Kovid-19: Pet godina kasnije, četiri pozitivne lekcije iz pandemije

Prošlo je pet godina otkako je 11. marta 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila epidemiju kovida-19 pandemijom.

Vlade su primenile do tada neviđene mere koje su izložile 2,6 milijardi ljude zaključavanjima, praktično ih držeći u prisilnim karantinima mesecima bez prestanka.

Virus je doveo do više od 777 miliona zaražavanja i izazvao smrt više od sedam miliona ljudi, prema podacima SZO.

Agencija Ujedinjenih nacija procenjuje da smrti povezane sa pandemijom sada iznose zapanjujućih 15 miliona.

Poražavajuće posledice pandemije još uvek se osećaju širom sveta, ali neki analitičari ukazuju na nekoliko pozitivnih lekcija koje su proistekle iz ovog veoma mračnog perioda.

Elke Van Hof, specijalistkinja za stres i traumu i bivša profesorka psihologije zdravlja na Slobodnom univerzitetu u Briselu, u Belgiji, opisuje zaključavanja kao „najveći psihološki eksperiment u istoriji“.

• „Uništile su me“: Irac posle primanja vakcine protiv kovida-19
• Šta povlačenje Amerike iz Svetske zdravstvene organizacije znači za svet
• Šta je „bolest iks“

Evo koja su četiri glavna zaključka:

Napreci u tehnologiji vakcina

Naučnicima je trebalo samo devet meseci da izrade efikasnu vakcinu za borbu protiv virusa Sars-Cov-2.

I to su učinili koristeći tehnologiju koja je sada unela revoluciju u razvoj imunizacije širom sveta.

Upotreba sintetičke mesendžer RNK (mRNK) bila je proučavana već nekoliko godina kao efikasni mehanizam za razvoj programa masovne vakcinacije, ali je pandemija kovida-19 rapidno ubrzala njen razvoj.

Istraživanje Fajzera (SAD) zajedno sa BioNtekom (Nemačka) i Modernom (SAD) iskoristilo je mRNK mehanizam za pravljenje njihovih vakcina u rekordnom vremenu, omogućivši milionima ljudi da dobiju doze koje ih štite od gorih efekata virusa.

Margaret Kinan, 90-godišnja žena iz Ujedinjenog Kraljevstva, postala je prva osoba u zapadnom svetu koja je primila odobrenu dozu vakcine 8. decembra 2020. godine.

Naučnici koji su je napravili, Katalin Kariko i Dru Vajsman, dobili su Nobelovu nagradu za medicinu 2023. godine.

Doktorka Margaret Haris, ekspertkinja za javno zdravlje pri SZO, opisuje ovu trku da se otkrije vakcina kao jedno od najvećih pozitivnih nasleđa pandemije.

„Prisustvovali smo tehnološkom napretku pri neverovatnim brzinama“, rekla je za BBC doktorka Haris.

„Tehnologija mesendžer RNK je već bila poznata, ali sada vidimo kako se ona koristi za ostvarivanje drugih napredaka, među njima čak i vakcina protiv kancera“, dodaje ona.

• Grupna tužba protiv AstraZeneke: Da li je antikovid vakcina doprinela oboljevanjima i smrti
• Kako svet pokušava da izbegne ponavljanje „vakcinalnog aparthejda“ tokom kovida
• Nemac primio vakcinu protiv kovida 217 puta

Profesorka sa Univerziteta u Edinburgu Devi Sridhar i autorka knjige Sprečivo: Kako je pandemija promenila svet i kako zaustaviti sledeću, kaže da su lekcije naučene tokom pandemije uticale na bolje otkrivanje i identifikaciju novih virusnih epidemija.

„Naš naučni kapacitet se popravio, naše platforme su značajno uznapredovale“, kaže ona.

„Ako je pitanje na početku pandemije bilo da li ćemo imati vakcinu, sada je pitanje: ‘koliko brzo možemo da je napravimo?'“.

Uz sve to, postoje lekcije o tome kako biti bolje pripremljen za sledeću pandemiju, kaže ona.

Na primer, zemlje „koje su naizgled bolje prolazile bile su one koje su imale zdravije stanovništvo pre pandemije“.

Novo doba za obrazovanje

Zatvaranja škola imala su katastrofalne posledice po decu širom sveta.

Ogroman rast stope napuštanja školovanja i odlaganja učenja, i na primarnom i na sekundarnom nivou, ostaje jedan od najdubljih ožiljaka koje je ostavila pandemija, prema Mercedes Mateo, šefici Odeljenja za obrazovanje pri Inter-Američkoj razvojnoj banci (IDB).

Ali uprkos ovim negativnim posledicama, Mateo vidi pozitivnu promene u načinu na koji se danas doživljava obrazovanje.

„Došlo je do istinski pozitivnog pomaka u uvođenju rasprave o obrazovanju u 21. vek, radi preispitivanja obrazovnih sistema“, kaže ona za BBC.

„Tokom pandemije postalo je jasno da je obrazovni sektor jedan od najmanje digitalizovanih“, objašnjava Mateo, sa ogromnom količinom otpora prema menjanju ovoga na bilo koji način.

Ali kovid-19 je prisilio da se krene ka hibridnijem i fleksibilnijem obrazovanju, kaže ona.

Kao posledica toga, Mateo kaže da je ideja korišćenja učionice isključivo kao fizičkog i statičkog prostora ostavljena za nama.

Zatvaranje učionica je takođe pomerilo sektor obrazovanja naviše na listi političke agende.

Nadalje, za Mateo je pandemija takođe stvorila veću svest o ulozi koju škola igra u savremenim društvima.

Promena paradigme na poslu

Talasi rapidnih gubitaka poslova i siromaštvo koje ih je pratilo bili su jedni od najozbiljnijih posledica kovida-19.

Pandemija je takođe dovela do toga da manje mladih ljudi izađe na tržište rada, što preostaje jedan od najvećih izazova za svetsku ekonomiju.

Jedna od lekcija iz pandemijskog perioda bila je da su politike zaštite zaposlenja i prihoda – kao što su prinudni odmori – pomogli da se ublaži udarac usporavanja, kaže Gerson

Martinez, specijalista za ekonomiju rada pri Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) i njenoj regionalnoj kancelariji za Latinsku Ameriku i Karibe.

On nema nikakve sumnje da su ove strategije ubrzale ekonomski oporavak.

• Zašto kovid i dalje obara neke ljude
• Kako se simptomi kovida menjaju sa svakim novim sojem
• ‘Dugotrajne prehlade’ postoje kao što postoji dugotrajni kovid

I dok se tržište rada povratilo relativno brzo, najnoviji izveštaj ILO-a upozorava da ono gubi zamajac zbog ekonomskih pritisaka kao što su geopolitičke tenzije, klimatske promene i rast nacionalnog duga.

Ali možda najočiglednija transformacija radnih mesta bio je prelazak na rad na daljinu i hibridni rad.

Uprkos tome što brojne svetske firme sada insistiraju na potpunom povratku na rad licem u lice, dokazi o koristi po produktivnost od hibridne verzije su pomešani.

Mnoge vlade su u napredno zakonodavstvo o radu na daljinu, na primer, uvrstili veću fleksibilnost plus zakone o „pravu na isključivanje“ u zemljama kao što su Irska i Francuska.

Nadalje, što se tiče Martineza, tehnološka revolucija izazvana pandemijom takođe je donela „zlatnu priliku“ za brže povećanje produktivnosti, na primer, uz pomoć veštačke inteligencije koja optimizuje procese u različitim industrijama.

Mentalno zdravlje kao prioritet

Zatvaranje, neizvesnost, usamljenost, strah i teskoba koji su se širili svetom učinili su puko proživljavanje pandemije traumatičnim iskustvom za sebe.

Organizacije kao što su SZO i Panamerička zdravstvena organizacija (PAHO) uradile su temeljne studije o povećanju depresivnih i anksioznih poremećaja i rasprostranjenosti suicidalnog ponašanja i misli posle pandemije.

Međutim, za psihološkinju Loru Rohas-Markos, specijalistkinju za anksioznost, stres i depresiju, pandemija je uticala na „naše emocionalno pamćenje i naš način saosećanja. Bila je to prekretnica, ne samo u patnji, već i u učenju.“

Ona kaže da smo sada svesniji važnosti vođenja računa o našem mentalnom zdravlju, „ne kao nečemu što je odvojeno od našeg tela, već nečega što je potpuno povezano sa njim.“

„Ljudi su iskoristili priliku da preispitaju vlastite živote i naučili da ne uzimaju druge ljude, vlastito okruženje, pa čak i vlastito postojanje, zdravo za gotovo“, dodaje ona.

Studija iz 2022. godine koju je naručio BBC Svetski servis od GlobSkena pokazala je da je oko trećine anketiranih u 30 zemalja reklo da se oseća bolje nego pre pandemije.

Mnogi od njih su ispričali kako provode više vremena sa porodicom; bolje su povezani sa zajednicom i prirodom, i da su im jasniji njihovi opšti prioriteti.

Ove promene imale su naširoko pozitivan efekat, prema tim podacima.

Kriza je takođe dovela do trajne, radikalne promene u tome kako psiholozi nude terapije uz široku upotrebu video poziva.

Ova fleksibilnost omogućila je terapeutima da dopru do, na primer, ukrajinskih vojnika usred rata ili sa klijentima koji žive u zabitim oblastima.

Pandemija nas je takođe navela da zastanemo i istinski promislimo o otpornosti i ljudskoj saosećajnosti, dva primarna pitanja koja se, prema Rohas-Marko, nalaze u srži naše prirode.

Gestovi solidarnosti bili su neki od svetlih trenutaka usred čitave ove tragedije, dodaje ona.

• Šta znamo o novoj podvarijanti kovida EG.5, nazvanoj Eris
• Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje
• Zašto nekim ljudima opada kosa posle preležanog korona virusa

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk