Korona virus, vakcine i Portugal: „I dalje nema ljubljenja“ – kako se živi u zemlji sa najvišom stopom imunizacije u svetu

Na pomen Portugala, većini bi prva asocijacija verovatno bila fado muzika, nepregledne obale Atlantika, dobro vino ili fudbaler Kristijano Ronaldo.

Ali od jeseni 2021, ova zemlja sa nešto više od 10 miliona stanovnika stekla je titulu svetskog šampiona u vakcinaciji protiv korona virusa, pošto je gotovo 86 odsto ljudi u Portugalu primilo obe doze.

„Ljudi su željni povratka u normalu, pa otud dolazi i odziv na vakcinaciju koju vide kao rešenje problema“, kaže Aleksandra Maldžiski iz Beograda koja već osam godina živi u gradiću Setubal u centralnom delu Portugala.

„Odzivu su svakako doprinele i medijske kampanje koje su promovisale vakcinaciju“, objašnjava Maldžiski.

Za razliku od drugih zemalja, u Portugalu u borbi protiv pandemije u prvom planu nisu bili ni političari ni struka, već čovek iz vojske – harizmatični viceadmiral portugalske mornarice Enrike Goveja i Mela, koordinatora Operativne grupe za nacionalnu vakcinaciju.

U Portugalu je proces vakcinacije počeo u decembru 2020, samo par nedelja pre Srbije. Do sada je u Portugalu zaraženo 1,07 miliona ljudi, a umrlo 18.056.

U Srbiji je, međutim, do sada sa obe doze zaštićeno 42,4 odsto od oko sedam miliona stanovnika, a prema izjavama premijerke Ane Brnabić, strategija borbe protiv rasta broja novozaraženih ove jeseni biće vakcinacija, a ne restriktivne mere.

• Kako je Srbija došla do milionitog slučaja kovida-19
• Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak“
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji

Vojnom uniformom protiv virusa – kako je Portugal izbio na prvo mesto u vakcinaciji?

Krajem decembra 2020, samo dve nedelje pred pik pandemije u Portugalu, stiglo je prvih 10.000 doza vakcina Fajzer-Biontek, a kasnije i cepiva još tri proizvođača – Moderna, AstraZeneka i Džonson&Džonson.

Tada je pokrenuta i kampanja promovisanja vakcinacije, i to „na svim televizijama, radio-stanicama i društvenim mrežama“, kaže za BBC na srpskom Portugalac Sezar Gomeš, stanovnik gradića Aveiro na severozapadu zemlje.

„Svuda se govorilo o kovidu, što je kod ljudi pojačalo strah, ali i oprez“, navodi.

Početak pandemijske 2021. godine bio je izuzetno težak za zdravstvene radnike u Portugalu – broj novozaraženih išao je i do 14.600 dnevno, a zvaničnici su više puta upozoravali da je sistem na ivici kolapsa.

Slika je jasnija ako se u obzir uzme činjenica da je Portugal, u okviru Evropske unije, zemlja sa najmanjim brojem kreveta na intenzivnoj nezi na 100.000 stanovnika – tek 647.

• Sve o korona virusu – u malim dozama
• Šta do sada znamo o vakcinaciji dece u Srbiji

Kampanja vakcinacije protekla je u znaku vojne mornarice – u februaru, njena slika i prilika postao je viceadmiral mornarice Enrike Goveja i Melo.

„Za mene, ovo je rat“, rekao je Goveja i Melo u intervjuu za portugalski dnevni list Publiko (Público), odgovarajući na pitanje zašto se uvek pojavljuje u vojničkoj uniformi.

Gostovao je često u portugalskim medijima nastojeći da ubedi onih 40 odsto građana koji isprva nisu bili sigurni da li da se vakcinišu.

Čak je pokušavao i da pregovara sa antivakserima koji su protestovali, pa je jedno vreme morao da se kreće u pratnji telohranitelja.

Ovakav odnos prema pandemiji urodio je plodom, smatra Sezarova sugrađanka iz Aveira, Portugalka Patrisija Neto, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Viceadmiral je građanima ulio ogromno poverenje“, kaže.

Za doprinos promovisanju vakcinacije, Goveja i Melo je u avgustu dobio i jedno neformalno priznanje – dnevni list Žurnal de negosjos(Jornal de Negócios) svrstao ga je među 50 najmoćnijih ljudi sveta.

Kako je izgledao plan vakcinacije?

Prema planu vakcinacije koji su vlasti Portugala objavile u decembru prošle godine:

• prvo su vakcinisani stariji od 50 godina sa bolestima srca, bubrega i respiratornim problemima, stanovnici staračkih domova i medicinski radnici
• zatim su na red došli stariji od 65 godina koji ne pate od ovih bolesti i ljudi od preko 50 koji boluju od dijabetesa i hipertenzije i drugih bolesti
• potom su vakcinisani svi ostali.
• Dve doze vakcine primilo je 2.77 milijardi ljudi u svetu, dok je skoro polovina svetskog stanovništva primila bar jednu dozu, pokazuju podaci sajta Our World in Data.

Striktno poštovanje redosleda po starosnim kategorijama značilo je da su mnogi morali da čekaju mesecima na vakcinu.

Četrdesetčetvorogodišinja

Emanuela Mendeš, 44-godišnja Beograđanka koja dugo živi u Lisabonu, čekala je do sredine juna da bi se uopšte prijavila.

„Uradila sam to istog momenta kada je moja starosna grupa imala mogućnost“, kaže ona.

U odnosu na Srbiju, gde su ljudi mesecima ranije imali priliku da se vakcinišu ako su želeli, Portugal u tom trenutku „poprilično kasnio“.

Vakcinaciju su Portugalci „jedva dočekali“ posle više meseci izolacije, kaže.

„Moj utisak je da nije bilo neophodno specijalno motivisati narod da se vakciniše, ljudi su sami išli“.

U završnoj fazi, avgusta ove godine, u Portugalu su vakcinisana i deca starija od 12 godina.

Kada se uđe u detalje, ispostavlja se da je uspeh Portugala još i veći – prema pisanju Njujork tajmsa, vakcinisano je 98 odsto svih građana koji su došli u obzir za vakcinaciju, pa preostaju još samo mlađi od 12 godina.

Sezar smatra da je visokoj stopi vakcinacije doprinela i činjenica da u ovoj zemlji „generalno postoji pozitivan odnos prema imunizaciji“.

„Nacionalni plan vakcinacije postoji već 40 godina i nemamo primere da su ljudi masovno odbijali da se vakcinišu“, dodaje.

Poljubac kao etalon normalnosti

Portugalci važe za naciju koja se veoma srdačno pozdravlja – po jedan poljubac u svaki obraz pri svakom susretu i rastanku, a za bliske prijatelje i zagrljaj.

Međutim, toga već dugo nema, a sve do 1. oktobra na snazi su bila „stroga pravila“ za nošenje maski i održavanje fizičke udaljenosti, kaže Aleksandra Maldžiski.

„Preporuka je bila da se maske nose i na ulici, što je većina i radila“, dodaje.

Do nedavno su kafići, restorani, bioskopi i koncertne sale radili samo do 22.30, a u restorane i hotele se moglo samo uz negativan test ili potvrdu o vakcinaciji.

„Sada se konačno oseća malo opuštenija atmosfera, ali ka tome se ide sporo“, kaže Aleksandra.

Sezar dodaje da je popuštanje mera koje su dugo bile na snazi unelo određenu „dozu zbunjenosti“ u svakodnevnu komunikaciju.

„Pošto smo narod koji voli prisan kontakt sa prijateljima, vidim da ljudi i dalje nisu sigurni kako da se ponašaju“, navodi.

Susrete opisuje kao stalno vaganje „da li da pružim ruku ili ipak samo pesnicu, mogu li nekoga da zagrlim, da li je poljubac u obraz u redu“.

On dodaje da mnogi i dalje nose maske na otvorenom, iako to nije obavezno.

Kako teče ukidanje mera u Portugalu?

Sa rastom broja vakcinisanih, Portugal od proleća postepeno ukida mere.

Do poslednjeg popuštanja došlo je 1. oktobra, pošto je stopa vakcinisanih prešla 85 odsto.

Još uvek je:

• Nošenje maski obavezno je u javnom prevozu, u bolnicama, domovima za stare i na javnim i privatnim okupljanjima
• Maske moraju da nose i radnici u barovima, klubovima, restoranima i drugim komercijalnim objektima, kao i ulični prodavci
• U restorane, kafiće, hotele, kazina, teretane i spa se može bez potvrde o vakcinaciji, koja je do skoro bila potrebna za pristup ovakvim mestima
• Ukinuto je ograničenje koje je propisivalo maksimalan broj osoba za istim stolom u restoranu ili kafiću
• Ukinuto je ograničenje o maksimalnom broju ljudi koji se mogu okupiti na venčanjima, krštenjima, poslovnim i kulturnim događajima

Izvor: Zvanični sajt za informisanje o Kovidu-19 u Portugalu

Život se postepeno vraća u normalu, ali da do povratka na staro predstoji još mnogo otga, primetila je i Nataša Gološin iz Zrenjanina, koja već više od decenije živi na severu Portugala.

„Druženja su kao i pre – mnogo hrane i malo distance“, kaže Nataša za BBC na srpskom.

„Kad se vrate beijinhos (beižinjos – poljupci) prilikom svakog pozdravljanja i otpozdravljanja, to će značiti da je zaista gotovo“, dodaje.

Gde još u svetu ukidaju mere?

Danska, Norveška i Švedska su u poslednjih mesec dana potpuno ukinule mere uvedene tokom pandemije.

Danska je početkom septembra postala prva zemlja u Evropi koja se vratila životu pre pandemije – zaposleni u kancelarije, a deca u škole.

Karantin važi samo za zaražene i njihove bliske kontakte.

Vlasti su odluku obrazložile visokom stopom vakcinacije, a prema poslednjim podacima, obe doze vakcine primilo je 75 odsto ljudi.

Za primerom Danske ubrzo se povela i Norveška koja je, posle više od 560 dana pod merama, krajem prošlog meseca ukinula sva ograničenja.

Obe doze vakcine primilo je 67 odsto ljudi.

Švedska, gde je obe doze vakcine primilo 66 odsto ljudi, mere je ukinula 1. oktobra.

Nošenje maski ostalo je obavezno samo na aerodromima i u avionu, gde važe međunarodna pravila.

Mere se postepeno ukidaju i u Italiji, koja je na početku pandemije bila jedna od najteže pogođenih zemalja na svetu.

Od 11. oktobra, na snazi je sistem „belih zona“, gde je pristup dozvoljen samo vlasnicima zelenih sertifikata – vakcinisanima, onima koji su preležali ili imaju potvrdu da su negativni.

Procenat vakcinisanih sa obe doze je 69 odsto.

U Sidneju, gradu sa najvećim brojem stanovnika u Australiji i po površini najvećem mestu na južnoj hemisferi, 11. oktobra ukinute su neke od mera, ali samo za vakcinisane stanovnike.

Stanovnici Sidneja ponovo mogu u kafiće, restorane i kod frizera, ali samo sa potvrdom o vakcinaciji, dok su za nepoštovanje pravila propisane kazne.

Za sve, osim za decu ispod 12 godina, i dalje važi nošenje maski na javnim mestima i u zatvorenom.

Zašto ne možemo da poredimo cepiva protiv Kovida-19

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk