predsednik može da preda dužnost potpredsedniku – što znači da Majk Pens postaje vršilac dužnosti predsednika.

Kada Trampu bude bolje, on bi preuzeo dužnosti.

Ovakve odluke su već donete tokom predsedničkih mandata Ronalda Regana i Džordža V Buša.

Ako predsednik nije u stanju da svesno preda dužnosti, njegov kabinet i potpredsednik mogu da ga proglase nesposobnim da nastavi sa radom, te bi Pens preuzeo ovlašćenja.

Ako i Pens ne bude u stanju da vodi zemlju, prema Aktu o predsedničkoj sukcesiji, Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma i članica Demokratske partije – sledeća je na redu.

Međutim, stručnjaci za ustavno pravo kažu da bi takav prenos vlasti sigurno izazvao brojne pravne bitke.

Ako ona ne pristane ili nije u mogućnosti da preuzme dužnost, predsednički mandat bi prešao u ruke najstarijeg republikanskog senatora – u ovom trenutku, 87-godišnjeg Čarlsa Graslija.

I ovaj potez bi svakako izazvao suprotstavljena pravna mišljenja.

Ako Tramp ne bude u stanju da učestvuje u izborima, čije će ime biti na glasačkom listiću?

Ako iz bilo kog razloga, kandidat kog je izabrala partija nije u stanju da ispuni tu ulogu, postoje jasne procedure koje automatski stupaju na snagu.

Iako bi potpredsednik Majkl Pens u početku preuzeo predsedničke dužnosti, on ne mora obavezno da bude izborni kandidat Republikanske partije – jer su republikanci već zvanično nominovali Trampa.

Prema pravilniku partije, 168 članova Republikanskog nacionalnog komiteta (RNC) bi trebalo da glasa za izbor novog kandidat, a Pens bi verovatno bio jedan od njih.

Ako bi Pens bio izabran, treba izabrati i njegovog kandidata za potpredsednika.

Ni demokrate, ni republikanci nisu nikada do sada zamenili kandidata po zvaničnom izboru.

Šta će biti sa ranim glasovima?

Stručnjaci se slažu da ima puno nedoumica, jer su milioni glasova poštom već poslati, sa imenima kandidata na listićima.

U nekim državama je takođe počelo i rano lično glasanje.

Glasanje bi se verovatno nastavilo sa imenom onesposobljenog kandidata na listiću, piše Rik Hejsen, profesor prava na Kalifornijskom univerzitetu.

No, svakako će se postavljati pitanja da li državni zakoni dozvoljavaju onima nominovanim da glasaju u američkom izbornom koledžu – takozvanim predsedničkim elektorima – da biraju kandidata koji bi ga zamenio.

Da li bi bilo promenjeno ime kandidata koji se povukao?

„Ime predsednika Trampa bi skoro sigurno ostalo na listiću, bez obzira šta se bude desilo“, piše Ričard Pildes, profesor prava čija su specijalnost izborni procesi.

On ističe da postoji teoretska mogućnost da Republikanska partija zatraži sudski nalog za promenu imena kandidata na listiću, ali da u praksi ne bi bilo dovoljno vremena za takav potez.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk