Međunarodni dan medicinskih sestara: „Radila sam tokom kriza izazvanih sidom, ebolom i kovidom“

„Još sam živa i radim. Vrlo sam srećna što sam mogla da se bavim životnim zanimanjem i spasavam živote“, kaže medicinska sestra Silvija Džabi.

„Bio sam na prvoj liniji fronta lečeći ljude pogođene HIV-om, ebolom i kovodom. Mnogi još uvek cene moj rad“, kaže Horas Njandemoh.

Njih dvoje spadaju u malu grupu medicinskih radnika u zapadnoafričkoj zemlji Sijera Leone koji su prošli kroz iskustvo staranja o pacijentima sa HIV-om, ebolom i kovidom.

Na Međunarodni dan medicinskih sestara i tehničara, Silvija i Horas govorili su za BBC o poteškoćama sa kojima se suočavaju medicinski radnici tokom raznih pandemija.

• Dve godine borbe s kovid pandemijom – šta smo naučili
• Život sa HIV-om u Srbiji u doba korone: Komplikacija komplikovane situacije
• Pacijentkinja zvana Nada – organizam se sam izborio sa HIV virusom

HIV/sida

Silvija Džabi trenutno radi u Lunsaru na severozapadu Sijera Leonea – sada uglavnom pomaže prilikom porođaja i neguje pacijente koji se oporavljaju od operacija.

Ali 2002, dok je radila u domu za palijativnu negu u glavnom gradu Fritaunu, zamoljena je da pomaže dvadesetdvogodišnjoj pacijentkinji koja je bila smrtno obolela od side.

To nije bio lak posao: tih dana pacijenti koji boluju od side bili su izopštavani iz društva.

„Ljudi su me popreko gledali. Mnogi su me upozoravali da i ja mogu da se zarazim. Bila sam neraspoložena i ponekad sam se čak pitala da li ću time naškoditi sebi.“

Uprkos ovim brigama, ona je istrajala. Silvija je radila sa pacijentkinjom kod kuće, kupala je, presvlačila, češljala i pravila joj društvo.

„Jednog dana me je pacijentkinja pitala da li će se izvući.“

Bila je to srceparajuća situacija. Silvija je objasnila mladoj pacijentkinji da joj telo nepovratno propada i da bi neki njeni vitalni ograni kao što je jetra mogli da otkažu u svakom trenutku.

Sve što je Silvija mogla da obeća je da će dati sve od sebe da je manje boli.

„Usledilo je nekoliko minuta tišine. Potom mi je pacijentkinja rekla: ‘Umirem, ali i to je bolje nego živeti ovako.'“

„Potom me je blagoslovila i pomolila se za mene da bi mi se zahvalila.“

U ono vreme nisu postojali značajniji metodi lečenja koji bi bili dostupni Silviji, samo palijativna nega. Ona je sa tom pacijentkinjom provela 51 dan.

„Umrla je čvrsto me stežući za ruku. Nisam plakala kad je umrla, iako sam to očekivala“, priseća se Silvija.

Sida je širom sveta ubila 36 miliona ljudi od osamdesetih, pokazuju podaci UN-a.

Godine 2020, umrlo je oko 680.000 ljudi od bolesti povezanih sa sidom.

U Sijera Leoneu umrlo je njih 3.200.

Horas Njandemoj je bio zadužen da pruža negu i savetovanje pacijentima obolelim od HIV-a 2017. godine.

„Većina pacijenata bile su žene u dvadesetim godinama. Dobijale su antiretroviralne lekove“, kaže on za BBC.

Svi njegovi pacijenti dobro su reagovali na tretman. Štaviše, prisustvovao je samo jednoj smrti u roku od oko godinu dana.

Zahvaljujući napretku u medicini, kao i zdravstvenim inicijativama međunarodnih organizacija i nacionalnih vlada, prognoza za pacijente sa HIV-om drastično se poboljšala u mnogim delovima sveta.

„Sada imamo HIV pacijente koji vode normalne živote. Rade u kancelarijama i mnogi od njih su prilično zdravi i u dobroj kondiciji“, kaže Horas.

Sve je dostiglo stadijum u kom je bila neophodna policijska zaštita da bi se sahranili mrtvi a bolnicama su bili potrebni naoružani čuvari.

U Fritaunu, deo policijske škole za obuku pretvoren je u izolovano odeljenje.

Horas Njandemoj je bio šokiran onim što je tamo video.

„Mnogi ljudi su umirali. Samo jedne subote u centru je umrlo 48 pacijenata koji su bolovali od ebole. Bilo je zastrašujuće.“

Virus je odneo živote šest Horasovih kolega. Neke medicinske sestre su napuštale posao, ali je Horas odlučio da ostane.

„Bilo je strašno. Niko nije želeo da leči pacijente. Nosio sam šest slojeva rukavica pre nego što uđem na odeljenje za ebolu. Kod kuće sam morao da se izolujem i da se klonim supruge i sina.“

Kad se njegov sin razboleo, Horas se uplašio najgoreg.

„Uspaničio sam se, ali nisam imao hrabrosti da ga odvedem na testiranje“, priča on danas.

Srećom, nije bila ebola i njegov sin se oporavio kroz nekoliko dana.

Silvija je ispočetka izbegavala da ide na posao. Ali vratile su je stalne molbe njenih kolega.

„Nosila sam zaštitnu opremu a onda bi me poprskali dezinfekcionim rastvorom na bazi hlora.“

Hlor joj je štipao oči i izazivao joj mučninu.

Bilo joj je i neizdrživo vruće ispod naočara i maske, što je otežavalo komunikaciju.

„Rečeno nam je da ne prilazimo previše pacijentima. Većina je bila u veoma lošem stanju. Jedva su bili pri svesti i nisu mogli da govore.“

Svakog dana je na njenom odeljenju umiralo pet do deset ljudi.

Virus je takođe ubio 12 pripadnika medicinskog osoblja u njenoj bolnici, kao i jednog doktora i osam medicinskih sestara.

„Stalno sam bila na ivici. Uporno sam ponavljala sebi da moram da budem medicinska sestra, za šta sam rođena.“

Ne postoji lek za ebolu, ali lekari su koristili antimalarijske lekove i tablete cinka da bi pojačali imunitet pacijenata.

„Ništa nije bilo kao inače. Ujutro bih prilazila pacijentima sa osmehom na licu i pitala ih kako se osećajući toga dana.

Dok sam se vraćala kući, mislila bih na pacijente koji su umrli tokom moje smene.“

Kad bi se neki pacijenti oporavili i počeli da govore, Silvija bi im nabavljala telefon.

„Razgovor sa njihovim najmilijima pomogao im je da se brže oporave“, kaže ona.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti kaže da je u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu između 2014. i 2016. bilo prijavljeno 28.616 slučajeva ebole i 11.310 slučajeva smrti.

Izvan ove tri zemlje bilo je još dodatnih 36 slučajeva bolesti i 15 smrtnih slučajeva.

• Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
• Beli mantili u Srbiji iza kojih je ostala crnina
• Medicinske sestre nisu samo heroji današnjice

Ebola

I Silvija i Horas imali su potresna iskustva tokom epidemije ebole.

Virus ebole prvi put je otkriven 1976, a nakon toga se pojavljivao mnogo puta.

Najskorija epidemija u Sijera Leoneu izbila je 2014 – samo dve godine posle smrtonosne epidemije kolere u kojoj je stradalo 400 ljudi.

„Kolera se često prepoznaje po simptomima dijareje i povraćanja.

Pacijente ebole su imali slične simptome, što je dovelo do velike konfuzije“, priseća se Horas.

Smrtonosni marš ebole stvorio je atmosferu sumnje i panike.

To je bilo plodno tle za nastanak teorija zavere prema kojima su zdravstveni radnici bili krivi za širenje virusa.

„Nasilna reakcija zajednice pogoršala je čitavu situaciju.

Neki seljani su napadali ambulantna kola koja su slata po pacijente“, kaže Silvija.

U jednom od najgorih napada, osam članova tima koji su pokušali da ukažu na probleme i simptome ebole ubijeni su u napadu seljana koji su koristili mačete i palice u Gvineji u septembru 2014.

