Korona virus: Zašto Kovid-19 nije poslednja pandemija

Stvorili smo „savršeno oluju“ za bolesti koje se prenose iz sveta divljih životinja na ljude i brzo šire svetom, upozoravaju naučnici.

Ljudsko uništavanje prirodnog sveta samo ubrzava taj proces.

Ovo je viđenje globalnih zdravstvenih stručnjaka koji proučavaju kako i gde se pojavljuju nove bolesti.

• Divlje životinje uživaju u slobodi u utišanom svetu
• Korona virus: Kako bi epidemija mogla da bude blagoslov za divlje životinje
• Otkriveno da su pangolini nosioci virusa povezanih sa Kovidom-19

U sklopu tih napora, oni su sada razvili sistem za prepoznavanje obrazaca koji će predvideti koje bolesti divljih životinja predstavljaju najveću pretnju po ljude.

Ovaj pristup predvode naučnici sa Univerziteta u Liverpulu, u Velikoj Britaniji, ali je to deo globalnih napora da se pronađu načini da se bolje pripremimo za buduće zaraze.

„Izbegli smo pet metaka“

„U poslednjih 20 godina, imali smo šest velikih pretnji – SARS, MERS; ebolu, ptičiji grip i svinjski grip“, kaže za BBC Njuz profesor Metju Bejlis sa Univerziteta u Liverpulu.

„Izbegli smo pet metaka, ali nas je šesti dokačio. I ovo nije poslednja pandemija sa kojom ćemo se suočiti i zato moramo pobliže da pratimo bolesti divljih životinja.“, kaže on.

U sklopu ove detaljne analize, zajedno sa kolegama je osmislio predviđajući sistem prepoznavanja obrazaca koji može da prouči beskrajnu bazu podataka svih poznatih bolesti iz životinjskog sveta.

• Kako je pandemija korona virusa uticala na na zaštitu prirode
• Kako podići grad protiv pandemije
• Žena koja je otkrila prvi korona virus

Među hiljadama bakterija, parazita i virusa poznatih nauci, ovaj sistem prepoznaje tragove skrivene u broju i tipu vrsta koje oni uspevaju da zaraze. On te tragove koristi da zaključi koji od njih predstavljaju najveću pretnju po ljude.

Ukoliko se neki patogen označi kao prioritet, naučnici kažu da mogu da usmere sve svoje istraživačke napore ka pronalaženju prevencije ili lečenja pre nego što izbije zaraza.

„Biće potreban jedan sasvim novi korak da se otkrije koje bolesti mogu da izazovu pandemiju, ali napravili smo veliki napredak s ovim prvim korakom“, kaže profesor Bejlis.

Lekcije iz karantina

Mnogi naučnici se slažu da naše ponašanje – naročito krčenje šuma i prisvajanje prirodnih staništa sa raznolikim životinjskim svetom – pomažu da bolesti češće prelaze sa životinja na ljude.

Prema profesorki Kejt Džons sa Univerzitetskog koledža u Londonu, dokazi „uopšteno sugerišu da se ekosistem sa nižim biodiverzitetom koji su transformisali ljudi, kao što su poljoprivredna dobra ili plantaže, često vezuje za povećani rizik po ljude od mnogih infekcija.“

To nije nužno slučaj sa svim bolestima“, dodaje ona.

„Ali ona životinjske vrste koje su tolerantnije prema ometanju ljudi, kao što su određene vrste glodara, često deluju kao da su efikasnije kao domaćini i prenosnici patogena.“

„I tako gubitak biodiverziteta može da stvori prostore koji povećavaju rizičan kontakt ljudi i divljih životinja, i povećavaju šanse da se određeni virusi, bakterije i paraziti prenesu na ljude.“

Određene zaraze demonstrirale su ovaj rizik od „međuveza“ ljudske aktivnosti i divljih životinja sa poražavajućom jasnošću.

Prilikom prve epidemije nipa virusa 1999. godine u Maleziji, viralna infekcija – koju su nosili voćni slepi miševi – prenela sa na veliku farmu svinja podignutu na obodu šume.

Divlji voćni slepi miševi hranili su se na drveću sa voćem a svinje su potom jele poluizgriženo voće koje je palo sa drveća i bilo prekriveno pljuvačkom slepih miševa.

Više od 250 ljudi koji su radili u bliskom kontaktu sa zaraženim svinjama pokupilo je virus. Više od 100 tih ljudi je umrlo. Stopa smrtnosti virusa korona još uvek se formira, ali trenutne procene su da je to oko 1 odsto. Nipa virus ubija 40-75 odsto ljudi koje zarazi.

Profesor Erik Fevre sa Univerziteta u Liverpulu i Međunarodnog istraživačkog instituta za stoku u Najrobiju, u Keniji, kaže da istraživači moraju neprestano da motre u oblastima u kojima je veći rizik od pojave zaraznih bolesti.

Farme na obodima šuma, pijace na kojima se prodaju i kupuju životinje – sve to briše granice između ljudi i životinjskog sveta, i to su mesta na kojima je verovatnije da će se bolesti pojaviti.

„Moramo neprestano da motrimo na ove međuveze i da imamo aktivirane sisteme reakcija ukoliko primetimo nešto neobično“, kao što je iznenadno izbijanje zaraze na određenoj lokaciji.

„Nove bolesti se pojavljuju u ljudskoj populaciji verovatno tri do četiri puta godišnje“, kažem profesor Fevre. „I to ne samo u Aziji ili Africi, već i u Evropi i SAD-u.“

Metju Bejlis dodaje da ovaj aktivan nadzor novih bolesti postaje sve važniji. „Stvorili smo skoro savršenu oluju za pojavu pandemija“, kaže on za BBC Njuz.

Profesor Fevre se slaže s tim. „Vrlo je verovatno da će se ova vrsta događaja iznova i iznova ponavljati“, kaže on.

„Dešavali su se tokom svih naših interakcija sa svetom prirode. Ono što je bitno sada jeste kako mi to razumemo i reagujemo na to.“

Ova aktuelna kriza, kaže profesor Fevre, pruža lekciju mnogima od nas o posledicama našeg vlastitog uticaja na svet prirode.

„Sve te stvari koje koristimo i uzimamo zdravo za gotovo – hrana koju jedemo, materijali u našim pametnim telefonima; što više toga konzumiramo, više će neko zaraditi na njima izvlačeći ih i prebacujući ih po svetu.“

„Zato je veoma važno za sve nas da dobro razmislimo o resursima koje trošimo i kako sve to utiče na nas.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk