Dok se u Srbiji neki i dalje dvoume oko primanja prve doze vakcine protiv virusa korona, na sajtu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ osvanula je preporuka za četvrtu, buster dozu.

Odluku je doneo Nacionalni komitet za imunizaciju, a ona važi samo za osobe sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom.

„Kod većine ljudi imunitet se stiče primanjem dve doze vakcine – što se naziva primarnom vakcinacijom, a revakcinacija u obliku treće, buster doze, služi za održavanje tog imuniteta.

„Međutim, osobama sa oslabljenim imunitetom je za primarnu vakcinaciju potrebno tri doze, dok se četvrta karakteriše kao revakcinacija i deluje kao buster“, navodi Predrag Đurić, epidemiolog, za BBC na srpskom.

• Preporuke za buster dozu vakcine protiv kovida u Srbiji
• Da li je davanje treće doze bacanje vakcina protiv Kovida-19
• Zašto neki ljudi ne žele da se vakcinišu protiv Kovida-19

Osim Srbije, odluku o četvrtoj dozi za sve ili samo ugrožene građane donele su Sjedinjene Američke Države, Izrael i Turska.

U Srbiji je do 3. novembra ukupno zaraženo 1.162.482 ljudi, a preminulo je 10.139, pokazuju zvanični podaci.

Do sada je u Srbiji jednu dozu vakcine dobilo 3.163.925 ljudi, revakcinisano je 3.010.468, a treću dozu primilo je 997.019.

Prema poslednjim zvaničnim podacima od srede, 3. novembra, u Srbiji je poslednja 24 časa korona virus odneo još 61 život, a registrovano je 6.770 novih slučajeva zaraze.

Ko sve treba da primi četvrtu dozu?

Ljudi sa „primarnim ili sekundarnim imunodefijencijama“, kako se navodi na sajtu Batuta.

Primarna obuhvata brojna različita, najčešće genetska oboljenja koja čine da ljudi nemaju razvijen imunitet ili on ne funkcioniše adekvatno, objašnjava Đurić.

„Ali na svu sreću, to je veoma retko.

„Češći su slučajevi sekundarne imunodeficijencije koji se dešavaju kada osoba ima neku drugu bolest ili stanje koje prouzrokuje privremeni ili trajni gubitak imuniteta“, navodi.

Dodaje da je u pitanju, ipak, relativno mali broj ljudi, posebno sa primarnom imunodefijencijom.

Tako je i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) četvrtu dozu preporučio građanima sa „kompromitovanim imunitetom“.

Prema njima, to podrazumeva ljude:

• koji primaju terapiju za karcinom;
• kojima je urađena transplatacija organa, te uzimaju lekove za suzbijanje imunog sistema;
• koji su imali transplataciju matičnih ćelija u poslednje dve godine;
• koji imaju umerenu ili tešku primarnu imunodeficijenciju;
• koji imaju uznapredovalu ili nelečenu HIV infekciju;
• koji uzimaju velike doze kortikosteroida.

Kada se prima četvrta, buster doza?

Preporuka Batuta jeste najmanje pet meseci od davanja treće doze.

Bitno je istaći da je pet meseci donja, a ne gornja granica, navodi Đurić.

„Buster doza ne bi trebalo da se primi pre toga“, kaže.

Šta je vakcinacija, a šta revakcinacija?

Vakcinisanjem se stiče imunitet, što se još naziva i primarna vakcinacija, dok se revakcinacijom ojačava već stečeni imunitet kada preti da će oslabiti, kaže Đurić.

Kod većine ljudi imunitet se postiže uz dve doze, a treća se karakteriše kao buster.

„Međutim, kod nekih osoba sa imunodeficijecijom primećeno je da se nakon dve doze nije razvio imunitet na nivou onog nastalog kod osoba bez ovog stanja, zbog čega se preporučuje dodatna, treća doza u okviru primarne vakcinacije“, navodi.

Njihova revakcinacija se sprovodi takozvanom četvrtom, odnosno buster dozom, dodaje Đurić.

Isto obrazloženje dala je i Ljiljana Marković Denić, predsednica Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju.

„Svetska zdravstvena organizacija je odlučila da pacijenti sa teškim imunološkim problemima, imunodeficijecijom, posle 28 dana u okviru primarne vakcinacije prime treću dozu.

„I oni primaju dodatnu buster dozu – ono što je za ostale treća doza, za njih je zapravo četrvrta“, navela je ona za portal Nova.rs.

Đurić podseća da su svi prošli kroz sličan proces kada su bili deca primajući vakcine protiv difterije, velikog kašlja, tetanusa ili dečje paralize.

„Kad smo bili bebe, u prvoj godini života, roditelji su nas u razmaku od šest nedelja vodili kod pedijatra koji nam je davao prvu, drugu i treću dozu nakon čega smo bili vakcinisani.

„Pošto je imunitet opadao, onda smo sa navršenih 18 meseci i pri polasku u školu primili revakcinu, odnosno buster dozu, a sledeću oko sedmog ili osmog razreda“, objašnjava.

• Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone
• Sva pitanja i odgovori o vakcini Astrazeneka
• Ruska vakcina: Od Putinove ćerke do nepoverenja u efikasnost prve vakcine protiv virusa korona
• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini

Kako je u svetu?

Batut je preporuke objavio 2. novembra, pet dana pošto je u američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti objavio smernice za četvrtu dozu kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Ovogodišnja studija sa Univerziteta Džon Hopkins pokazuje da je kod vakcinisanih ljudi sa oslabljenim imunitetom 485 veća verovatnoća da će završiti u bolnici ili umreti od virusa korona u poređenju sa većinom vakcinisanih ljudi, piše CNN.

Prethodno je, u septembru, glavni izraelski zdravstveni zvaničnik zadužen za borbu protiv pandemije Salman Zarka naveo da bi i u ovoj zemlji trebalo da se počne sa pripremama za davanje četvrte doze vakcine usled rasta broja zaraženih.

Za razliku od Srbije i SAD, one su namenjene svim građanima.

Turska je, takođe, u avgustu objavila odluku da zdravstveni radnici i prioritetne grupe mogu da prime četvrtu dozu, prenosi agencija Anadolu.

Osim njih, ovu dozu mogu da prime i osobe koje su prvobitno primile dve kineske, ali su im zbog putovanja neophodne i dve doze vakcine Fajzer, navedeno je iz turskog Ministarstva zdravlja.

Šta je imunitet i kako nas štiti od bolesti:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk