Korona virus: U Srbiji opet više od 3.500 zaraženih, nesuglasice u Evropi oko kovid pasoša

Objavljeno 25/02/2021

The Oxford/AstraZeneca coronavirus vaccine

Dok predstavnici zdravstvenog dela Kriznog štaba za sprečavanje širenja korona virusa u Srbiji žele da pooštre mere, predstavnici vlasti se tome protive, a u Evropi postoje nesuglasice oko uvođenja kovid pasoša.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je registrovano još 3.588 zaraženih, a preminulo je još 15 ljudi, ukupno 4.398 od početka pandemije.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da bi u petak, na sednici Kriznog štaba, mogla da bude doneta odluka o pooštravanju nekih mera, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kaže da ne vidi razlog za dodatno ograničavanje rada ugostiteljskih objekata.

Za to vreme se u Evropi vodi polemika oko uvođenja takozvanih kovid pasoša, koje Izrael već ima.

Grčka, Kipar i Austrija podržavaju ideju o uvođenju takvih dokumenata za putovanja, ali su Nemačka, Francuska, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen skeptični, budući da još nema dovoljno podataka o tome da vakcine zaista štite od Kovida-19.

U svetu je do sada zaraženo više od 111,8 miliona ljudi, a preminulo je gotovo 2,5 miliona. Oporavilo se 63 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.

Šta se dešava u Srbiji?

Prema poslednjim podacima, preminulo je još 15 ljudi od posledica korona virusa, pa je ukupan broj umrlih povećan na 4.398.‬

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na korona virus testirano je 15.074 a potvrđena su 3.588 slučajeva zaraze.

U bolnicama je 3.832 pacijenta, a na respiratorima 153.

Od početka epidemije zvanično je potvrđen 449.901‬ slučaj infekcije.

Prijavljivanje za vakcinaciju u Srbiji je moguće preko portala e-Uprave, kao i telefonom preko pozivnog centra na broj 0800 222 334.

Iako su članovi zdravstvenog dela Kriznog štaba odlučni da pooštre neke mere, Goran Vesić. zamenik gradonačelnika Beograda rekao je da je stav Grada da se protivi skraćenju radnog vremena restorana, jer ne vidi „ni medicinske ni privredne razloge za takvu odluku“.

„Svako ko predlaže takvu meru treba da obezbedi plate za te ljude jer u pitanju su čitave porodice koje ostaju bez primanja.

„Zato svaka mera mora da bude usklađena sa ekonomijom“, rekao je Vesić na televiziji Pink.

Prethodno je epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio da je na sednici Kriznog štaba u četvrtak zauzet jedinstven stav oko toga da će biti uvedene nove mere protiv korona virusa i koje će se odnositi na vikend, ali da one nisu potpuno precizirane.

To će biti učinjeno u petak, dodao je u izjavi za N1.

Naglasio je da je medicinski deo Kriznog štaba da se u potpunosti sve zatvori na pet dana, ali da za to postoje pravne prepreke.

U okviru skraćenja radnog vremena postoji pravna mogućnost da „ako nekome kažete da ne može da radi tokom vikenda – to je je skraćenje radnog vremena“, a ne zabrana rada, kaže Kon.

Dragan Delić infektolog izjavio je za list Danas da „ponovo imamo neblagovremeno donošenje mera protiv korona virusa“.

„Očigledno je da se i dalje pravi kompromis između ekonomije i zdravlja, a to je za mene kao lekara sa medicinske i etičke tačke gledišta neprihvatljivo“, rekao je Delić, nekadašnji direktor beogradske Infektivne klinike.

Branko Ružić, ministar prosvete, rekao je da situacija u školama, kada je reč o broju zaraženih korona virusom, nije alarmantna, odnosno da broj zaraženih u učenika ne prelazi 0.5 odsto od ukupnog broja đaka, kao i da broj zaraženih nastavnika ne prelazi jedan odsto od ukupnog broja.

Pogledajte: Kako da razlikujete simptome korona virusa, gripa i prehlade

Kako prepoznati simptome

Ukratko iz sveta:

Grčka, Kipar i Austrija za uvođenje kovid pasoša, Nemačka, Francuska i predsednica Evropske komisije skeptični
Vakcinu proizvođača Džonson i Džonson odorbili su američki regulatori – jedna doza vakcine je bezbedna i delotvorna
Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da broj zaraženih i preminulih od posledica korona virusa opada širom sveta
Za Amerikance treći paket ekonomske pomoći zbog pandemije, najavio predsednik Amerike Džo Bajden
Policijski čas u Francuskoj na snazi je od 18 sati do 6 sati ujutru
U svetu je do sada zaraženo više od 112 miliona ljudi, a preminulo je gotovo 2,5 miliona. Oporavilo se 63.5 miliona ljudi, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.

Kako se Srbija borila protiv korone u 2020. godini:

Od najsmešnijeg virusa do 300.000 zaraženih.

Kakva je situacija u regionu?

Zemlje u regionu beleže svakodnevni rast broja zaraženih:

Hrvatska – 241.592 potvrđenih slučajeva

Do sada je preminulo 5.489 ljudi, a oporavilo se 233.170

Slovenija – 187.005 potvrđenih slučajeva

Do sada je preminulo 3.802 pacijenta, a oporavilo se 171.905

Bosna i Hercegovina – 129.753 potvrđenih slučajeva

Do sada je umrlo 5.051 ljudi, a oporavilo se 114.361 ljudi

Severna Makedonija – 100.632 potvrđenih slučajeva

Od posledica korona virusa do sada je preminulo 3.098 ljudi, a oporavilo se 90.311

Crna Gora – 73.611 potvrđenih slučajeva

Preminulo je 976, a oporavilo se 64.165 ljudi.

Kosovo – 67.569 potvrđenih slučajeva

Do sada je preminulo 1.582 ljudi, a oporavilo se 58.921

Pogledajte video: Da li mutacije čine korona virus opasnijim?

Mutacije virusa su uobičajene tokom trajanja pandemije.

Kako je u Evropi?

Ideja o kovid pasošima, odnosno vakcina pasošima uzima sve više maha – Izrael ih već ima.

Za to su i Grčka, Kipar i Austrija, ali su nemačka kancelarka Angela Merkel i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazili oprez – zabrinute se da su podaci o zaštiti od Kovida-19 i dalje nepotpuni.

Za to vreme, Mađarska je postala prva zemlja Evropske unije koja je počela imunizaciju stanovništva kineskom vakcinom Sinofarm, koja još nije odobrena na nivou EU.

Mađarska vlada je kritikovala spor tempo uvođenja vakcina u EU, a do sada je već poručila pet miliona kineskih vakcina.

Ova zemlja sa 10 miliona stanovnika, koristi i rusku vakcinu Sputnjik, koja takođe još nije odobrena u EU.

Ukrajina je upravo započela imunizaciju stanovništva vakcinama AstraZeneka/Oksford.

U poslednja 24 sata ova zemlja registrovala je 8.147 slučajeva zaraze korona virusom, što je najviši broj od sredine januara.

Španija će do početka maja biti u režimu nacionalnog policijskog časa.

Ljudima je dozvoljeno da u tom periodu odlaze na posao, u škole ili na fakultete, radi kupovine lekova ili nege starijih ljudi ili dece.

Svako stariji od šest godina mora da nositi zaštitnu masku za lice u javnom prevozu i u zatvorenim javnim prostorima širom zemlje.

Takođe su obavezni na otvorenom u mnogim regionima.

Kontinentalni deo Portugala i dalje je pod strogim režimom.

Rad od kuće je obavezan, rade samo prodavnice sa osnovnim namirniciama, a kafići i restorani mogu da rade samo ako prave hranu za poneti i kućnu dostavu.

Škole su takođe zatvorene za većinu dece.

Očekuje se da će karantin trajati najmanje do 1. marta.

U Belgiji je nacionalni karantin produžen do 1. aprila.

Dozvoljena su samo putovanja koja moraju da budu obrazložena jakim razlogom.

Prodavnice koje ne prodaju hranu i lekove, kao i frizeri, škole, restorani, barovi do daljnjeg ostaju zatvoreni u Nemačkoj.

Prema pravilu iz januara Nemcima nije dozvoljeno da na javnim mestima nose pamučne maske i marame preko lica, već hirurške.

Mere ostaju na snazi do 7. marta, ali je moguće da će frizerski saloni i škole biti otvoreni i ranije.

Đaci osnovnih škola vraćaju se u klupe 22. februara.

Restriktivne mere u Grčkoj se razlikuju se od regiona do regiona u zavisnosti od broja zaraženih.

Od januara rade vrtići, osnovne škole i prodavnice.

Ali do kraja januara, neke oblasti su proglašene „crvenim zonama“- poput Atine u kojoj su uvedene nove restriktivne mere.

Prodavnice koje ne prodaju hranu i lekove, škole, frizerski saloni i kozmetički saloni ponovo su zatvoreni.

U Francuskoj policijski čas je na snazi od 18 sati do 6 sati ujutru.

Prodavnice u tom periodu moraju biti zatvorene, a Francuzi ne mogu van kuće.

Škole rade uz svakodnevna testiranja učenika i nastavnika.

Francuska je zatvorila granice za sve koji nisu državljani zemalja Evropske unije od 31. Januara.

Barovi, restorani, pozorišta, bioskopi i skijališta su i dalje zatvoreni.

Restriktivne mere na snagu stupaju od 1. marta i na Francuskoj rivijeri.

Ljudima će biti dozvoljeno da izađu iz kuća samo s dozvolom na kojoj će biti istaknut razlog zašto moraju da budu napolju.

Srednje škole u Italiji su ponovo otvorene, a policijski čas je na snazi od 22 sata do 6 sati ujutru.

Takođe su zabranjena putovanja između regiona, a nošenje maski na javnim mestima je obavezno.

Vlada Holandije najavila je ublažavanje nekih ograničenja.

Od 1. marta srednjoškolci će imati najmanje jednodnevne časove u školi.

Frizeri i druge „kontakt“ profesije (osim seksualnih radnika) mogu ponovo da rade od 3. marta.

Tinejdžeri i odrasli do 27 godina mogu da se bave timskim sportovima napolju.

Policijski čas od 21:00 do 04:30, koji je izazvao velike nerede, ostaće na snazi.

Vlada ne preporučuje planiranje bilo kakvih putovanja u inostranstvo najmanje do 31. marta.

Danska vlada takođe ukida neka ograničenja.

Veliki delovi maloprodajnog sektora biće ponovo ponovo otvoreni.

Očekuje se da će se učenici srednjih škola vratiti u učionice u regionima sa nižom stopom zaraze.

Danska je u blokadi od decembra: sve prodavnice i druge firme zatvorene su osim supermarketa i apoteka, a škole su bile otvorene samo za mlađu osnovnoškolsku decu.

Kako je u svetu?

U Americi je predstavljen novi, treći paket ekonomske pomoći, najavio je predsednik Džo Bajden.

Republikanci tvrde da je program „nepotrebno veliki i natrpan prioritetima demokratske stranke koji nemaju veze sa pandemijom“.

Ipak, Bajden i njegov tim ne odustaju od toga da Amerika treba da bude „široke ruke“ i da se novac da onima koji je pandemija najviše ugrozila- siromašnima, manjinama i ženama.

Organizatori Olimpijskih igara u Tokiju potvrdili su da će put Olimpijske baklje biti započet sledećeg meseca kako je planirano.

Oni su zamolili sve one koji žele da isprate manifestaciju da drže fizičku distancu i nose maske, kao i da nosioce baklje pozdrave aplauzom, a ne glasnim navijanjem.

Put Olimpijske baklje trebalo je da bude održan tokom poslednje nedelje marta, ali je odložen zbog pandemije.

Pogledajte video:Kako izgleda preležati Kovid-19 kod kuće