Sve je dostiglo stadijum u kom je bila neophodna policijska zaštita da bi se sahranili mrtvi a bolnicama su bili potrebni naoružani čuvari.

U Fritaunu, deo policijske škole za obuku pretvoren je u izolovano odeljenje.

Silvija je ispočetka izbegavala da ide na posao. Ali vratile su je stalne molbe njenih kolega.

„Nosila sam zaštitnu opremu a onda bi me poprskali dezinfekcionim rastvorom na bazi hlora.“

Hlor joj je štipao oči i izazivao joj mučninu.

Bilo joj je i neizdrživo vruće ispod naočara i maske, što je otežavalo komunikaciju.

„Rečeno nam je da ne prilazimo previše pacijentima. Većina je bila u veoma lošem stanju. Jedva su bili pri svesti i nisu mogli da govore.“

Svakog dana je na njenom odeljenju umiralo pet do deset ljudi.

Virus je takođe ubio 12 pripadnika medicinskog osoblja u njenoj bolnici, uključujući jednog doktora i osam medicinskih sestara.

„Stalno sam bila na ivici. Uporno sam ponavljala sebi da moram da budem medicinska sestra, za šta sam rođena.“

Ne postoji lek za ebolu, ali lekari su koristili antimalarijske lekove i tablete cinka da bi pojačali imunitet pacijenata.

„Ništa nije bilo kao inače. Ujutro bih prilazila pacijentima sa osmehom na licu i pitala ih kako se osećajući toga dana.

Dok sam se vraćala kući, mislila bih na pacijente koji su umrli tokom moje smene.“

Kad bi se neki pacijenti oporavili i počeli da govore, Silvija bi im nabavljala telefon.

„Razgovor sa njihovim najmilijima pomogao im je da se brže oporave“, kaže ona.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti kaže da je u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu između 2014. i 2016. bilo prijavljeno 28.616 slučajeva ebole i 11.310 slučajeva smrti.

Izvan ove tri zemlje bilo je još dodatnih 36 slučajeva bolesti i 15 smrtnih slučajeva.

Kovid-19

Pred izbijanje nove pandemije krenule su da kolaju glasine.

Horas se jasno seća kako je čuo: „Novi virus neće nauditi crnim Afrikancima“.

Trideset prvog marta 2020. godine, kovid je stigao u Sijera Leone, a doneo ga je jedan putnik.

Iskustvo rukovanja krizom i infrastruktura nastali zbog ebole – izolovana odeljenja, na primer – bili su od velike pomoći.

Srećom, kovid nije zadao smrtonosni udarac Sijera Leoneu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova zemlje zabeležila je 125 smrtnih slučajeva.

„Ljudi su razumeli rizik i sarađivali sa nama. Održavanje reda i zakona bilo je mnogo bolje tokom kovida“, kaže Silvija.

SZO tvrdi da je širom planete tekuća pandemija kovida izazvala 15 miliona viška smrti.

To je dva i po puta više od zvaničnih brojki.

Posle godinu dana rada sa pacijentima od kovida, Horas sada radi na vakcinaciji.

Potpuno je vakcinisana četvrtina od 8,2 miliona stanovnika Sijera Leona.

„Rekao bih da je ebola bila mnogo gora od kovida.

Tokom prvobitne faze, umiralo je 90 odsto pacijenata zaraženih ebolom. U slučaju kovida, to je bilo tek pet odsto.

HIV/sida sada mogu efikasno da se leče“, zaključuje Horas.

Rad za vreme jedne smrtonosne zdravstvene krize za drugom promenio je stavove oba ova medicinska radnika.

Silvija je sada sigurna da je bila u pravu što je sledila ambiciju iz detinjstva uprkos poteškoćama i rizicima na koje je nailazila.

Ova majka dvoje dece takođe čvrsto veruje da je „najgori deo pandemija kovida prošao“.

Horas je slično optimističan: „Sada imamo iskustvo i znanje da izađemo na kraj sa sledećom pandemijom.“

Pogledajte i video o prvoj ženi na svetu za koju se veruje da je izlečena od HIV-a

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk