Korona virus, turizam u Srbiji i selo: Cene skočile, a slobodnih mesta sve manje
U ovo doba godine, turistička sezona trebalo bi da bude u punom jeku, ali je pandemija korona virusa srušila planove za odlazak na more i naterala ljude da razmišljaju o alternativnim rešenjima.
A kako se broj zemalja u koje je u ovom trenutku državljanima Srbije omogućen ulazak smanjuje svakodnevno, jedno od rešenja je letovanje na nekom od domaćih odredišta.
Ali zainteresovani za odmor u okviru granica Srbije naići će na dva problema koja su naizgled u potpunoj suprotnosti – nedostatak smeštaja i visoke cene.
„Rekli su mi da je sve zauzeto do kraja septembra i da je cena apartmana 150 evra dnevno“, kaže za BBC na srpskom Bojan Jovanović iz Beograda.
On je po savetu prijateljice iz Bajine Bašte, još krajem maja počeo da se raspituje o iznajmljivanju apartmana na Drini.
- Koje granice su otvorene za građane Srbije
- Jadran u doba korone: Kako je sad na moru?
- Šta će biti sa našim putovanjima u doba pandemije
Seoski turizam u ekspanziji
Pandemija korona virusa ugrozila je turističku industriju širom sveta, poremetivši u potpunosti sve vrste saobraćaja i prohodnost granica.
U prvih pet meseci 2020. godine ukupan broj dolazaka turista u Srbiju zabeležio je pad od 52,8 odsto u odnosu na isti period 2019, stoji u izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
U maju 2020. ukupan broj dolazaka turista je opao za 87,6 odsto u odnosu na maj 2019, a kad su u pitanju strani turisti, ovaj pad iznosi 97,8 odsto.
Međutim, seoska gazdinstva u Srbiji beleže rast interesovanja od kada je proglašena epidemija korona virusa.
„Ove godine sezona seoskog turizma nije počela u junu kao inače, već u martu, sa prvim najavama ograničenog kretanja i zatvaranja granica. Već tada poraslo je interesovanje za smeštaje u seoskim domaćinstvima,“ kaže Miloš Gajić sa sajta Selo.rs.
Preko tog sajta se vrše rezervacije za individualna domaćinstva, a u ovom periodu primećeno je da je njihov broj porastao „za neverovatnih 500 odsto“.
Za turističko gazdinstvo Gostoljublje u selu Mionica, kod Kosjerića, koje postoji 18 godina, glavna sezona traje od juna od septembra.
- Zašto se sa odmora vraćamo umorni
- Kad ljubav ne zna za granice – i to bukvalno
- Da li se turisti vraćaju na grčka ostrva
Međutim, ove godine gosti su počeli da se interesuju ranije za boravak na ovom imanju.
„Imali smo tri puta više upita nego ranije,“ kaže Marija Luković Sredić iz Gostoljublja.
Ona kaže da u slučaju otkazivanja, mesto se popuni u roku od dva sata.
Prema podacima sajta Selo.rs, do manjeg pada u rezervacijama je došlo sredinom juna, kada su pojedini građani razmišljali o odlasku na more u inostranstvo.
„Pojedini smeštaji su već krajem maja zatvorili kalendare do kraja avgusta i mesta danas gotovo da i nema u većini objekata,“ kaže Miloš Gajić.
U etno selu Slatkovac u blizini Aleksandrovca broj rezervacija je na istom nivou kao i prošle godine.
„Pre korone smo imali dosta rezervacija, ali su one otkazane kada je objavljena epidemija,“ kaže Dragan Knežević, vlasnik ovog turističkog gazdinstva.
- „Život u kolicima nije piknik“
- Koliko je bezbedno ući u avion za vreme pandemije
- Kako izolacija zbog korona virusa menja naše životne navike
Situacija se u maju popravila, ali primećeno je da se rezervacije otkazuju svaki put kada bi došlo do pogoršanja epidemiološke situacije.
Knežević kaže da u ovom domaćinstvu, u kome je moguće ugostiti 20 ljudi, ima mesta i u avgustu, iako su mesta tokom vikenda već popunjena.
Gajić objašnjava da trenutna prebukiranost, izazvana nemogućnošću letovanja van Srbije, na neki način predstavlja nastavak trenda popularnosti seoskog turizma u poslednjih nekoliko godina.
„Objekti imaju sve veću i interesantniju ponudu. To više nisu kuće i sobe koje su domaćinima bile viška, već posebno građeni objekti, sa ukusom sređeni. Mnogi imaju i bazene, ali i dodatne aktivnosti,“ kaže on.
Skupi beg iz grada
Kada je Irena Mihajilović tražila mesto na kome sa porodicom može da provede vikend iznenadila se kada je naišla na smeštaje za koje je trebalo izdvojiti 500 evra.
„Sve je po principu uzmi pare i briši,“ kaže ona, poredeći cenu sa polovinom sume koja je potrebna za letovanje u Grčkoj.
Čini joj se da nigde nema „preduzetničkog duha“, da vlasnici ne razmišljaju o budućnosti, da se ljudi ne stimulišu da i sledeći put dođu, niti da razmišljaju o davanju popusta.
Ona neće letovati u Srbiji, ali ne isključuje jednodnevne izlete, „ako to dozvole epidemiološki uslovi“.
U etno selu Slatkovac nisu menjali cene poslednjih šest godina, a u Gostoljublju su uspostavili novi cenovnik u decembru 2019.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije, cene u registrovanim domaćinstvima i hotelima se nisu menjale u odnosu na prošlu godinu.
Ipak, u odgovoru BBC na srpskom, nadležni iz TOS-a kažu da se cene formiraju slobodno na tržištu.
- Korona virus i Egipat: Kako su propala očekivanja turističke industrije
- Pet mesta sa previše turista
- Letovanje kod kuće: Kako uživati u odmoru bez putovanja
Miloš Gajić kaže da je primetio da je manji broj objekata u zapadnoj Srbiji podigao cene.
„Interesovanje i tražnja su toliko veliki da su i pored duplih cena, ovi objekti popunili kapacitete“, kaže on.
Leto je Sunce i more. Ne volim letovanja po Srbiji, tipa : planine, banje, seoski turizam … i glupo i skupo. Naravno da ove godine nema mora a nema ni Sunca tako da zvanično za mene leto 2020 ne postoji.
— Sanja (@sanja__KG) June 16, 2020
Kuća sa bazenom u Novom Sadu 500 evra za dva dana prvi slobodan termin 11. Septembra! Jeste vi bre NORMALNI!?
— Zorica S. Radulović (@zokapet) July 13, 2020
Smislila da odmor bude vikendica u Bezdanu na kanalu. Očigledno i stotine drugih. Zvala razne, pitala sve, ostaću kod kuće za odmor 😞.
— Lana od A do Š (@Lanakaotakva) July 16, 2020
Ako ne možete da pronađete smeštaj u seoskom domaćinstvu ili vikendicu van grada iz snova, možda treba da razmišljate o kampovanju.
Bojana Kozomora iz Novog Sada želela je da provede odmor s porodicom u vikendici u naselju Šebešfok kod Bezdana, ali nije bilo mesta.
„Zbog velikog broja ljudi, nismo želeli da idemo u hotel, a cene su podivljale, zato smo tražili bezbednu i povoljnu varijantu“, kaže ona.
Kamp u blizini željenog mesta ispostavio se kao odlična alternativa.
„Deci je bilo zabavno, bili smo u šatoru tokom oluje i kiše i nikad bolje nismo spavali“, zaključuje ona.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Zakon ponude i potražnje
Jeste, samo neka sledeće vide šta će sa tim seoskim imanjima i vajatima kad se narod zainati. U jednom selu starinska kuća u dva nivoa sređena do poslednjeg detalja sa velikim dvorištem se iznajmljuje za 50 evra dnevno, vlasnici ne žive tu, a gosti mogu kod komšija da kupe kajmak, sir, mleko, pršutu, slaninu, u blizini kuće je i lokalna prodavnica, a ovi tamo negde umislili da su destinacija na kojoj letuju milioneri pa se porede sa luksuznim hotelima.
Jeste potražnja veća, ali seoski turizam je osetljiv, jer se za tu varijantu odlučuje mali procenati ljudi koji ima novca da plati i redovne cene. Sada će te ljude oterati naduvanim cenama kako bi uzeli koji evro više od bogatih koji ne mogu da otputuju u inostranstvo, a šta će sledeće godine… pa prosečan srbin o tome ne razmišlja, a posle mu budu krivi NATO, SAD, Nemačka, sudbina, vremenske (ne)prilike i ko zna šta sve.