Korona virus, privreda i posao: Biznisi koji su procvetali u Srbiji tokom pandemije

Objavljeno 15/10/2020

muškarac za kompjuterom — Mnogi su radni prostor morali da pronađu u svojoj kuhinji

Da biste u Srbiji ove godine zadržali staro ili pronašli novo radno mesto pomoglo bi – da radite neki od ova tri posla.

Međusobno su potpuno drugačija, a zajednička im je pandemija korona virusa – svi su se sa njom izborili ili čak procvetali za vreme izolacije.

Samo jedan se radi od kuće zaposlenog, ali ih sve spaja trajni boravak u domu.

Za svaki vam treba različito obrazovanje, ali očekuje se da će sva tri nastaviti da budu tražena i nakon mera izolacije jer će se ljudi navići na ove usluge.

Tačan odgovor ove mini igre asocijacije su – kuriri, zaposleni u sektoru informacionih tehnologija (IT) i različiti majstori.

1. „Kupujte iz fotelje“ više nije samo reklama

Prvu nedelju izolacije od početka pandemije korona virusa, zaposleni u kurirskim službama u Srbiji dočekali su sa istom strepnjom kao i svi drugi radnici.

„Posao je ostao na istom nivou kao ranije, ali smo mi razmišljali kako ćemo raditi i da li uošte da izlazimo na teren“, kaže za BBC na srpskom Miloš Kartal, regionalni menadžer za Beograd Aksa ekspres centra, jedne od kurirskih službi u Srbiji.

„Ljudi su osećali i psihološki pritisak.

„Onda je došla druga nedelja izolacije i posao je buknuo – odmah se udvostručio“, kaže on.

„Iz nedelje u nedelju smo imali toliko posla, da sam i ja kao direktor morao da radim na terenu“.

U prvom talasu su se najviše naručivala dezinfekciona sredstva, kaže Kartal, a ljudi su mnogo više počeli da naručuju i knjige.

„Mi čak po zakonu ni ne dostavljamo hranu, iako su i to ljudi pokušavali da naruče više puta ili da nas zamole da im dostavimo“.

U Srbiji se od aprila ove godine kupovina hrane preko interneta povećala za 200 odsto, odeće za 100 odsto, a tehničkih uređaja i računarske opreme za 50 odsto, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

I do deset puta tokom epidemije poslovanje su povećale kurirske službe u Srbiji, podaci su Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo.

„Prvi talas vanrednog stanja tokom proleća doneo je povećanje narudžbina za dostavu hrane i lekova tokom policijskog časa“, kaže Marjan Stojanović, sekretar Udruženja.

„Sledeći talas povećanog obima posla dogodio se kada su ljudi prepoznali onlajn kupovinu i dostavu i drugih proizvoda osim prehrambenih i počeli da naručuju i obuću, odeću, poklone za rođendane…

„Raspitivali su se da li mogu da naruče gotovo sve što žele inače da kupe“.

Treći talas u razvoju kurirskih službi, kaže Stojanović, bio je trenutak kada su počele da sklapaju trajne ugovore sa trgovinskim lancima, ali i drugim, pa i najmanjim trgovinama.

„Od najmanjih apoteka do preduzetnika koji imaju malu proizvodnju – svi su počeli da se raspituju kako mogu da pošalju sopstveni proizvod, a da ih to ne košta mnogo“, kaže sekretar Udruženja.

Za osam meseci ove godine poslodavci su najviše tražili radnike u trgovini i prodaji, a od epidemije korona virusa – kurire, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

„Kada je stala sva osnovna prodaja, potražnja za životnim namirnicama preko interneta je postala najtraženija oblast“, kaže Turinski.

„Pored kurira, firme su zapošljavale i radnike u kol centrima i u korisničkoj podršci jer su ih ljudi masovno zvali da se raspitaju kako nešto mogu da naruče, ali i zato što je njima mnogo lakše da rade od kuće“.

2. IT

Programeri, ali i svi ostali zaposleni u IT sektoru su zvanično najmanje osetili posledice epidemije korona virusa, ukazuju združeni podaci Privredne komore Srbije i Infostuda.

„To su visokokvalifikovani radnici kojima je najčešće svejedno da li će raditi od kuće ili sa posla“, dodaje Turinski.

„Epidemija je samo to i potvrdila“.

Ali, IT sektor u Srbiji je doživeo ekspanziju i bez korona virusa. Da li to znači da epidemija nema veze sa zapošljavanjem u ovoj oblasti?

Istraživači misle da nije tako.

„U IT sektoru imamo rast suficita u periodu od januara do avgusta u odnosu na isti period prošle godine“, kaže za BBC Bojan Stanić, pomoćnik direktora u Sektoru za strateške analize Privredne komore Srbije.

„Srbija tu ima suficit od pola milijarde evra, što znači da je toliko više izvezeno nego što je uvezeno.

„Iako nije to sve zbog korone i Srbija generalno ima uzlazni trend – ispostavilo se da je u trenutku epidemije stranim poslodavcima bilo znatno povoljnije da zapoljšavaju ljude iz Srbije.

„Učešće IT sektora uskoro sustiže poljoprivredu, iako je Srbija tradionalno poljoprivredna zemlja“.

3. Kućni majstori i građevinci

U vreme pandemije među najtraženijma su bili zanatlijski poslovi.

„Pre vanrednog stanja bila je velika potražnja za ugostiteljima, a onda se to drastično promenilo“, kaže Turinski iz Infostuda.

„Sada su na njihovo mesto došli električari i drugi slični zanati“.

Kao jedno od potencijalnih objašnjenja, Turinski navodi da su ljudi bili dosta u kući tokom pandemije, pa su mnogi odlučili da je i srede.

Takođe, vanredno stanje uvedeno zbog pandemije korona virusa nije stopiralo realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji, rekla je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.

Ona je u avgustu 2020. godine izjavila da je u Srbiji u tom trenutku radilo oko 63.000 gradilišta, što je oko 16.000 više nego u istom trenutku prošle godine.

majstor — Drugima je veš mašina inače prostor za rad

Od vina do gela za dezinfekciju – Firme koje su se prilagodile

Tokom epidemije korona virusa mnoge firme su morale da se preorijentišu na druge vidove proizvodnje, kaže Stanić.

„Tekstilne firme su masovno pravile zaštitne maske, a one koje rade u metalskoj industriji radile su na pravljenju tunela za dezinfekciju“, kaže on.

Navodi i da su kompanije koje inače proizvode alkoholna pića, pravile sredstva za dezinfekciju, kao i oni koji rade u hemijskoj industriji.

„Mnogi vozači i firme koje rade na sektoru usluga su počele da prevoze radnike od kuće do posla ili pogona“.

Najteže je, kaže Stanić, bilo ugostiteljima da se prekvalifikuju ili uhvate poslovnu nišu na talasu korone.

„Mnogi ugostitelji su se preorijentisali na kućnu dostavu, a neke kafane su postale poslovni prostori“, dodaje on.

„Većina ovih poslovnih odluka su bile samo privremene i kako je tržište postalo prezasićeno, na primer, maskama ili dezinfekcionim proizvodima – potražnja je opala“.