Korona virus, Srbija i Svetski dan planina: Zašto odlasci u prirodu pomažu da se osećamo bolje

Objavljeno 11/12/2020

Svaki slobodan vikend u poslednjih nekoliko godina planinar Vladimir Rodić provodi u prirodi.

Takav način života posebno mu je značio ranije ove godine tokom vanrednog stanja uvedenog zbog sprečavanja širenja korona virusa.

Mnogi koji su ostali u soliterima tokom tih dana izolacije zažalili su što nemaju neki dom, vikendicu u prirodi.

„Sa planinarenja se uvek vraćam ispunjen fizički i psihički, čak i ako to znači vožnju od 10 sati u jednom smeru petkom posle posla i četrdesetak kilometara pešačenja za vikend“, kaže Vladimir.

Mnogima je dobro poznat osećaj opuštanja i rasterećenja koji dolazi kad odemo u prirodu.

Telo se aktivira, pluća se pune čistim vazduhom, nos je okupiran mirisom bosiljka i majčine dušice, oči se odmaraju dok prate praćakanje riba i zalazak sunca, hodanje po kamenčićima nežno masira stopala, a svakodnevni problemi na kratko blede iz misli.

Vraćamo se okrepljeni u gradove, gde živi većina stanovnika Srbije.

Ali, šta je to u prirodi što čini da se osećamo tako dobro?

„Kroz evoluciju smo se razvijali u prirodi i neraskidivo smo sa njom povezani – sve naše fiziološke funkcije su podređene prirodi.

„Zato se telo, na jedan potpuno intuitivan način, oseća dobro u tom okruženju“, objašnjava psihološkinja i psihoterapeutkinja Hana Stamatović za BBC na srpskom.

Vitamin N

U knjizi „Princip prirode“ (The Nature Principle) iz 2011. godine, američki novinar i pisac Ričard Louv govori o vitaminu N (od engleske reči nature, što znači priroda), navodi Stamatović.

„Louv primećuje da je priroda od esencijalne važnosti za naše psihičko i fizičko zdravlje, aludira da je jednako bitna za čoveka kao razni vitamini koje unosimo kroz ishranu“, ističe ona.

Planinarski vodič Života Lazarević, koji se već dvadeset godina bavi planinarenjem, kaže da mu je posle odrastanja na selu u Beogradu nedostajala priroda, ali u prvo vreme nije bio toga ni svestan.

„Imao sam 25 ili 26 godina kada sam otišao na prvo planinarenje i osetio sam se kao da sam pronašao ono što mi je sve vreme falilo.

„Od tada se stalno vraćam u prirodu po taj osećaj, bez obzira na vremenske uslove“, priča Života, koji je nedavno objavio i knjigu „Nek planine odjekuju“.

Hana Stamatović ističe da je „kretanje veoma značajno za čoveka“.

„Prilikom fizičke aktivnosti se reguliše nivo stresa, smanjuje se napetost i simptomi depresije“, dodaje.

Još jedan izvor dobrog osećaja, kažu planinari, jeste pogled koji puca sa visokih kota.

„Kada stojiš na vrhu planine i pogled se širi u beskraj, konačno vidiš nešto čega nema u svakodnevnom životu – postaješ prisutan i teško je gledati u telefon ili biti zauzet drugim mislima kada imaš svu lepotu prirode pred sobom“, opisuje planinar Vladimir Rodić.

Psihoterapeutkinja Hana Stamatović objašnjava da „gledanje ka horizontu pomaže da opustimo očne mišiće, aktiviraju se drugi delovi mozga u odnosu na to kada vozimo automobil ili gledamo u kompjuter“.

Pored toga, dodaje ona, „zelena boja, koje dominira u prirodi, izuzetno povoljno utiče na čoveka“.

„Zato su zidovi bolnica, gde ljudi idu na oporavak, često okrečeni u zeleno“.

Pored „beskrajno dugog pogleda u daljinu“, planinarski vodič Siniša Carević za BBC kaže da mu posebno gode „šetnja kroz šumu i cvrkut ptica“.

Psihoterapeutkinja Hana Stamatović primećuje da u urbanim sredinama ljudi često trpe dodatni stres zbog zvuka grada.

„On aktivira simpatički nervni sistem i razdražuje nas, iako se nama čini da smo na njega potpuno oguglali“, objašnjava ona.

Ističe i da prirodni zvuci imaju suprotan efekat na ljude – aktiviraju parasimpatički nervni sistem, što čini da se opuštamo.

„Izuzetno je blagotvoran zvuk ptica, vetra koji pomera krošnje, zvuk kiše – svi oni nas umiruju“.

Upoznajte Pistaća – preslatko zeleno štene

Životinje: Upoznajte Pistaća – preslatko štene retko zelene boje

„Grlite drvo ako ne možete ljude“

Rad od kuće i osuđenost da veći deo dana provodimo u jednom istom zatvorenom prostoru neke su od novina sa kojima su se mnogi susreli tokom pandemije korona virusa.

Sa jedne strane nas pritiskaju svakodnevne brige, sa druge loše vesti i strašne slike iz raznih delova sveta – čini se da nemamo gde da pobegnemo.

Hana Stamatović kaže da je baš iz tih razloga tokom pandemije preporučivala klijentima da odu u prirodu.

„Takvo izmeštanje nam daje uvid u širu sliku – ne vrti se sav život na planeti oko ljudi i virusa.

„U prirodi se život odvija bez nas, životinje i biljke žive kao i do sada, njihov život nije uzdrman koronom“, ističe.

Vladimir kaže da mu je tokom vanrednog stanja i policijskog časa pomoglo i to što bi za vreme vikenda radio, a onda bi radnim danima napunio baterije u prirodi, barem pre početka policijskog časa.

„Svaki put sam se vraćao kući pod parolom: ‘Al’ je lep ovaj svet, ali sad će zatvaranje u pet'“.

Stamatović skreće pažnju da tokom pandemije u prirodi možemo da potražimo kontakt koji nam nedostaje zbog preporuka da održavamo fizičku distancu.

Na to je nedavno aludirala i umetnica Marina Abramović, koja je u viralnom videu posavetovala ljude da zagrle drvo i da mu ispričaju o svojim problemima.

Psihoterapeutkinja podseća da je „dobro poznato koliko su dodir, telesni kontakt i grljenje blagotvorni po naše fizičko i mentalno zdravlje“.

„Kada se grlimo luči se oksitocin, hormon koji reguliše stres, tako da bih ja svima preporučila da zagrle drvo ako već ne mogu druge ljude“, kaže Stamatović.

Može li odlazak u prirodu da zameni psihoterapiju?

Pandemija korona virusa unela je neizvesnost i strepnju u živote ljudi širom sveta.

Mnogi od nas već mesecima žive u atmosferi napetosti, a stručnjaci upozoravaju da bi problemi sa mentalnim zdravljem kod jednog dela ljudi mogli da se nastave i posle pandemije.

Stamatović naglašava da, iako odlasci u prirodu „nesumnjivo imaju terapijsko dejstvo“, oni ne mogu biti zamena za psihoterapiju.

„Ja klijentima često savetujem da odu u prirodu ili makar u park, da prošetaju, da borave na otvorenom i da budu povezani sa životinjama, pa makar to bila samo šetnja sa psom oko zgrade“.

Ipak, ona ističe da su to „aktivnosti koja nam mogu pomoći da se kratkotrajno osetimo bolje“, kaže.

Ukoliko neko kontinuirano ima simptome anksioznosti, panike ili depresije, Stamatović savetuje da potraži stručnu pomoć.