Korona virus: Zagađenje vazduha povezano sa većim rizikom umiranja od Kovida-19

Objavljeno 09/06/2020

The buildings of downtown Los Angeles are partially obscured in the late afternoon on 5 November 2019 as seen from Pasadena, California. — „Obrasci stope smrtnosti od Kovida-19 uglavnom prate obrasce velike gustine naseljenosti i oblasti sa visokom izloženošću čestičnim materijama PM2.5″, kaže se u izveštaju sa Harvardskog univerziteta.

Visoki stepen zagađenja vazduha može da poveća rizik od umiranja od Kovida-19, pokazuju dve studije.

Doktorka Marija Neira iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) rekla je za BBC Njuz da bi zemlje sa visokim stepenom zagađenosti vazduha, većinom u Latinskoj Americi, Africi i Aziji, trebalo da intenziviraju pripreme.

Oni sa hroničnim stanjima povezanim sa zagađenjem vazduha zapatili su teške slučajeve Kovida-19 u zemljama sa visokim nivoom zagađenja.

Ali zdravstveni radnici kažu da je suviše rano da bi se dokazalo da postoji direktna veza.

„Napravićemo mapu najzagađenijih gradova na osnovu naše baze podataka da bismo pružili podršku nacionalnim vladama u ovim regionima kako bi one mogle u skladu sa tim da pripreme planove za odgovor na epidemiju“, rekla je doktorka Neira.

Medical workers load a deceased body into an ambulance at Andover Subacute and Rehabilitation Centre on 16 April 16 2020 in Andover, New Jersey, USA. — Studija Harvarda pokazuje da niži nivo zagađenja može imati za rezultat manji broj smrti od Kovida 19

Američka studija sugeriše da stopa smrtnosti od Kovida-19 skače za oko 15 odsto u oblastima sa makar malim povećanjem nivoa zagađenja od sitnih čestica u godinama pre pandemije.

„Obrasci stope smrtnosti od Kovida-19 uglavnom prate obrasce velike gustine naseljenosti i oblasti sa visokom izloženošću čestičnim materijama PM2.5″, kaže se u izveštaju sa Harvardskog univerziteta.

Ove čestice, prečnika jedne tridesetine ljudske dlake, već su u prošlosti bile povezivane sa zdravstvenim problemima, uključujući respiratorne infekcije i rak pluća.

Harvardska studija još nije dobila stručnu ocenu, ali predsednica epidemiologije na minhenskom Univerzitetu Ludvig Maksimilijan profesorka Anet Piters rekla je za BBC Njuz da su njeni nalazi „u skladu sa ranijim izveštajima o hospitalizaciji i smrtnosti od upale pluća.“

„To je jedna od prvih studija koja je potkrepila našu sumnju i hipotezu da ozbiljnost infekcije od Kovida-19 može biti pojačana zagađenjem od čestičnih materija“, rekla je ona.

Autorka izveštaja, profesorka Frančeska Dominiči, rekla je: „Nadamo se da će to pomoći da se zaustavi dodatno kvarenje kvaliteta vazduha, naročito dok slušamo kako vlasti pokušavaju da ublaže pravila o zagađenju usred ove pandemije.“

A doctor attends to patients in intensive care in the Covid-19 ward of the Maria Pia Hospital in Turin on 7 April 2020. — Jedna druga studija u Italiji pokazuje da postoji moguća veza između visokog nivoa zagađenja vazduha i smrti od Kovida-19 u severnoj Italiji.

Jedna druga studija, sa Univerziteta u Sijeni, u Italiji, i sa Univerzitetu u Arhusu, u Danskoj, pokazuje da postoji moguća veza između visokog nivoa zagađenja vazduha i smrti od Kovida-19 u severnoj Italiji.

Regioni Lombardije i Emilija-Romanje imali su stopu smrtnosti od oko 12 odsto, u poređenju sa 4,5 odsto u ostatku Italije.

Studija, objavljena u časopisu Sajens dajrekt, kaže: „Visoki stepen zagađenja u severnoj Italiji treba smatrati jednim od dodatnih faktora koji su uticali na visoku stopu smrtnosti u tom kraju.“

Gustina populacije, starost, različiti zdravstveni sistemi i varijacije u politici prevencije po regionima takođe su faktori koje bi trebalo uzeti u obzir.

Za to vreme, na Filipinima, Cezar Bugojsan, iz Udruženja davalaca respiratorne nege, rekao je: „Prema našim preliminarnim podacima, skoro sve preminule osobe od virusa korona u zemlji imale su već postojeće zdravstvene probleme, većina njih povezane sa zagađenjem.“

Zagađenje vazduha već ubija oko sedam miliona ljudi godišnje, kaže SZO.

A više od 90 odsto svetske populacije živi na mestima gde zagađenje vazduha premašuje propisane granice, uglavnom u siromašnim zemljama.

Mnoge pogođene zemlje nalaze se u Južnoj Aziji, na Bliskom Istoku, u podsaharskoj i Severnoj Africi, prema izveštaju Svetske banke iz prošle godine.

Gradovi u Čileu, Brazilu, Meksiku i Peruu takođe imaju opasnu stopu zagađenja vazduha, prema više izveštaja SZO-a i Ujedinjenih nacija.

Vehicles on the road amid heavy smog on 3 November 2019 in Ghaziabad, India. — Indija ima najviše gradova sa visokim stepenom zagađenja vazduha

Ali Izveštaj o svetskom kvalitetu vazduha iz 2019. ukazuje na to da Indija ima najviše gradova sa visokim stepenom zagađenja vazduha.

Indija je do sada zabeležila 521 smrt od Kovida-19.

Doktor S. K. Čabra, šef odeljenja za pulmologiju pri specijalističkoj bolnici Prajmus super u Delhiju, rekao je: „Ukoliko budemo primetili značajan porast širenja virusa, ljudi sa hroničnim stanjima će zbog zagađenja vazduha definitivno biti najteže pogođeni.“

A predsednik Fondacije javnog zdravlja Indije profesor Srinat Redi je rekao: „Ukoliko je zagađenje vazduha već oštetilo disajne puteve i plućno tkivo, manje je rezervi da se izađe na kraj sa napadom virusa korona.“

Ali doktor Rajni Kant Srivastava iz Indijskog saveta za medicinska istraživanja, rekao je: „Nema dovoljno dokaza, a mi nismo sproveli sličnu studiju.“

A view of smog over Santiago, Chile on 9 July 2018 — Gradovi u Čileu, Brazilu, Meksiku i Peruu imaju opasni nico zagađenja

Epidemija Teškog akutnog respiratornog sindroma (Sars) iz 2002. godine, koju je izazvala jedna druga vrsta korona virusa, zarazila je više od 8.000 ljudi, u 26 zemalja, a stradalo je njih skoro 800.

Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu iz 2003. godine pokazala je da su ljudi iz oblasti sa visokim zagađenjem vazduha bili više nego dvaput skloniji da umru od ove bolesti.